мини|десно|250п|<center>Црвени храст у Кнез Михаиловој улици у Београду.
Црвени храст (Quercus rubra -{L.}-, синоним: -{Q. borealis Michx}-), у Америци се назива и северни црвени храст (што научни назив синонима -{borealis}- и значи), за разлику од јужног црвеног храста (-{Q. falcata}-). Назива се још и шампионски храст. Припада групи црвених храстова (-{Quercus sectio Lobatae}-). Црвени храст је дрво симбол државе Њу Џерзи (-{New Jersey state tree}-).
Опис Листопадно дрво висине 30-45 -{m}- и прсног пречника до 1 -{m}-, широко заобљене круне. Гранчице црвенкастомрке, голе. Терминални пупољци дужине око 6,5 -{cm}-, зашиљени, са црвенкастомрким мање или више длакавим љуспама. Бочни пупољци веома слични, али мањи. Дужина листа 12-20 -{cm}- а ширина 10-12 -{cm}-, дугуљаст до обрнуто јајаст, са 7-11 зашиљених режњева и дубоким облим урезима. Основа листа је тупа до широко клинаста док је врх зашиљен. Лице листа је светло и сјајнозелено а наличје са чуперцима длачица. Лист ујесен црвен или црвеносмеђ. Цветови једнополни, мушки у висећим ресама, женски ситни појединачни или по два. Жир је дужине 15-25 -{mm}-, ширине 10-23 -{mm}-, у купули до 1/4 дужине. Купула је тањираста плитка, 15-25 -{mm}- широка и 6-10 -{mm}- висока са кратким, чврсто прилеглим стипулама. Каснолистајућа врста. Цвета у мају а плодоноси у јесен друге годинеВукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд.
Ареал Врста је распрострањена у источним деловима САД, сеже далеко на север до Канаде, а у висину до преко 1000 -{m}-.н.в.
Биоеколошке карактеристике Црвени храст лако се прилагођава различитим теренским и климатским приликама; подноси ниске температуре, брзорастућа је врста. У оптималним условима у 10. години достиже висину од 5-6 mNorthern Red Oak on the Tree Guide at arborday.org. Може да доживи 500 година. Најчешћи је варијетет -{Quercus borealis var. maxima (Marshall) Sarg.}- који успева на врло сиромашним земљиштима која могу бити и кисела али избегава кречњак. Најбоље му одговара песковита иловача, нарочито свежа. Расте брже од лужњака и китњака. Стагнирајућу воду и поплаве не подноси као ни сува земљишта. Засену боље подноси од домаћих храстова.
Примена У САД је економски цењена врста због квалитетног дрвета, које није подесно за екстеријере и израду чамаца и осталих производа који су у контакту са водом, због порозности и пропустљивости влаге. Код нас, као и у Европи, претежно се гаји као декоративна врста, и релативно је честа у зеленим просторима различитих категорија. У Кнез Михајловој улици у Београду расте успешно у великим жардињерама. У пејзажној архитектури поред основне форме се користе култивари: -{'Aurea'}-, -{'Heterophylla'}-, -{'Schrefeldii'}-Оцокољић М., Нинић - Тодоровић Ј. (2003): Приручник из декоративне дендрологије, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд. У неким земљама Европе је инвазиван (Белгија)Invasive Alien Species in Belgium: Quercus rubra.
Референце
Категорија:Храстови Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура