Теминкијев љускавац (, [Смутсија теминки"]), савански љускавац, капски љускавац, јужноафрички љускавац, приземни љускавац или степски љускавац је врста љускаваца из рода Smutsia унутар потпородице Smutsiinae у породици Manidae, која настањује подручје подсахарске Африке. Journal of Vertebrate Paleontology

Етимологија назива Врста: Поријекло назива од: Значење назива:Smutsia temminckii рода љускаваца Smutsia и презимена низоземског зоолога Кунрата Јакопа Теминкатеминкијев љускавацGotch, A. F. (1979.) "Mammals - Their Latin Names Explained: A Guide to Animal Classification." Blandford Press, Poole.

Опис

мини|лево|препарирани савански љускавац

Мужјаци саванскoг љускавца су углавном већи и тежи од женки од женки, али очигледни полни диморфизам није присутан.Pietersen, D. W. (2013.) "Behavioural Ecology and Conservation Biology of Ground Pangolins (Smutsia temminckii) in the Kalahari Desert." M. Sc. Thesis, University of Pretoria, Pretoria, South Africa. Мужјаци достижу дужину од 0,634 до 1,24 m и тежину од 2,5 до 16,1 kg, док су женке дуге од 0,64 до 1,25 m и тежину од 2,5 до 15,8 kg. Лобање код мужјака достижу дужину од 72 до 98,3 mm, до су код женки дуге од 71,8 до 89 mm. Реп је дуг, широк и мишићав. Код мужјака достиже дужину од 29 до 58,5 cm, док је код женки дужине од 22,3 до 44 cm.

Укупно на свом тјелу ова врста има 343 до 422 кератинске љуске које расту из коже под косим углом, распоређене у линеарној мрежи по леђима, на боковима, репу, челу, горњем дјелу дуге њушке, врату, раменима, бутовима, и вањској страни подлактица и поткољеница. Боја љусака варира географски, тако да могу бити сиве, тамносмеђе и жућкастосмеђе боје и могу имати рубове бјеле боје. Тјело саванскoг љускавца је покривено са 12 попречни и 11 до 13 уздужни редова љуски које се преклапају. Рубови репа су ограничени са 11 до 13 редова шиљасти љуски. На глави, подлактицама и поткољеницама су љуске најмање, док су на леђима и на репу највеће на тјелу. Остатак главе, унутрашња страна ногу и стомак су покривен тамносивом кожом. На мјестима на тјелу која су покривена љускама нема длака између њих. Трепавице и длаке на мјестима без љуски код ове врсте су ријетке и кратке (< 0,5 cm). Кожа и љуске код саванскoг љускавца чине око 33 до 35% укупне тјелесне тежине код одрасле јединке.

Ова врста љускаваца има укупно 48 пршљенова, и то 7 вратни, 11 или 12 леђни, 5 или 6 слабински, 3 крстачна и 21 до 24 репна. Предње ноге су мишићаве, а задње ноге су стубасте грађе са јастучићима на малим стопалима. И на предњим и на задњим ногама савански љускавац има по пет прстију са канџама. Канџе на првом и петом прсту предњи ногу су кратке (око 2 cm), док су остале канџе дуге (око 6 cm). Канџе на задњим ногама су кратке и тупе. За разлику од други врста љускаваца које се крећу на све четири ноге, савански љускавац хода на задњим ногама. Док хода, своје предње ноге савија ка прсима а реп одиже од земље, користећи га као контрабаланс тјелу и глави. Отисци стопала саванског љускавца по облику подсјећају на мале отиске слонова. Ова врста је добар пливач, а способна је и да се пење преко препрека ходаљјући на све четири ноге, користечи се са репом као упориштем и сидром.

Лобања саванског љускавца је крушкастог облика. Мале црне очи су окружене са добро мишићавим, натеченим капцима, као и са никтитативном мембраном (тзв. "трећим капком") која штити очи од мрава и термита. Ова врста љускавца има славб вид али добро развијено чуло мириса. Њушка овог љускавца је увијек мокра. Ове врста не посједује ушне шкољке, већ само закржљалу ушну хрскавицу око ушног отвора. Унутар ушног отвора се налазе мале чупаве длачице. Као и све друге врсте љускаваца, у вилицама неме прави зуба, и на почетку доње вилице се налази пар коштани структура по облику слични зубима (псеудозуби). Језик је у облику траке, укупно је дуг 40 до 60 cm, и љепљив је због алкалне пњувачке коју луче пљувачне жљезде. Џиновски љускавац може свој језик извући до дужене од 20 до 40 cm. Тјелесна температура саванског љускавца се креће од 29,5 до 34,5 °C. Наслаге масног ткива код ове врсте љускаваца се стварају на леђима од рамена до репа и на горњој страни репа. Ове поткожне наслаге масноће имају улогу термалне изолације, с обзиром да саме љуске имају малу улогу. Наслаге масног ткива на стомаку су рјетко присутне и имају улогу у складиштењу енергије за периоде оскудице хране. Аналне жљезде које луће смрдљиву и штетну воштану хемијску течност бјеле боје се налазе са лијеве и десне стране аналног отвора. Женке посједују двије подпаздушне брадавице.

Распрострањеност и станиште Савански љускавац је распрострањен на простору подсахарске Африке, од Чада, Судана и Јужног Суданог на сјеверу, преко Источне Африке до Јужноафричке Републике и Есватинија на југу.

У прошлости је распрострањеност ове врсте била већа, нашто указују фосилни остаци из периода касног плеистоцена (старости између 18000 до 12000 год.) из покрајине Западни Кејп у Јужноафричкој Републици. Други фосилни остаци указују на то да је ова врста у периоду раног холоцена (старости око 9000 год.) била присутна на подручју Есватинија.

Савански љускавац настањује станишта до 1700 m надморске висине, што укључује саване, плавне равнице и широколисне шуме, галеријске шуме и травнате равнице гдје је годишња количина падавина од 250 до 1400 mm,Skinner, J. D., Chimimba, C. T. (2005.) "The Mammals of the Southern African Subregion." Cambridge University Press, Cambridge. те шумска подручја покривена дрвећем (из родова Brachystegia, Combretum и Julbernardia и врстама Colophospermum mopane и Sclerocarya birrea) и трњем (из родова Senegalia и Vachellia), Ова врста не несаљава густе затворене шуме, пустиње, нити пољопривредна земљишта.

Понашање и екологија Савански љускавац је углавном ноћу активан сисар, иако се могу сусрести и у току дневног периода. Углавном води усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима. У току дана овај љускавац већину времена проводи у својој јазбини. Сама активност у току године варира по временским сезонама, количином доступне хране и активности предатора који нападају ову врсту. У току љета и у влажном топлом околишу (као што је источна Јужна Африка) је ова врста је активна у току ноћи, јер на тај начин штеди своју енергију и течност у тјелу, коју би иначе изгубила излажући се високим температурама. У региону Калахари у току зиме, и одрасли и млади савански љускавци су активни у току дневног периода како би избјегли екстремно ниске ноћне температуре, али и како би сачували своју тјелесну енергију. Сами улазци и излазци из јазбине су уско повезани са смањењем и повечањем температуре околине. Такође, ова активност је везана и са активности мрава са којима се они хране, јер су они више активнији у току дана и налазе се у лако доступним коморама мравињака које су ближе површини тла, док се ноћу повлаче у коморе које су дубље у тлу. J. Zool. .

Ова врста прави своја сколништа испод пали трупаца дрвећа, у густом растињу, у пећинама, у великим пукотинама у стјенама и у дјелимично отвореним термитњацима. Ова врста љускаваца не копа своје јазбине, већ корист напуштене јазбине други животиња из своје околине, као што су јазбине афричког мравоједа, капског бодљикавог прасета и глодара врсте Pedetes capensis, као и свиња из рода Phacochoerus. Ове јазбине љускавци додатно прилагођавају својим условима живота. Овисно од предјела на ком су насељени, јазбине ови љускаваца могу бити дуге од 1,2 до 12 m, и простиру се испод површине тла од 0,5 до 5 m.

Поред људи, међу животињским врстама које се хране са овом врстом љускавца се налазе и лав, леопард, пјегава хијена, јазавац медојед, као и нилски крокодил. Паразити који нападају ову врсту љускавца су врсте крпеља Manitherionyssus heterotarsus, Ornithodoros compactus, Ornithodoros moubata и Rhipicephalus theileri.

Исхрана Исхрана саванског љускаваца се углавном састоји од јајашаца, ларви, лутки и одрасли јединки различити врста мрава и термита које хватају својим дугим, љепљивим језицима. Утврђено је да ова врста преферира плијен који је већи од 5 mm. Што се тиче мрава, овај љускавац се храни са 30 различити врста, међу којима су: Acantholepsis capensis, Anoplolepis custodiens, Crematogaster amita, Hodotermes mossambicus, Monomorium albopilosum, Myrmicaria natalensis, Pheidole megacephala, Polyrhachis schistacaea, Tapenonia luteum, Technomyrmex albipes, као и врсте из рода Camponotus (као што су врсте Camponotus cinctellus и Camponotus maculatus). На простору Јужноафричке Републике, врсте A. custodiens, C. cinctellus, C. maculatus, H. mossambicus, M. natalensis и P. schistacaea чине укупно 97% исхране саванског љускаваца. A. custodiens чини 77% исхране у току цјеле године, јер су галерије унутар мравињака гдје ова врста мрава леже јајашца налазе близу површине тла. Што се тиче термита, овај љускавац се храни са 10 различити врста, међу којима су: Odontotermes badius и Trinervitermes rhodesiensis.

Размножавање Вријеме парења није сезонско. Када су женке спремне за парење, оне уз помоћ свог репа остављају мирис са којим привлаче мужјаке у околини. Парење између мужјака и женке се одвија у јазбинама гдје ови љускавци бораве, и оно може трајати између 24 и 48 h. Женка обично окоти по једног младунца којег предходно носи у стомаку између 105 и 140 дана, и ријетки су случајеви да се окоте по два младунца.

Угроженост Ова врста се сматра скоро рањивим таксоном. Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима. Главне пријетње саванском љускавацу представљају губитак станишта и криволов.

Еволуција Према генетским истраживањима, заједнички преци џиновског љускавца и саванског љускавца су се одвојили једни од других око 12,98 милиона година, формирајући двије засебне линије љускаваца.

Систематика Класификација