Брезница („-{Brisinza}-“) је средњовјековна српска жупа, а добила је име по ријеци Брезници, која се улива у Ћехотину (дио данашње области општине Пљевља, у Црној Гори). Налазила се у предјелу „колијевке прве српске државе“ (Властимировића из IX вијека) између река Таре, Лима и Дрине, за разлику од касније Рашке, која је била нешто источније. У средњовјековној држави Србији, жупа се налазила до 1373. године. Наиме, по пропасти Царства, њом су господарили српски обласни властелини, из угледне породице Војиновића: кнез Војислав Војиновић (владао до 1363) и велики жупан Никола Алтомановић (владао до 1373). Након пораза Николе Алтомановића (Војиновића) у сукобу са Коалицијом (босански бан Твртко I, кнез Лазар и угарски краљ Лудвиг I) велики жупан је заробљен и ослијепљен у тврђави Ужице, а његове територије подијељене међу побједницима. Тако је жупу Брезницу 1373. године окупирала бановина Босна (од 1377. краљевина, под Твртком I Котроманићем). Дата је у посјед и на управу краљевом великом војводи, Влатку Вуковићу (године 1388. војвода је поразио Турке, код Билеће, а са својим одредима је, јуна 1389. године, као помоћ босанског краља кнезу Лазару, учествовао и у Косовском сукобу, против турског султана Мурата I). Након смрти војводе Влатка (1392/1393) између осталих посједа у Краљевини Босни, жупом су и даље наставили да владају чланови најмоћније властелинске породице Косача: Влатков братанић, Сандаљ Хранић Косача (владао до 1435) а касније и Сандаљев братанић, Стефан Вукчић Косача (око 1404 - 22. маја 1466). Велики војвода (касније херцег) Стефан имао је у жупи Брезници и своју „љетњу резиденцију“ (тврђава Кукањ, са подграђем). Након убиства последњег босанског краља, Стефана Томашевића и пораза херцегове војске у сукобу са Турцима, на ријеци Брезници, 1463. године - под Османлије је пала и жупа Брезница. Као и остали источни дјелови средњовјековних посједа Стефана Вукчића Косаче, жупа ће потпасти под историјску област звану Стара Херцеговина (по титули херцега и презимену његових наследника, Херцеговића). У овој жупи су се налазила насеља: трг Пљевља и тврђаве, Кукањ и Козник.
Трг Пљевља Под именом Пљевља (од пљевара на манастирским посједима) трг се помиње у Дубровачком архиву, 1465. године. Није утврђено у ком периоду средњег вијека је настало ово неутврђено насеље у жупи Брезница, као ни да ли је од почетка носило то име. По Јеричеку: сасвим је доказано да је првобитно име овог трга било Брезница (по истоименој жупи) а да је име „Плевља“ преовладало од краја XV вијека. При томе упућује на једну дубровачку инструкцију, од 13. септембра 1430. године, којом се наређује поклисарима да сачекају турског субашу „-{in Breznise over a Pripogle}-“. Ова тврдња, из 1879 . године, има доста присталица, али је Михаило Динић сматра за недоказану (помен „-{Breznisa}-“ не мора значити име насеља, већ ријеке или саме жупе) сматрајући да се за сада једино зна за ријеку и жупу Брезницу, а уколико је насеље Брезница (или Брезник) у средњем вијеку и постојало – не би могло бити идентично са тргом Плевља. Тим прије, што је Јеричек у своје вријеме располагао само са „најстаријим“ поменом трга Плевља, код Харфа (1496—1499).
Тврђаве
мини|десно|300п|Положај Кукња и Козника Утвеђени Кукањ, на ријеци Ћехотини (десетак километара западно од Пљеваља) добро је позната „љетња резиденција“ породице Косача, која је у име босанског краља загосподарила овим крајевима након 1373 . године. Мада неисправног имена, ово се утврђење у XV вијеку наводи у три случаја: -{„Cochangu in Brisiniza castello con lo contato}- (1444); -{castrum Gukani}- (1448); -{civitate Euchane cum castris et pertinentiis suis}- (1454)“. И данас је очувано име његовог подграђа (-{suburbium}-) као локалитет Подкукањ. На око 1200 м/нм, на стрмом и стјеновитом брду изнад Козичке ријеке (код села Козице, југоисточно од Пљеваља) налазе се релативно добро очувани остаци тврђаве Козник. Називан је у народу и „Јеринин град“. Године 1441. помиње се први пут (у дубровачком архиву) а као „-{castrum}-“ Козник - у повељи Фридриха III упућеној Стефану Вукчићу Косачи, 1448. године.
Види још Богун Немањић Засада (Бобово) Брезница (ријека) Пљевља
Литература
Љубиша Динић:“Земље херцега Светога Саве“ Глас бр. 182 (1940) 151-257 и СКЗ Београд, 1978.
Категорија:Историја Пљеваља Категорија:Средњовјековне жупе у Црној Гори