лево|мини|200п|-{Coryphaena hippurus}- коју представља сазвежђе Златна риба Златна риба () је једно од 88 модерних сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери, и названо је по шпанском називу за златну рибу (-{Coryphaena hippurus}-). Дефинисао га је холандски астроном Петар Планције у 16. веку. Током 17. и 18. века је називано још и сабљарка (). Златна риба је представљена како јури летећу рибу.
Звезде Најсјајнија звезда овог сазвежђа је алфа Златне рибе — бинарни систем магнитуде 3,27 чија је примарна компонента плавичасто-бели џин специфичан по високом садржају силицијума.
Бета и гама Златне рибе су пулсирајуће променљиве звезде.
-{R}- Златне рибе је друга звезда по привидној величини диска, одмах након Сунца.
У Великом Магелановом облаку се налази -{S}- Златне рибе, променљива звезда највеће познате апсолутне магнитуде (до -10 када је најсјајнија).
-{HE 0437-5439}- је релативно млада масивна звезда која креће брзо кроз Млечни пут и отићи ће у интергалактички простор. Сматра се да је настала у Великом Магелановом облаку из кога је убрзо након формирања избачена ка Млечном путу.
Објекти дубоког неба Велики Магеланов облак, ирегуларна патуљаста галаксија која је сателит Млечног пута, се налази на граници сазвежђа Златна риба и Трпеза. У Великом Магелановом облаку се звезде интензивно стварају, па има око 400 планетарних маглина, 700 отворених и 60 затворених звезданих јата. Маглина Тарантула (-{NGC 2070}-) је са магнитудом 8 изузетно сјајан незвездани објекат, и дуго је сматрана за звезду. Представља место најактивнијег стварања звезда у читавој локалној групи галаксија. Звездано јато -{NGC 2074}- је пореклом из ове маглине.
У Златној риби се налази и спирална галаксија -{NGC 1566}-, као и отворено звездано јато -{NGC 1850}-
Референце Сазвежђе Златна риба на -{TopAstronomer.com}-
* Категорија:Савремена сазвежђа Категорија:Сазвежђа по Планцију