Кавкаска зелкова

Кавкаска зелкова (-{Zelkova carpinifolia (Pall.) K. Koch}-) синоними -{Zelkova acuminata Planch., Zelkova crenata Spach., Zelkova ulmoides C. K. Schneid.}- Научно име рода изведено је од народног имена ове врсте на једном од Картвелских језика. На грузијском (језику ове групе) зелкова је -{ძელქვა}- (дзелква). -{ძელ}- дзел = шипка, и -{ქვა}- ква = стена, јер се тврдо дрво често коришћено за издрживе шипке у грађевинарству. Епитет врсте значи „грабовог листа“

Опис врсте Једнодомо листопадно дрво пореклом са Кавказа. Достиже висину до 25 -{m}- и прсни пречник од 2 -{m}-. Круна је вазолика. Стабло се ниско изнад земље богато грана, а гране су скоро усправне.

Кора сиво-наранџаста, глатка, а код старијих индивидуа се танко, неправилно љуспа; са годинама љуспе отпадају и дебло постаје глатко. Пупољци ситни на танким, длакавим гранчицама.

Листови прости, спирално распоређени, елиптично издужени, по ободу назубљени (са 7-12 зубаца са обе стране), на кратким петељкама, 5-9 -{cm}- дуги и 2,5-6 -{cm}- широки, ујесен жућкасто-браонкасто-наранџасти. Лице листа је глатко и тамнозелено а наличје длакаво дуж нерава.

Цветови једнополни и двополни. Двополни цветови су појединачни у пазуху листова. Цветни омотач је 4-5 делни, редукован. Цвета упоредо са листањем (април-мај). Анемогамна врста.

Плод смеђе заобљене суве орашичасте коштунице сазревају од септембра до октобра и расејавају се до краја зиме. Оне су капљичасто округластог облика, пречника 5-6 -{mm}-, са 4 ребра. У једном килограму има око 60.000 зрна. Семе је ексалбуминско, а ембрион испуњава потпуно семену шупљину.Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. БеоградВукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

Ареал Расте у западној Азији (Иран, Турска) и Кавказу (Јерменија, Азербејџан, Грузија). На Кавказу расте на 300 -{m}- н.в, док се у Ирану издиже и до 1500 -{m}- н.в.Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига -{CLXXXII.}- Београд. .

Биоеколошке карактеристике Дуговечна врста, спорог раста, доживи 300 година. На влажним стаништима у близини Каспијског језера израста у дрвеће великих димензија. За нормалан развој потребно јој је дубоко, влажно глиновито земљиште јер образује брло моћан и дубок коренов систем. Обично расте у мешавини са другим лишћарима, али у долини реке Ленкорањ чај (Ленкорань чай) код Каспијског језера, на сразмерно сувом земљишту, образује мање чисте скупине. У Батумију на Црном мору расте у условима обилних годишњих падавина до 2300 -{mm}-, а у Бакуу на Каспијском језеру у условима од свега 240 -{mm}-.

Примена Значај кавкаске зелкове за орнаменталну хортикултуру и пејзажну архитектуру је у изразитој декоративности њене коре и специфичном вазоликом изгледу круне, са кратким широким деблом ниско подељеним на бројне скоро усправне гране. Јапански назив за јапанску зелкову (Zelkova serrata (Thunb.) Makino) врло сродну врсту је кејаки (-{欅, ケヤキ}-), а идеограми значе дрво и човек са подигнутим рукама што верно описује хабитус обе врстеAndrews, S. (1994). Tree of the year: Zelkova. International Dendrology Society Yearbook 1993: 11-30. У зеленим просторима може да се сади у виду солитера и у мањим групама. Ствара одличан хлад. У Србији је ретка, а према Петровићу (1951) није била честа ни у Европи: "У Немачкој семе јој не може да сазри. Код нас сам је нашао свега у Београду у Ботаничкој башти. Добро изгледа, па се може закључити да добро подноси наше поднебље." Године 1998. констатовано је осам стабала у Ботаничкој башти у Београду у распону висина од 1,5 до 21 -{m}-Јовановић-Југа, С. (1998): Таксономско-хоролошка анлиза постојеће и перспективне дендрофлоре (дрвећа и жбуња) ботаничке баште „Јевремовац“ Универзитета у Београду. Центар за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, Београд. Постоје три стабла висине 10-12 -{m}- у Арборетуму Шумарског факултетаGrbic, M., Djukic, M., Skocajic, D., & Djunisijevic-Bojovic, D. (2007): Quick-dip and contact method in Zelkova carpinifolia (Pall.) K. Koch cuttings rooting. Fifth International Conference "Propagation of Ornamental Plants" Book of abstracts, Sofia: 117, и појединачна стабла у оквиру блоковског зеленила на Новом Београду. Добро везује земљиште те се може користити и у противерозионим радовима. Дрво је доброг квалитета, готово превазилази храст. Веома је тврдо, савитљиво и тешко, и користи се у разне сврхе, као и за израду скупоценог намештаја. Мана је ниско гранање због чега је тешко добити дуге, праве комаде дебловине.

Размножавање Размножава се резницама, положницама, семеном и калемљењем на брест. Обилно даје коренске избојке. Зелене резнице третиране воденим раствором индолбутерне киселине (50 -{ppm}-) 24 сата, узете крајем јуна ожиљавале су се преко 90%.

За генеративну репродукцију пре сетве препоручује се двонедељна до двомесечна хладно-влажна стратификација на 5-10°C, као метод за отклањање дормантности или потапање у воду 24 сата. Препоручује се сетва по површини стратификованог, влажног семена под стаклом или пластичном фолијом. За клијање је потребна светлост. Пожељна густина је 250-400 клијаваца по m2-{Милев, М., Александров, П., Петкова, & К., Илиев, Н. (2004): Посевни материали от широколисни видове, София (170-171)}-Iskender, E., Zeynalov, Y., Ozaslan, M., Incik, F., Yayla, F. (2006): Investigation and introduction of some rare and threatened plants from Turkey. Biotechnology & Biotechnological Equipment. Diagnosis Press ISSN 1310-2818. 20/2006/3: 60-68.

Референце

Категорија:Зелкове Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура

Кавкаска зелкова

Źródło i licencja