мини|Мрежа аутопутева у Србији: мини|270 п|десно|Опште ограничење брзине у Србији мини|270 п|Аутопут А3 кроз Београд мини|270 п|десно|Државни пут првог Б реда 43 при проласку кроз Сићевачку клисуру мини|270 п|Аутопут А3 близу Сремске Митровице мини|270 п|Аутопут А1 близу Инђије

Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Приштина, Ниш и Нови Сад. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.

Основни подаци Република Србија спада у државе са добро развијеном мрежом путева, укупне дужине 45.220 -{km}-. Претпоставља се да око 40% укупне дужине путева припада деоницама изнад 600 -{m}- н. в., а највиши путеви су на Копаонику и Голији (н. в. око 1.700 -{m}-).

Путну мрежу чине Јавни путеви Државни путеви I реда А реда (аутопутеви) - 1.061 -{km}- M реда (мотопутеви) - 157-{km}- Б реда - 4.350-{km}- Државни путеви II реда А реда - 7.878 -{km}- Б реда - 3.152 -{km}- Општински путеви - 23.780 -{km}- Улице Некатегорисани путеви

Значајан део путева имају застареле деонице (око 2/5), где су коловози од туцаника или земљани.

Путну мрежу Србије укључује и 3.460 мостова на државним путевима, од чега је око 948 на аутопутевима. На мрежи државних путева постоји и 109 тунела, укупне дужине 30 km.

Државни путеви

Државни путеви су јавни путеви којима се повезује: простор државе са мрежом европских путева, простор државе са мрежом најважнијих путева суседних земаља, простор државе унутар себе, кроз повезивање значајних насеља (градова) и свих округа у оквиру републике.

Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева потпада под надлежност републичког, односно покрајинског нивоа.

Државни путеви су категорисани у путеве првог реда (са А, М и Б поткласама) и другог реда (са А и Б поткласама).

Деонице европских путева у Србији У оквиру мреже државних путева првог реда 2150 -{km}- државних путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е-путева.

Е - путеви класе А у Србији су: — деоница (Црна Гора)——Косовска Митровица—Приштина——(Северна Македонија). У нашој путној мрежи носи ознаке 22, 32 и 31. Део од Приштине до Ђенерал Јанковића је подигнут на ниво аутопута од стране привремених институција у Приштини, по чијем систему означавања носи ознаку Р7. — деоница (Хрватска)——Београд—Вршац——(Румунија). На делу на ком Е70 води трасом коридора 10, на делу Батровци—Београд, постоји савремени аутопут А3, а остатак трасе је означен као пут 10. — деоница (Мађарска)——Суботица—Нови Сад—Београд—Појате—Ниш—Лесковац—Врање——(Северна Македонија), савремени аутопут целом дужином као аутопут А1. Траса пута се у целости поклапа се са трасом коридора 10, односно његовог крака Б — деоница (Црна Гора)——Косовска Митровица—Приштина—Ниш——(Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом коридора 10 (Ниш—Градина) је изграђен савремени аутопут А4. Остали делови трасе носе ознаке 22, 32, 31 и 35.

Е - путеви класе B у Србији су: — деоница Суботица—Сомбор——(Хрватска). У Србији се пружа деловима путева 12, 15 и 16. — деоница (Босна и Херцеговина)——Пожега—Краљево—Појате—Параћин—Зајечар——(Бугарска). — деоница Београд—Пожега—Нова Варош——(Црна Гора), савремени аутопут А2 је изграђен на деоници Београд—Чачак, док је деоница Чачак—Пожега у изградњи. — деоница (Румунија)——Кладово—Зајечар—Ниш. — деоница (Албанија)——Призрен—Приштина. Пут је у целости подигнут на ниво аутопута од стране привремених институција у Приштини, а по њиховом систему означавања носи ознаку Р6'''.

Поред мреже Е-путева, на изградњу домаће путне мреже су утицали и планови о пан-Европском коридорима, који су предвиђали изградњу мреже путева и осталих модалитета саобраћаја ради убрзања и олакшања међународног протока робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана и осталих подручја у европском окружењу. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (-{Trans-European Networks}-), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.

Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европске уније.

Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку -{Xa}- и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком -{Xb}-. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.

Општински путеви

Општински путеви су укупне дужине 23.780 -{km}-. То су путеви који повезује подручје локалне самоуправе (града или општине) или подручје локалне самоуправе са државним путевима.

Општински путеви се проглашавају посебном одлуком општине. Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева првенствено потпада под надлежност општинског нивоа (локалних самоуправа).

Значајан удео општинских путева је без савременог коловоза, нарочито у брдско-планинским крајевима Србије (где је већина у овом стању). Најчешће изграђени путеви су они који обезбеђују најједноставнију везу насеља са седиштем општине, чиме је у огромној већини српских општина образована радијална мрежа путева (тј. „од обода ка средишту“), са недостатком попречних веза.

Некатегорисани путеви Некатегорисани путеви су путеви значајни у оквиру насеља, који су доступни већем броју корисника и проглашени су као такви одлуком надлежног органа.

Референце

Види још Државни путеви IА реда Саобраћај у Србији

Спољашње везе ЈП „Путеви Србије" Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре - Сектор за друмски транспорт, путеве и безбедност саобраћа „Ауто-мото савез Србије" „Коридори Србије д. о.о."

Категорија:Саобраћај у Србији