Фудбалска репрезентација Канаде представља Канаду у међународним фудбалским такмичењима од 1924. године.
Репрезентацију Канаде надгледа Фудбалски савез Канаде, управно тело за фудбал у Канади. Чланови су ФИФА-е од 1948. године и чланови КОНКАКАФ-а од 1961. године.
Њихова најзначајнија достигнућа су освајање првенства КОНКАКАФ 1985. чиме су се квалификовали за Светско првенство у фудбалу 1986. и освајање Златног купа КОНКАКАФ 2000. чиме су се квалификовали за Куп конфедерација 2001. године. Канада је једина репрезентација осим регионалних моћних Мексика и Сједињених Америчких Држава која је освојила Златни куп. Канада је такође освојила златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1904. године.
Канада је учествовала на свом другом Светском првенству 2022. године, учествује на свом првом Копа Америка 2024. године, а заједно са САД и Мексиком биће домаћин Светског првенства 2026. године.
Неки од играча српског порекла који су играли за канадску репрезентацију су Милован Бакић, Момчило Стојановић, Дејан Јаковић и Милан Борјан.
Историја Почеци Прву међународну утакмицу Канађани су одиграли 28. новембра 1885. године против САД у Њуарку (Њу Џерзи), када су победили са 1:0, али се овај меч сматра незваничним. Касније, 19. септембра 1888. године, канадска екипа је гостовала у Шкотској, где је претрпела пораз резултатом 0:4. Прва званична утакмица одиграна је 7. јуна 1924. године у Брисбену против репрезентације Аустралије, а Канађани су тај меч изгубили са 2:3.
Следећи пример британских фудбалских савеза, Канада се повукла из ФИФА-е 1928. године због спора око надокнада за изгубљено време аматерским играчима.
1928 — 1987. мини|Канадски фудбалски тим у Мексико Ситију 5. јула 1957. године Поново су се придружили овој организацији 1946. године и по први пут учествовали у квалификацијама за Светско првенство у оквиру Конфедерације фудбала Северне Америке (НАФЦ) (претече КОНКАКАФ-а) 1957. године, што је било њихово прво појављивање као националног тима након 30 година. Под вођством селектора Дона Петрија, Канада је у својој првој утакмици у Торонто у савладала Сједињене Америчке Државе са 5:1, али је потом изгубила два меча у Мексику (при чему није одиграла домаћу утакмицу из финансијских разлога) резултатима 0:2 и 0:3, пре него што је победила САД са 3:2 у Сент Луису. Мексико је прошао даље као победник групе, што је значило да је Канада пропустила Светско првенство 1958. у Шведској.
Канада се повукла из квалификација за Светско првенство 1962. и није пријавила тим за 1966. годину. Ипак, такмичили су се на Панамеричким играма 1967. године, што је било њихово прво учешће на овом такмичењу, чији су шесто издање сами организовали у Винипегу. Канада је заузела четврто место, чему је донекле допринело и одсуство актуелног шампиона Бразила.
Реми без голова на гостовању Бермуди значио је да Канађани, које је водио селектор Питер Динсдејл, нису успели да прођу прву рунду квалификација за Светско првенство 1970.. Динсдејла је заменио Френк Пајк. У свом другом учешћу на Панамеричким играма, одржаним у Калију, Канада је заузела друго место у групи прве рунде (иза домаћина Колумбије). Међутим, у финалној групној фази забележили су само једну победу (управо над Колумбијом) и завршили на претпоследњем месту.
Канада је поново заустављена на првој препреци у квалификацијама за Светско првенство 1974. године. Под вођством немачког селектора Екхарда Крауцуна, завршили су као други у квалификационој групи са утакмицама код куће и у гостима за Конкакафов шампионат 1973. (иза Мексика). За Панамеричке игре 1975. године, Канада је, као и већина већих панамеричких земаља, послала свој олимпијски тим који је био аматерског статуса (али сачињен од сениорских играча). Након што су једва прошли прву рунду, Канађани су претрпели убедљиве поразе од Костарике, Кубе и Мексика, примивши укупно 14 голова без иједног постигнутог. На Летњим олимпијским играма на домаћем терену следеће године, под вођством селектора Колина Мориса, аматерска канадска селекција није успела да прође прву рунду, изгубивши оба меча. Овакав исход уследио је упркос сјајној игри Џимија Дагласа, који је постигао гол против Совјетског Савеза (чију су основу чинили играчи Динама из Кијева) и још један гол против Северне Кореје, што су били једини канадски погоци на овом турниру.
У својој северноамеричкој квалификационој групи за Конкакафов шампионат 1977., из које су сада даље пролазили и победник и другопласирани, Канада се, поново под вођством селектора Крауцуна, квалификовала као друга након што је у мајсторици одиграној на неутралном терену у Порт о Пренсу на Хаитију савладала Американце са 3:0. На самом шампионату, који је одржан у Монтереју и Мексико Ситију, Мексико је остварио свих пет победа уз гол-разлику +15 и суверено освојио турнир. Канада је заузела четврто место.
Ситуација је, међутим, била потпуно другачија на наредном Конкакафовом шампионату 1981. године, одиграном у Тегусигалпи у Хондурасу. Канада је изненадила фудбалску јавност освајањем првог места у квалификационој групи испред Мексика и Сједињених Америчких Држава, успевши притом да одигра нерешено 1:1 против Мексиканаца на стадиону Астека, где је Гери Греј изједначио у 88. минуту директно из слободног ударца. У завршној рунди, Канађани су стартовали снажно победом над Ел Салвадором од 1:0, голом који је постигао Мајк Стојановић, уследио је реми 1:1 са Хаитијем, где је Стојановић поново био стрелац. У наредном колу су изгубили од домаћина Хондураса са 1:2, а потом одиграли 1:1 са Мексиком, када је Ијан Бриџ донео изједначење после шута из угла. Победа у последњем мечу против Кубе одвела би их на Светско првенство 1982. у Шпанију, али су одиграли само 2:2, што је омогућило Ел Салвадору да се квалификује као другопласирани тим на турниру.
У периоду између 1981. и 1985. године, Канада је наставила да напредује под вођством енглеског селектора Тонија Вајтерса. Након запаженог наступа на Летњим олимпијским играма 1984., Вајтерс је предводио „Јаворов лист” до њиховог првог пласмана на завршни турнир Светског првенства 1985. године. Реми 1:1 на гостовању Гватемали био је кључан да се ова селекција елиминише у првој рунди такмичења. Друга рунда је такође донела велику неизвесност, делом и због тога што је овај канадски састав био изузетно чврст у одбрани, али је тешко постизао голове. Канађани су успели да извуку минималну победу од 1:0 на гостовању Хондурасу захваљујући поготку који је постигао Џорџ Пакос, одиграли су без голова са Костариком у Сан Хосеу, а затим су у последњем мечу, у којем им је за пролаз био довољан и реми, победили Хондурас по други пут, резултатом 2:1 у Сент Џонсу на Њуфаундленду, головима Пакоса и Игора Враблића. Ова победа не само да им је осигурала први наступ на Мундијалу, већ им је донела и титулу шампиона на Конкакафовом шампионату по први пут, иако Мексико није учествовао на овом турниру јер је као домаћин већ био аутоматски квалификован за Светско првенство.
На Светском првенству 1986. у Мексику, Канада је приказала одличну дефанзивну партију у свом првом мечу против Француске, примивши гол тек у касној фази меча када је стрелац био Жан-Пјер Папен, након што је пре тога промашио неколико изгледних прилика. Међутим, Канађани нису успели да понове тако чврсту партију у наставку турнира, па су претрпели поразе у наредна два меча од Мађарске и Совјетског Савеза идентичним резултатом 0:2, завршивши такмичење у групној фази на последњем месту без освојених бодова.
Два месеца након завршетка Светског првенства, четири канадска фудбалера (Крис Чиден, Хектор Маринаро, Дејвид Норман и Враблић) била су умешана у скандал око лажирања утакмица и клађења на турниру Мерлион куп у Сингапуру. Фудбалски савез Канаде суспендовао је поменуту четворицу играча због „нарушавања угледа игре”. Норман је враћен у национални тим 1992. године након што је признао своје учешће у скандалу, док Враблић више никада није наступио за репрезентацију Канаде.
1990-е Квалификације за Светско првенство 1990. за Канаду су трајале свега две утакмице, у оквиру двомеча против Гватемале одиграног у октобру 1988. године. Средњоамеричка селекција је победила у првом мечу са 1:0 у Гватемали, док је Канада славила у Ванкуверу резултатом 3:2. Пошто је укупни резултат био изједначен, Гватемала је прошла даље захваљујући правилу гола у гостима.
Током 1990. године Канада је узела учешће на првом Северноамеричком купу нација, чији је уједно била и домаћин. Мексико и Канада су на овај турнир са три учесника послали своје најјаче саставе, док су Сједињене Америчке Државе наступале са „Б” тимом. Канада је освојила овај турнир након што је 6. маја победила Сједињене Америчке Државе са 1:0, а потом 13. маја савладала и Мексико са 2:1. Сва три гола за канадску репрезентацију постигао је Џон Катлиф, који је био и најбољи стрелац такмичења.
Канада је била близу да се поново квалификује за Светско првенство 1994. године, под вођством бившег одбрамбеног играча из састава са Мундијала 1986, Боб Ленардуција. Такмичење су започели у другој рунди и прошли даље као другопласирани у групи. Канађани су пружили снажан отпор у финалној рунди квалификација; одиграли су нерешено у првом мечу у Тегусигалпи, након што је контроверзни једанаестерац омогућио Хондурасу да изједначи, а потом су везали две победе у Ванкуверу против Ел Салвадора и Хондураса. Након убедљивог пораза на стадиону Астека, савладали су Ел Салвадор на гостовању са 2:1 у Сан Салвадору. У последњи меч групне фазе против Мексика у Торонту ушли су са императивом победе, која би им донела прво место у групи и директан пласман на Светско првенство. Канада је повела са 1:0 голом који је приписан Алексу Банберију након извођења слободног ударца, али је Мексико постигао два гола и преокренуо резултат на 2:1. Овај пораз је значио да је Канада завршила као друга и морала у међуконтинентални бараж, где јој је за одлазак на Светско првенство 1994. било потребно да прескочи још две препреке. „Црвени” су се у првој рунди суочили са Аустралијом, шампионом Фудбалске конфедерације Океаније, и победили у првом мечу у Едмонтону са 2:1. Аустралија је у реваншу водила са 2:1 након регуларних 90 минута, чиме је меч отишао у продужетке. Пошто у додатних 30 минута није било промене резултата, победник двомеча је одлучен извођењем једанаестераца у којима је Аустралија славила са 4:1 и тако елиминисала Канаду. Аустралија је у наредној рунди поражена укупним резултатом 2:1 од Аргентине, која се пласирала на Мундијал.
С обзиром на то да се Светско првенство играло у суседним Сједињеним Америчким Државама, Канада је имала прилику да одигра низ јаких припремних утакмица против реномираних селекција. Најзначајнији моменат у овој серији мечева — одиграних против Марока, Бразила, Немачке, Шпаније и Холандије у размаку од свега 13 дана — био је реми са каснијим светским шампионом Бразилом (1:1) на стадиону Комонвелт. Изједначујући гол за Канађане постигао је Еди Бердуско у 69. минуту, искористивши једину праву прилику коју је његов тим створио на тој утакмици.