Arheologija podataka ili digitalna arheologija je umetnost spašavanja enkriptovanih ili drugačije izmenjenih podataka sa medija koji se u sadašnjem trenutku više ne koriste. Arheologija podataka nekada je vezana za postupak spašavanja podataka digitalnih medija nakon prirodne katastrofe.
Termin se prvi put pojavio 1993. godine u okviru projekta GODAR (). Arheologija podataka je prvi put izvedena nad meteorološkim podacima smeštenim na trake. Podaci su sadržali slike Arktika koje je septembra 1966. godine napravio satelit Nimbus 2 čiji je sadržaj dalje trebalo dešifrovati kako bi podaci bili upotrebljeni na modernom softveru u daljem istraživanju klimatskih promena na Zemlji.
Kao pojam arheologija podataka se često vezuje za spašavanje podataka sa arhaičnih traka iz 60-tih kako bi se podaci sa istih upotrebili na modernim računarima. Arheologija se tako razlikuje od spašavanja podataka gde spasene podatke nije bitno razumeti.
Reference
Literatura -{ O'Donnell, James Joseph. Avatars of the Word: From Papyrus to Cyperspace Harvard University Press, 1998. Ross, Seamus and Gow, Ann. “Digital Archaeology: Rescuing Neglected and Damaged Data Resources” Library Information Technology Centre, 1999.
Категорија:Управљање подацима