Граб (-{Carpinus betulus}-), научни назив рода -{Carpinus}- потиче од римског назива, а епитет врсте -{betulus}- = брезин, добио је због сродности са њом. У народу се још назива и бели граб (за разлику од црног граба (Ostrya carpinifolia Scop.)), белограбица, белограб, габар, габер, габр...Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига -{CCCXVIII}-.
Опис врсте мини|десно|250п|<center>-{Carpinus betulus}-: A-мушке ресе, -{B}--женске ресе, -{C}--скупине плодова, -{D}--орашица са приперком, -{E}--орашица, -{F}--семе, -{G}--клијавци. Граб је листопадно једнодомо дрво средње величине са конусном круном која у старости постаје изразито засвођена и округла, често је са кривудавим гранама. Висина 10-20 (25) -{m}-, ширина круне 7-12 (16/18) -{m}-, прсни пречник до 70 -{cm}-. Дебло је често са жлебовима, а кора глатка и светлосива. Младе гранчице мрке, сјајне, понекад длакаве, витке. Пупољци вретенасти, зашиљени, 5-8 mm дуги, са бројним, по ободу трепавичастим љуспама црвеномрке боје, голи. Годишњи прираст 35 -{cm}- у вис и 25-30 -{cm}- у ширину. Корен се шири претежно радијално и хоризонтално до дубине 1,4 -{m}-, велики проценат жиличастих коренова је у површинском слоју.
Листови наизменични, јајасти до издужено јајасти, 5-10 -{cm}- дуги и 3-6 -{cm}- широки, зашиљени, при основи срцасти или заобљени, са 10-15 пари бочних нерава, светлозелени. Лисна петељка 8-15 -{mm}- дуга, маљава. Јесења боја бљештаво жута, листови често остају на гранама до наредног пролећа.
Једнодома биљка са мушким и женским цветовима у неупадљивим ресама. Цветови се појављују за време листања. Мушке ресе 4-6 -{cm}- дуге и 1 -{cm}- широке; женске цилиндричне, до 2 -{cm}- дуге.
Плод је мала орашица са трорежњевитим приперком у светлозеленим висећим издуженим, густим гроздовима до 15 -{cm}- дугим и до 6 -{cm}- широким, у октобру.Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. БеоградВукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
Ареал Високо листопадно дрво западне и јужне Европе, југозападне Азије и Кавказа. Код нас је веома распрострањена врста која ретко прави чисте састојине, али улази као едификатор у већи број мезофилних шумских заједница у низинском и брдском појасу.
Биоеколошке карактеристике Подноси и директну осунчаност и сенку. Отпоран је према мразу па може да успева и на мразиштима. Расте на влажним, до умерено влажним, дубоким земљиштима од киселих до алкалних (изразито кисело земљиште му не одговара); може да се развија и на песковитим и глиновитим земљиштима ако нису претерано сиромашна, толерише висок ниво подземних вода, и кратка плављења, али не и забарена земљишта. Осетљив на ремећење – пресадњу. Толерантан на ветар и припеку, топлољубив је, живи до 150 година, у почетку је спорог раста.
Примена Својим лишћем граб поправља земљиште. Дрво граба је тврдо и жилаво, тешко се цепа. Има разноврсну примену у занатству, а за огрев је одлично. Граб има јаку изданичку снагу из пања и жила.
Врло отпоран на интензивно орезивање и брзо се враћа на претходну форму па може успешно да се употребљава за веома ефектне и дуготрајне живе ограде различите висине као и топијарне форме. При изградњи већих група и масива у зеленим просторима може да се користи као дрво другог реда (подстојна врста).
Референце
Категорија:Грабови Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура Категорија:Флора Европе