мини|Амерички авион B-1 Лансер баца свој товар касетних бомби. Споразум о забрани касетних бомби () је међународни споразум којим се забрањује коришћење трансфер и складиштење касетних бомби. Норвешка влада је започела процес Конвенције о касетној муницији у фебруару 2007. године, са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних бомби, чији је текст усаглашен у Даблину маја 2008. године. У Ослу децембра 2008. био је отворен за потписивање, да би ступио на снагу 1. августа 2010. године, шест месеци након што га је ратификовало 30 држава. Ову конвенцију је до сада потписало 119 држава, а од тог броја 100 је ратификовало, са даљом тенденцијом раста држава које се прикључују забрани касетних бомби.

Због велике употребе касетних бомби са великим бројем цивилних жртава и због великих и несагледивих последица у многим конфликтима које наноси ово нехумано оружје, било је неколико покушаја да се забрани коришћење ових бомби. У почетку је било неуспешно због противљења великих сила, али је на крају после много труда и великог броја одржаних конференција и састанака поводом тога, који су на крају резултовали доношењем и усвајањем овог споразума.

Број жртава од касетних бомби од почетка употребе до сада

Према подацима ХРW-а (-{Human Rights Watch}-) у 2011. години је у 29 земаља било страдалих од касетних бомби. Према извештајима, од почетка употребе касетних бомби до краја 2010. године број укупно потврђених жртава био је најмање 16.921. Укупан број потврђених жртава - Блиц онлајн 16.11.2011. Међутим, жртве касетне муниције нису свуда убележене и у многим земљама није се водила правилна евиденција, тако да се укупан број жртава процењује на између 55.000 и 100.000, јер је само у Лаосу, Вијетнаму и Камбоџи процењено да их је било више од 54.000.

Контаминиране земље и региони од касетних бомби

У свету постоји 38 држава контаминираних касетним бомбама Контаминиране земље и региони - AFFECTED COUNTRIES AND TERRITORIES, укључујући и спорне територије и то су: Авганистан, Албанија, Ангола, Азербејџан (укључујући и Нагорно-Карабах), Босна и Херцеговина, Чад, Црна Гора, Еритреја, Етиопија, Гренада, Грузија, Хрватска, Иран, Ирак, Израел, Јемен, Јужни Судан, Камбоџа, Колумбија, Демократска Република Конго, Кувајт, Лаос, Либан, Либија, Мауританија, Мароко (укључујући и Западну Сахару), Мозамбик, Руска Федерација (Чеченија), Саудијска Арабија, Србија (Косово и Метохија), Сијера Леоне, Сирија, Судан, Таџикистан, Уганда, Уједињено Краљевство (Фолкландска Острва), Вијетнам, Замбија.

Током 2010. године контаминирани терен је очишћен и уништене су касетне бомбе у: Авганистану Анголи, ДР Конго и Ираку, док је забележен значајан напредак у чишћењу у Камбоџи, Србији и Вијетнаму. Најмање 59.978 неексплодираних касетних бомбица је уништено током операције чишћења, а очишћено је више од 18,5 km² контаминираног земљишта.

Државе које су користиле касетну муницију и где су је све користили Монитор за 2011. годину - ("Монитор“ табела скинути у ПДФ формату, 13 страна)

Има 19 земаља Корисници касетне муниције - USERS OF CLUSTER MUNITIONS које су користиле касетну муницију током оружаних сукоба у 37 земаља и то су: Еритреја, Етиопија, Француска, Грузија, Холандија, Ирак, Израел, Јужна Африка, Колумбија, Либија, Мароко, Нигерија, Русија, Саудијска Арабија, САД, бивша Југославија, Судан, Тајланд, Уједињено Краљевство.

Земље корисници Локације коришћења Колумбија || Колумбија Еритреја || Етиопија Етиопија || Еритреја Француска || Чад, Ирак, Кувајт Грузија || Грузија, Абхазија Ирак || Ирак, Иран Израел || Либан, Сирија Либија || Чад, Либија Мароко || Западна Сахара, Мауританија Холандија || бивша Југославија (Црна Гора и Србија са Косовом) Монитор даје податке које су све земље бомбардовале касетним по Југославији - Use, production, transfer, and stockpiling) Нигерија || Сијера Леоне Русија || Чеченија, Авганистан (као СССР ), Грузија Саудијска Арабија || Саудијска Арабија Јужна Африка || Признали су да су у прошлости користили, локација непозната Судан || Судан, Јужни Судан Тајланд || Камбоџа Уједињено Краљевство || Фокландска Острва, Ирак, Кувајт, бивша Југославија (Црна Гора и Србија са Косовом) САД || Авганистан, Албанија, БиХ, Камбоџа, Гренада, Иран, Ирак, Кувајт, Лаос, Либан, Либија, Саудијска Арабија, Судан, Вијетнам, Јемен, бивша Југославија (Црна Гора и Србија са Косовом) Југославија (бивша Социјалистичка Република Монитор за 2011. годину - (Скинути у ПДФ формату, 13 страна) ) || Албанија, БиХ, Хрватска и Србија са Косовом

Државе које су производиле касетну муницију

У 34 земље Произвођачи касетне муниције - PRODUCERS OF CLUSTER MUNITIONS производило се преко 200 различитих типова касетне муниције а од овог броја, 16 земаља придружило се конвенцији о забрани касетних бомби и те земље су: Аргентина, Аустралија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Чиле, Египат, Француска, Грчка, Холандија, Хрватска, Немачка, Индија, Иран, Ирак, Италија, Израел, Јапан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Кина, Пакистан, Пољска, Румунија, Русија, Северна Кореја, Сингапур, САД, Словачка, Шпанија, Швајцарска, Шведска, Турска, Уједињено Краљевство.

Државе које су имале или још увек имају у својим складиштима касетну муницију

У 86 држава Складишта касетне муниције - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS постоје складишта ове муниције, а у залихама има преко 1 милион касетних бомби, које садрже преко 1 милијарде бомбица и те земље су: Алжир, Ангола, Аргентина, Аустрија, Азербејџан, Бахреин, Белорусија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Бугарска, Чешка, Чиле, Црна Гора, Данска, Египат, Еквадор, Еритреја, Естонија, Етиопија, Финска, Француска, Грчка, Грузија, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Холандија, Хондурас, Хрватска, Индија, Индонезија, Ирак, Иран, Италија, Израел, Јапан, Јемен, Јордан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Канада, Катар, Казахстан, Кина, Колумбија, Куба, Кувајт, Либија, Мађарска, Мароко, Молдавија, Монголија, Немачка, Нигерија, Норвешка, Оман, Пакистан, Перу, Пољска, Португалија, Румунија, Русија, САД, Саудијска Арабија, Северна Кореја, Сингапур, Сирија, Словачка, Словенија, Шпанија, Србија, Судан, Швајцарска, Шведска, Тајланд, Туркменистан, Турска, Уганда, Украјина, Уједињени Арапски Емирати, Узбекистан, Уједињено Краљевство, Зимбабве.

Напомена: ово су подаци из 2009. године.

Према новијим извештајима, до краја 2011. године известан број земаља је, придржавајући се конвенције и уништавајући своја складишта, успео да током овог кратког периода уништи своје залихе касетне муниције, тако да данас имамо још 69 земаља које поседују ово оружје.

Продаја и трансфер касетних бомби

Најмање 15 земаља је извезло више од 50 типова касетних бомби у најмање 60 других држава. Задњи забележени случајеви њиховог трансфера и коришћења у конфликтима су: Извоз Шпаније од 2006. до 2008. године 1.055 касетних бомби које садрже 22.155 бомбица МАТ-120 у Либију, где су те употребљене у конфликту 14. априла 2011. Извоз 4 система израелских ГРАДЛАР ракета у Грузију у 2007. години, који користе лансере од 160 mm Мк-4 ракете, од којих свака ракета садржи 104 бомбице М 85. Те касетне бомбе касније су употребљене током сукоба са Русијом августа 2008. Две државе које нису чланице Конвенције (Сингапур и САД) су увеле мораторијум на извоз касетних бомби.

Конфликти са употребом касетних бомби који су претходили конвенцији Историја коришћења касетних бомби - A TIMELINE OF CLUSTER BOMB USE

1939-1940: У Финској је први пут у историји примећена употреба запаљивих касетних бомби од стране совјетских трупа у такозваном Зимском рату 1939—1940. године.

1943: У СССР-у су у Другом светском рату касетне бомбе употребљавале и совјетске и немачке трупе. Совјетске снаге су их користиле за одбрану од продора немачких тенкова, а Немачка их је користила у Курској бици ради одбране од совјетске артиљерије. Типови касетних бомби које су користили Немци су: СД-1 и СД-2.

1943: У Уједињеном Краљевству су за време Другог светског рата 1943. године касетне бомбе употребљене од стране немачких борбених снага при нападу на порт Гримсби где је бачено преко 1.000 касетних СД-2.

1964-1975: У Камбоџи, Лаосу, Вијетнаму и Тајланду америчке снаге су употребиле огромну количину касетне муниције. Према неким проценама на светском нивоу, Лаос је једна од земаља која су највише настрадале. Тамо је бачено преко 414.000 касетних бомби које су садржале око 270 милиона касетних бомбица а према извештајима, око трећина тих бомбица није одмах експлодирала. Према неким проценама из 2011. године остало је још око 26 милиона неексплодиране касетне муниције за чишћење. Према грубим проценама, само једна десетина од укупне контаминиране површине земљишта које је остало за чишћење је око 8.750 km², а укупна површина је око 38% територије у Лаосу. Контаминираност онемогућава обраду земљишта, развој регионалне економије и представља животну опасност за десетине хиљада мештана. Тимови за чишћење у Лаосу су пронашли 19 различитих типова касетних бомби. Према званичним подацима убијено или рањено је више од 11.000 особа, а од тог броја 30% су деца. Једна од процена америчке војне базе података је да је током 9.500 летова у Камбоџи бачено око 87.000 авио касетних бомби, које су садржале преко 26 милиона бомбица, углавном у источним и североисточним деловима земље, који се граниче са Лаосом и Вијетнамом. Тамо је према проценама остало између 2 и 5,8 милиона неексплодираних касетних бомбица, а број жртава, пошто не постоје поуздани подаци, процењен је на више од 5.000. Остаци од касетних бомби који су пронађени су: БЛУ-24, БЛУ-26, БЛУ-36, БЛУ-42, БЛУ-43, БЛУ-49, као и БЛУ-61. У Вијетнаму је бачено преко 296.000 касетних бомби, које садрже око 97 милиона бомбица, а према незваничним информацијама војних стручњака, ако би се чишћење контаминираних територија одвијало овим темпом којим они раде, било би завршено за око 300 година. Према неким извештајима из Вијетнама око 300 особа сваке године страда од касетних бомби, међутим процењује се да је укупан број жртава преко 34.000. Пронађено је 15 различитих типова касетне муниције које су САД користиле а контаминирано је 64 провинција и градова, укључујући Хаипхонг, Ханој, Хо Ши Мин, и Вин. Највише контаминирана подручја су у три провинције: Кванг Бин, Куанг Нам, и Тхуа-Тхиен Хуе. На Тајланду је 2010. године истраживање показало да је од неексплодиране касетне муниције САД МК-118, које датира још од Вијетнамском рата, контаминирано око 315.000 м² земљишта у Факта округу на северу покрајине Утарадит. Касетна муниција је очигледно била бачена када су се авиони САД враћали у своје базе на Тајланду после бомбардовања Вијетнама и Лаоса.

1970: У Замбији су пронађени остаци од авио касетних бомби у две области и то у Јифумба, Солвези округу (северозападној провинцији), а други у Мајва, Схангомбо округу (западна провинција). Нема података које то могао да баци, претпоставља се да је то могло да се деси између 1970. и почетка 1990. У јуну 2010. године замбијска војска и Норвешка народна помоћ су очистиле ове области, које покривају укупну површину од 484.000 m² и уништиле 22 касетне бомбице типа ЦБ-470.

1973: У Сирији у такозваном Октобарском рату, израелска авијација је гађала тренинг кампове невладиних оружаних трупа близу главног града Дамаска.