Ајаз-паша био је османски војсковођа, санџак-бег и вакиф, који је у другој половини 15. века више пута управљао Босанским и Херцеговачким санџаком. У изворима се први пут поуздано јавља 1470, када је већ био босански санџак-бег у Врхбосни. У историографији је познат и као један од раних османских задужбинара у Сарајеву и Високом.
Порекло Ајаз-паше није поуздано утврђено. У литератури се најчешће наводи да је потицао из домаће, вероватно хришћанске породице, а у вакуфнами из 1477. помиње се као „Ајаз, син Абдулхајев”.
Служба Ајаз-паша је на месту босанског санџак-бега био од 1470. до почетка 1475, када се у дубровачкој грађи више пута помиње као управник Босне. У том својству умешао се и у спор наследника херцега Стефана Вукчића Косаче око очеве заоставштине, подржавајући херцега Влатка.
У лето 1472. повео је велики поход према западним крајевима, када су османске снаге из Босне продрле у Хрватско приморје, Истру и Фурланију, све до околине Удина. После првог намесниковања у Босни налазио се 1475. на Порти, а 1477. поново је постављен за босанског санџак-бега.
Већ 1478. прешао је на дужност херцеговачког санџак-бега, а потом је управљао и санџаком са седиштем у Ћустендилу. На положај херцеговачког санџак-бега враћен је пре 16. јула 1481. По налогу султана Бајазита II опсео је Нови, последње значајније упориште херцега Влатка, а град је пао крајем 1481. и почетком 1482. После тог освајања унапређен је у чин паше.
Пре октобра 1483. на месту херцеговачког санџак-бега заменио га је Мустафа-бег, док се пре 20. јуна 1484. Ајаз-паша поново јавља као босански санџак-бег.
Задужбине Ајаз-паша спада међу најраније османске задужбинаре у Босни. Његова вакуфнама, састављена у Сарајеву између 23. јуна и 2. јула 1477, сведочи о задужбинама у Сарајеву и Високом. Оригинал исправе није сачуван, али су позната два службена и један приватни препис.
У Сарајеву је 1474. подигао месџид, касније претворен у џамију, око које се образовала Ајаз-пашина махала. У каснијој литератури ова задужбина се помиње као једна од најранијих сарајевских муслиманских богомоља.
У Високом је, према подацима из вакуфнаме, подигао хамам, мост на Босни и неколико дућана, што се у историографији сматра једним од почетних подстицаја урбаном обликовању насеља у османском раздобљу. У изворима се за његов височки вакуф накнадно везују и џамија, мектеб и текија.
Због војне и управне улоге у завршном османском потчињавању херцегових области, као и због раних задужбина у Босни, Ајаз-паша заузима истакнуто место у историји Босне и Херцеговине под османском влашћу.
Референце
Литература
И. Божић „Херцеговачки санџак-бег Ајаз“, ЗФФ, 1948,1; Х. Шабановић, Двије најстарије вакуфнаме у Босни, Сарајево 1951.
Категорија:Паше Османског царства Категорија:Босански пашалук