Живорад Настасијевић (Горњи Милановац, 1893 — Београд, 1966) био је српски сликар, фреско сликар и иконописац. Бавио се и илустрацијом књига и оперском сценографијом.

Биографија лево|мини|200пиксел|Живорад Настасијевић као ђак Уметничко-занатске школе у Београду, 1908. мини|200пиксел|Живорад Настасијевић као ратни сликар Врховне команде српске војске, Солун, 1917. Рођен је у породици где су и његова браћа били уметници и књижевници – Момчило Настасијевић, Славомир Настасијевић и Светомир Настасијевић. Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме, Настасијевић.Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: , треће допуњено издање. лево|мини|200x200px|Палета Живорада Настасијевића лево|мини|200пиксел|Палета Живорада Настасијевића Живорад је још током основне школе показао интересовање и надареност за цртање и сликање. Завршио је Уметничко-занатску школу у Београду 1910. године као ученик Ђоке Јовановића, Ристе Вукановића и Марка Мурата. Студије сликарства наставио је у Минхену код професора Грабара током 1913. и 1914. године али је то морао да прекине због избијања Првог светског рата. Као многи српски уметници прве половине -{XX}- века, Настасијевић је добровољно ступио у ђачки батаљон Степе Степановића, прешао преко Албаније и преболео тифус. У рату је првобитно учествовао као борац до 1917. године, док је након прележане болести и опоравка у Грчкој и Африци постављен за ратног сликара при Врховној команди.Blic Online | Slikar najlepših pejzaža Beograda, Приступљено 5. 4. 2013. После рата, школовање наставља у Паризу од 1920. до 1922. године на Академији Grande Chaumière код професора Касталучија. Сликао је пределе, париске и београдске мотиве, портрете, мртве природе, фигуралне, ратне, митолошке, религиозне и историјске композиције. мини|200пиксел|Живорад Настасијевић: Сликама кроз живот, каталог изложбе одржане у Горњем Милановцу поводом 115 година од његовог рођења По повратку у земљу узео је активног учешћа у културним збивањима: 1920-21. Члан Ладе. 1923. Члан Групе шесторице: Бијелић, Добровић, Кршинић, Настасијевић, Росандић, Стојановић. 1924. Члан Групе четворице: Добровић, Бијелић, Миличић, Настасијевић. 1927. Један је од оснивача уметничке групе „Зограф”.Lazar Trifunović – Stara i nova umetnost 1936. Поново постаје члан Ладе, у чијим редовима остаје до смрти.

У току школовања излагао на изложбама Уметничко-занатске школе. По завршеним студијама први пут излагао је 1912. на Четвртој југословенској изложби. мини|200x200пиксел|Живорад Настасијевић: Уметност као судбина породице, каталог изложбе одржане у Горњем Милановцу 2009. године На почетку уметничког формирања, на њега као сликара пресудно су утицали школовање на минхенској Академији и дружење са сликаром Костом Миличевићем, те се у том делу његовог опуса примећује утицај импресионизма. Након одласка у Париз, где се детаљније упознао са ликовном уметношћу и делима старих мајстора, окреће се сликању празних, напуштених београдских предела који по атмосфери личе на магијски реализам, као и митолошким мотивима.

Године 1927. заједно са Васом Поморишцем био је иницијатор и покретач уметничке групе „Зограф”, која је требало да представља неку врсту опозиције прогресивној и модернистички оријентисаној групи „Облик”. Уметници који су били чланови „Зографа” залагали су се за афирмацију средњовековне уметности и изграђивање националног стила на темељу средњовековног наслеђа и традиције.

Живорад Настасијевић бавио се између осталог и фреско сликарством и иконописом. Извео је фреске у згради Уметничког павиљона у Београду (које су уништене за време Другог светског рата), иконостас цркве Богородичног покрова у Београду, Приступљено 5. 4. 2013., фреске у сали зграде Народне банке у Скопљу, фреске у одборничкој сали Београдске општине, фреске у Успенској цркви у Панчеву,, Приступљено 5. 4. 2013. фреске у цркви Костурнице у Крупњу, Приступљено 5. 4. 2013. и фреске у неколико породичних капела на Новом гробљу у Београду.

Живорад је био нежења, исто као и двојица браће – Момчило и Светомир. Живорад и Светомир су у међуратном периоду у својој кући живели са неудатим сестрама професоркама, Даринком и Славком и старом мајком."Београдске општинске новине", Београд 1. јануар 1941. Њихов дом је дуго година био интимно стециште београдског уметничког света. Живорад није имао уметнички атеље већ је радио на једном сточићу у углу собе.

Умро је у Београду 1966. године.

Група „Облик” Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик” коме приступају Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи. Касније придружују им се Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић и архитекта Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници 8. новембра 1930. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јула 1932. године.

Самосталне изложбе 1923. Београд; 1924. Београд; 1925. Београд - са Љ. Ивановићем; 1926. Београд; 1927. Београд; 1966. Београд - ретроспектива у Галерији Културног центра.

Групне изложбе 1919. Југословенска изложба, Париз Лада, V-VI, XIII, XIX-XXVIII, XXX, XXXII-XXXVII 1929. Југословенска изложба, Барселона 1930. Југословенска изложба, Лондон 1932. Југословенска изложба, Брисел и Амстердам 1938. Крагујевац 1939. Петроград 1921. Изложба ликовних уметника из Београда, Сомбор 1922. Пета југословенска изложба 1924. Изложба београдских сликара и вајара 1924. Група четворице, Загреб Јесење изложбе београдских уметника, I-III, VIII-XI Пролећне изложбе југословенских уметника, I-V, VIII-XII УЛУС, VI, VIII, X-XVIII, XXI, XXV, XXVII-III, XXXIV 1951. Пејзажи Београда, Београд 1962. Сава Шумановић и српски пејзаж између два рата, Сремска Митровица

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Živorad Nastasijević (1893—1966) SAKRIVENA U CENTRU BEOGRADA Zašto ovu sliku 30 godina niko nije smeo da vidi 19. 2. 2017.

Ратник са пушком и кистом („Политика”, 4. децембар 2016)

Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1966. Категорија:Уметници из Горњег Милановца Категорија:Српски сликари Категорија:Браћа Настасијевић Категорија:Српски мемоаристи Категорија:1300 каплара