Prelom ili fraktura kosti () je udružena mehanička povreda koja se karakteriše oštećenjem mekih tkiva, prekidom kontinuiteta kosti () ili hrskavice () koji nastaje delovanjem spoljašnje sile, dovoljno jaka da nadjača nivo fiziološke elastičnosti kosti ili hrskavice. Prelomi mogu nastati kao posledica povrede ili kao posledica raznih oboljenja povezanih sa promenama u strukturi i karakteristikama koštanog tkiva Hrvoje Štalekar, , . Težina preloma zavisi od obima oštećene kosti i njihovog broja. Višestruki prelomi velikih kostiju mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova sa masovnim gubitkom krvi i traumatskim šokom. Takođe, posle preloma povređeni se dugo oporavljaju. Oporavak može da potraje i više meseci, i prati ga značajno umanjenje životnih i radnih sposobnosti povređene osobe В. Г. Климовицкий, В. Ю. Худобин, В. Н. Пастернак, Ю. В. Прудников. Донецкий НИИ травматологии и ортопедии, Научно-практическая конференция с международным участием, апреля 2003.
Epidemiologija Progresivno uvećavanje traumatizma poslednjih 50 godina dovodi do pojave savremene epidemije preloma. Saobraćajni traumatizam zauzima prvo mesto ali su u stalnom porastu i povrede na radu, u sportu i rekreaciji, a u velikom porastu su i ratne povrede sa složenim ustrelnim u prostrelnim prelomima. Prelomi su sve teži a njihovo lečenje sve komplikovanije, skuplje i dugotrajnije, jer sve veći broj preloma ne napreduje ka normalnom zarastanju (izlečenju). I dalje je nepoznata sveukupna incidenca komplikovanih preloma sa poremećajima zarastanja. Prema raspoloživim podacima u 5 do 10% slučajeva javlja se nezarastanje preloma. Kod otvorenih preloma potkolenice taj procenat je veći i iznosi 60%, a u ratnoj hirurgiji i do 67%..
Povređeni najčešće pripadaju grupaciji mladih radno najsposobnijih ljudi, koji ako postanu invalidi suočavaju sebe i društvo sa velikim materijalnim izdacima a socijalni status njihovih porodica postaje sve teži.
Sa druge strane prelomi kod starijih ljudi, stalnim produženjem čovekovog životnog veka, postaju sve češći zbog patoloških preloma izazvanih osteoporozom. Jedan od najznačajnijih uzroka morbiditeta i mortaliteta kod starije populacije je prelom kuka. Na primer prosečna starost stanovnika Srbije iznosi oko 42. godine i sa 17,30 posto stanovnika koji imaju više od 65.godina, ona spada u red izuzetno starih nacija. Samo na klinici za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra u Nišu, pacijenti sa prelomima kuka zauzimaju oko 20% bolničkog kapaciteta, a broj pacijenata sa prelomima raste iz godine u godinu.. CIP 616.718.19-001.5-08 COBISS.SR-ID 186221068
Skoro u svim slučajevima prelomi iniciraju pogoršanje postojećih hroničnih bolesti koja prate stariju životnu dob i zato kod starijih osoba oni zahtevaju urgentno hirurško lečenje, jer ukoliko se ono ne primeni, u roku od 6 meseci umire i do 40% povređenih sa prelomom kuka.
Primena „starijih“ metoda lečenja preloma sve više je neprihvatljiva zbog velikog broja komplikacija i gubitka mnogih života, naročito kod politraumatizovanih pacijenata i kod pacijenata sa prelomom karlice i kuka. Jedna od najtežih komplikacija lošeg lečenja preloma je hronična infekcija kosti (osteomijelitis) koja se sreće u 40% komplikovanih preloma. Prisustvo hronične infekcije za bolesnika izgleda dramatično. On se previja više puta nedeljno, međutim višegodišnja infekcija ostavlja teške "deformitete" i na vitalnim organima dovodeći do smrtnog ishoda ukoliko se ne izvrši amputacija uda. Danas lečenje samo jedne hronične infekcije košta više nego lečenje 100 svežih teških prelomaMitković M.: Spoljna fiksacija u traumatologiji, Razvoj i primena aparata autora, Prosveta, Niš, 5 - 168, 1992. I dok su uzroci ili predisponirajući činioci nastanka preloma uglavnom, poznati, metode i postupci za rešavanje (lečenje) ovog velikog i još uvek aktuelnog problema u ortopediji, su i dalje daleko od adekvatnog rešenja.
Zato savremena medicina (ortopedija) stalno radi na iznalaženju novih rešenja pokušavajući da svako od njih ima prvenstveno preventivnu ulogu u nastajanju komplikacija, a pre svega infekcije. Nastoji se da svaka nova metoda bude što više biološka i pri tome što jednostavnija i jevtinija kako bi se mogla primenjivati i u najsiromašnijim bolnicama sveta.Mitković M.: New concepts in external fixation, Prosveta, Niš, 23 - 62, 1993.
Podela Prema uzroku Prema uzroku koji je izazvao prelom kosti ili hrskavice razlikujemo; Traumatski prelom zdravih kosti ili hrskavice () je prekid kontinuiteta kosti ili hrskavice izazvan delovanjem mehaničke sile Spontani ili patološki prelom kosti ili hrskavice je prekid kontinuiteta kosti ili hrskavice nastao kao posledica bolesti. Ova vrsta preloma može nastati i nakon neznatne povrede zbog promene kostne strukture koja je uslovljena patološkim procesom u koštanom tkivu (npr: osteomijelitis, primarni malignom kosti, koštane metastaze malignih tumora, mladalačke koštane ciste, osteogenezis imperfekta itd). U spontane prelome spadaju i prelomi u starosti zbog osteoporoze.
Prema stanju kontinuiteta kože nakon preloma Na osnovu toga da li je u toku preloma došlo do oštećenja kontinuiteta kože i potkožnog tkiva, i da li postoji ili ne postoji komunikacija mesta preloma sa spoljnom sredinom razlikujemoЋерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.; Otvoreni prelom, () kod koga se iznad patrljaka kosti ili u njegovom neposrednom okruženju oštećena koža. Prelomljene kosti su u direktnom kontaktu sa spoljašnjom sredinom, izložene mogućoj infekciji, i u praksi su teži za lečenje i oporavak. Projektil kod ustrelina, ili primarni i sekundarni projektili kod eksplozije mogu prouzrokovati otvorene (komunitivne) prelome. Zatvoreni prelom, karakteriše se po tome što je iznad preloma koža intaktna (očuvana). Prelomljene kosti nisu u kontaktu sa spoljašnom sredinom. Javljaju se uglavnom na ekstremitetima, i lakši su za lečenje. Kod starijih osoba, od sedme dekade nadalje, često usled pada zbog posrtanja nastaju tipični zatvoreni prelomi hirurškog vrata butnjače, koji su tesno povezani sa osteoporozomРожинская Л.Я. Системный остеопороз: Практическое руководство.-Издание 2-е, перераб. и доп.- М.: Издатель Мокеев,2000.-196 с.Фрост Н.М. Эволюция взглядов на остеопороз (обзор за 1998 год) // Остеопороз и остеопатии.- 2000.- № 1.- С.2-8.. Prema težini Prema težini prelomi mogu biti: Složeni ili segmentarni prelomi karakterišu se oštećenjem kosti na dva ili više mesta. Takvi prelom su dvostruku ili višestruki (). Najčešće se javljaju na dugim kostima udova. Kod pada sa visine na ekstremitete mogu nastati složeni prelomi na na raznim nivoima. Pri tome usled prodiranja oštrih krajeva višestruko polomljenih kostiju kroz meka tkiva i kožu ovi prelomi mogu biti i otvoreni. Ovi prelomi su karakteristični po lokalizaciji lezija, i otežanoj repoziciji i lečenju. Prosti prelomi ili naprsnuća (fisure), bez odvajanja prelomljenih segmenata kostiju. U ovu grupu spadaju i prelomi kod kojih postoji odvajanje i dva fragmenta kosti, ali u osnovi su one u kontaktu sa bazom sa mogućnošću manje dislokacije ili često bez nje.
Prema dejstvu mehaničke sile Prema dejstvu mehaničke slile prelomi mogu da budu: Neposredni ili direktni, prelomi su oni koji nastaju na mestu delovanja mehaničke sile. To se događa ako je energija udarca dovoljno velika da nadmaši otpornost koštanog tkiva, a samo sedište se usled inercije tela ne pomera podjednako s ostalom masom. Kod ovakvih preloma ako je izazvan mehaničkim oruđem na mestu preloma javlja se i oštećenje mekih tkiva. Indirektni ili posredni prelom je češći oblik preloma koji je nastaje kada sila deluje na udaljenom mestu od dejstva mehaničke sile, ili na distalnim krajevima udova, i izaziva savijanje ili uvrtanje kosti. Ova vrsta preloma najčešće se viđa kod pada sa visine i u saobraćajnim nesrećama kada obično nastaje prelom butnjače, nadlaktice, golenjače, žbice, radijusa, preloma rebara, lobanjskih kostiju i kičmenog stuba. Osim toga i sama akcija mišića može polomiti kost (unutrašnja trauma). Posredni prelomi se mogu nadovezati na neposredne ili mogu nastati samostalno.
Prema stanju kontinuiteta kosti Prema stawu kontinuiteta kosti prelomi se dele na: Potpuni prelom je onaj koji se karakteriše potpunim prekidom kontinuiteta kosti u celoj njenoj debljini ili celoj njenoj dužini. Nepotpuni ili inkompletni prelom je onaj kod koga kost ili hrskavica nije potpuno prekinuta. On se može manifestovati u tri osnovna oblika Incomplete fracture u: TheFreeDictionary incomplete fracture: 1. napuknuće, zalom () (delimični prekid kontinuiteta kosti u njegovoj debljini) 2. odlom () (otkinuće dela kosti, najčešće neke kvrge) 3. pukotina () (prekid kontinuiteta kosti u kome je kost delomično prelomljena u njenoj dužini, pri čemu je prvobitni oblik kosti očuvan). центар
Prema mehanizmu nastajanja Prema mehanizmu nastajanja prelomi mogu biti posledica pada, ili posledica direktnog udara, i javljaju se u sledećim oblicima; Poprečni (fleksioni) prelom, koji je posledica direktnog udara tupine zamahnutog mehaničkog oruđa – najčešće lopatice i nadlaktice. Spiralni prelom je tipičan za pad. Najčešći su: prelomi ključnjače, nadlaktice, interkondilarni prelomi nadlaktice, kao i tipični prelom radijalne kosti, prelom vrata butnjače, prelom karlice, kompresivni prelomi kičmenih pršljenova itd. Avulzijski prelom – najčešće nastaje na pripojima mišića gde usled dejstva sile dolazi do otrgnuća kosti ili hrskavice, zbog snažne kontrakcije muskulature koja prelazi fiziološke granice tela. Najviše ga srećemo u praksi kod sportista.
Prema međusobnom položaju fragmenata polomljene kosti Prema položaju frakmenata razlikujemo: Impaktirane prelome, gde su fragmenti prelomljene kosti utisnuti jedan u drugi. Prelome sa dislokacijom, gde postoji pomak između fragmenata polomljene kosti. Prelom sa dislokacijom u širinu ili stranu (), kod kojih nema promene u dužini kosti, već postoji pomak u stranu koštanih fragmenata. Prelom sa dislokacijom u dužinu (), gde postoji promena u dužini kosti, odnosno pomak u dužini kosti. Prelom po osovini (), gde među glavnim fragmentima prelomljene kosti postoji određeni ugao. Prelom sa rotacijom fragmenata, (), gde postoji rotacija fragmenata preloma oko uzdužne osovine kosti.
Prema anatomskoj visini preloma kosti Prelome u blizini zglobaOvi prelomi su lokalizovani u proksimalnom ili distalni delu kosti i mogu biti : Ekstraartikularni (vanzglobni) prelomiOvi prelomi mogu biti; avulzijski, jednostavni metafizarni i multifragmentarni metafizarni prelomi. Delimično artikularni (zglobni) prelomiOvi prelomi mogu biti; jednostavno – kosi, impresijski prelomi i kombinacija jednostavnoga preloma i impresije odlomaka. Kompletno artikularni (unutarzglobni) prelomiOvi prelomi mogu biti; jednostavni artikularni (zglobni) i jednostavni metafizarni, jednostavni artikularni (zglobni) i multifragmentalni metafizarni i multifragmentalni artikularni (zglobni) i multifragmentalni metafizarniPrelome dijafize kosti
U odnosu na položaj frakturne pukotine i broja odlomaka (fragmenata), prelome dijafize delimo na: Jednostavne prelome: kose, poprečne, uzdužne, spiralne Kominucijske prelome, sa slobodnim koštanim trouglastim odlomkom Kompleksne ili multifragmentarne prelome, sa većim brojem slobodnih odlomaka.Prelom zbog premora (stresni prelom)„Marš fraktura“– prelom zbog premora ili prelom izazvan zamorom, najčešće se javlja u obliku fisure (pukotine) kao posledice ponavljanja manjih povreda koje premašuju otpornost kostiju. Oštećenja kod ovog preloma nastaju usled preopterećenja ili umaranja. Najčešće se sreće kod nepripremljenih osoba izloženih intenzivnim fizičkim naporima, odnosno osoba sa narušenim anatomsko fiziološkim statusom kostiju kod kojih obnavljanje hrskavica i vezivnog tkiva, dejstvom različito maksimalno koncentrisane sile na određenim lokacijama, izaziva pukotine u zdravoj kosti.