мини|Мапа Сједињених Држава која приказује државе подељене у округе, парохије (Луизијана) или општине и пописне области (Аљаска). У Сједињеним Државама, округ () је јединица територијалне поделе државе (или савезне територије), којој је обично додељен одређени степен локалне самоуправе. Израз „округ“ се користи у 48 од 50 држава; Луизијана је подељена у парохије а Аљаска је подељена на општине. Влада Сједињених Држава парохије и општине, као и неке независне градове, који нису делови округа посматра као „еквиваленте округа“. Постоји 3.033 организована округа или еквивалента округа у Сједињеним Државама, по подацима из 2007.

Овлашћења округа проистичу из државних закона и у великој мери се разликују.Osborne M. Reynolds, Jr., Handbook of Local Government Law, 2nd ed. (St. Paul, MN: West Group, 2001), 26. У неким државама, укључујући Конектикат и Роуд Ајланд, окрузи представљају географске ентитете, али немају управна овлашћења. На другој крајности, окрузи Мериленда и еквивалент округа Град Балтимор управљају готово свим службама укључујући јавно образовање, мада држава задржава активна надзорна овлашћења над многим од ових услуга.

Просечан број округа по држави је 62. Држава са највише округа је Тексас, са 254, а најмање округа има Делавер, само три. По Попису из 2000. године, просечан број становника округа је око 100.000. Најнасељенији је округ Лос Анђелес у Калифорнији, са процењених 9.880.000 становника (пописна процена из 2009), што га чини насељенијим од свих америчких савезних држава изузев осам најнасељенијих. Округ са најмање становника је Округ Ловинг, Тексас, са 82 становника по попису из 2010.

Имена округа Окрузи Сједињених Држава су најчешће добили имена по људима, географским особинама, местима у другим савезним државама или страним земљама, домородачким племенима или животињама. Постоји доста округа чија имена су француског или шпанског порекла.

Окрузи су најчешће добили имена по људима, често државницима или раним досељеницима, по којима је име добило 2.100 од 3.140 округа. Најчешће име округа, које се понавља 31 пут је Округ Вашингтон, по првом председнику Сједињених Држава, Џорџу Вашингтону. Следи Округ Џеферсон по Томасу Џеферсону, који се јавља 27 пута. Најскорији председник САД по коме је назван округ је Ворен Г. Хардинг, што осликава успоравање настајања нових округа од кад су Нови Мексико и Аризона постали државе 1912. године. Најчешћа имена округа која не потичу од председника су Френклин (25), Клеј (18), и Монтгомери (18).

Након људи, најчешћи извор за имена округа су географске особине и локације, а неки окрузи су добили имена и по окрузима у другим савезним државама, или по местима у страним државама као што је Уједињено Краљевство. Најчешће географско име округа је Лејк (језеро). Неки окрузи су добили имена по домородачким племенима или животињама, а доста имена има француско или шпанско порекло, као што је Округ Маркет по француском мисионару оцу Жаку Маркету.

Број еквивалената округа по држави У просеку постоји 62,8 округа по држави, а и медијана износи 62 округа по држави (укључујући Дистрикт Колумбију), где Њујорк са 62 округа представља медијану за Сједињене Државе (50% савезних држава има више од 62 и 50% њих има мање од 62 округа). Држава са најмање округа је Делавер (3), мада је Делавер јединствен међу савезним државама по томе што је сваки округ подељен у јединице које се зову „стотинама“ (). Држава са највише округа је Тексас, који има 254 округа.

Савезне државе на југу и средњем западу САД начелно имају више округа него савезне државе на западу или североистоку, јер многе североисточне државе немају довољно велику територију да би биле подељене на велики број округа, а многе западне државе нису биле довољно густо насељене у доба када су окрузи настајали.

Број округа Савезна држава Приближан просечан број становника по округу 254 Тексас 98.000 159 Џорџија 62.000 134 Вирџинија (95 округа и 39 градова),Counties: Geography of Virginia, Приступљено 17. 4. 2013. 59.000 120 Кентаки 36.000 115 Мисури (114 округа и један град) 52.000 105 Канзас 27.000 102 Илиноис 126.000 100 Северна Каролина 94.000 99 Ајова 31.000 95 Тенеси 66.000 93 Небраска 19.000 92 Индијана 70.000 88 Охајо 131.000 87 Минесота 52.000 83 Мичиген 120.000 82 Мисисипи 36.000 77 Оклахома 48.000 75 Арканзас 39.000 72 Висконсин 79.000 67 Пенсилванија 188.000 67 Флорида 277.000 67 Алабама 70.000 66 Јужна Дакота 12.000 64 Луизијана (парохије) 70.000 64 Колорадо 79.000 62 Њујорк 315.000 58 Калифорнија 637.000 56 Монтана 17.000 55 Западна Вирџинија 33.000 53 Северна Дакота 12.000 46 Јужна Каролина 99.000 44 Ајдахо 35.000 39 Вашингтон 171.000 36 Орегон 98.000 33 Нови Мексико 61.000 29 Јута 96.000 24 Мериленд (23 округа и један град) 237.000 23 Вајоминг 24.000 21 Њу Џерзи 415.000 18 Аљаска (општине) 34.000 17 Невада (16 округа и један град) 155.000 16 Мејн 82.000 15 Аризона 440.000 14 Вермонт 44.000 14 Масачусетс 471.000 10 Њу Хемпшир 132.000 8 Конектикат 440.000 5 Роуд Ајланд 211.000 5 Хаваји 259.000 3 Делавер 295.000 1 Дистрикт Колумбија 600.000

Извор:

Референце

Литература

Спољашње везе Референтни приручник географских области, Пописни биро Сједињених Држава Национална асоцијација округа Мапе настајања округа САД од 1617. до данас – збирна анимирана графика Атлас историјских граница округа