Петар Лаловић (Суботица, 8. јул 1932 — Београд, 2. новембар 2015) био је српски филмски редитељ, сценариста и сниматељ. Лаловић је снимио преко 200 документарних филмова.Новости:Лаловићев филм најбољи на Балкану, Приступљено 18. 7. 2009.
Каријера Завршио је позоришну и филмску академију у Загребу, а дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду.
Направио је преко 200 документарних филмова у којима је сценариста, редитељ и сниматељ. Такође је снимао игране филмове и ТВ серије. Лаловићева преокупација су снимање метафоричних филмова о природи, за које је освојио преко 150 награда како у бившој Југославији тако и у иностранству. Дугометражни филм Птице које не полете је добио више од 20 награда, укључујући четири Гранд Прија у Европи. Међутим, филмска критика и биоскопска публика сматра да је његов највећи успех био са документарним филмовима Последња оаза и Свет који нестаје из 1987. године.Мини биографија на сајту IMDb, Приступљено 23. 4. 2013.
Лаловић је током 2011. године снимао филм Београдска оаза — његов двестоти филм који је урадио.Новости-Петар Лаловић:Дивља оаза усред бетона, Приступљено 24. 9. 2011.
Преминуо је 2. новембра 2015. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.Sahranjen Petar Lalović: Da je živeo u Americi, dobio bi pet Oskara, Приступљено 10. 2. 2018.
Филмске режије
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="1" | |- |1983. || Последња оаза |- |1985. || Крпељ |- |1987. || Свет који нестаје |- |1997. || Птице које не полете |- |2009. || Како се може продати небо и топлина земље |- |2012. || Београдска оаза
Референце
Спољашње везе Национална ревија: Петар Лаловић, чаробњак документарног филма и видар последњих оаза природе у нама
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Суботичани Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски сниматељи Категорија:Југословенски сниматељи Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Српски филмски редитељи