мини|десно|300п|Положај трга Пљевља Средњовјековни трг Пљевља се налазио у жупи Брезници (у њој су се поред трга налазиле и тврђаве, Кукањ и Козник). Није утврђено у ком периоду је настао. Име Пљевља потиче од пљевара на манастирским посједима, а трг се помиње у Дубровачком архиву, 1465. године. По Јеричеку (тврдња из 1879) првобитно име овог трга било је Брезница (по истоименој жупи) а име „Плевља“ преовладало је од краја XV вијека. При томе упућује на једну дубровачку инструкцију, од 13. септембра 1430. године, којом се наређује поклисарима да сачекају турског субашу „-{in Breznise over a Pripogle}-“. Михаило Динић сматра ову тврдњу за недоказану (помен „-{Breznisa}-“ не мора значити име насеља, већ ријеке или саме жупе) сматрајући да се за сада једино зна за ријеку и жупу Брезницу, а уколико је насеље са именом Брезница (или Брезник) у средњем вијеку и постојало – не би могло бити идентично са тргом Плевља. Тим прије, што је Јеричек (у своје вријеме) располагао непотпуним подацима: само са „најстаријим“ поменом трга Плевља, са краја XV вијека, код Харфа (1496—1499).
У средњовјековној Србији У саставу средњовјековне Србије, Пљевља су под обласним властелинима из породице Војиновића: кнез Војислав Војиновић (владао до 1363) и велики жупан Никола Алтомановић (владао до 1373). Након пораза Николе Алтомановића (Војиновића) у сукобу са Коалицијом (босански бан Твртко I, кнез Лазар и угарски краљ Лудвиг I) трг Пљевља је 1373. године окупирала бановина Босна (од 1377. краљевина, под Твртком I Котроманићем).
У краљевини Босни У босанској држави, Пљевља су дата у посјед и на управу краљевом великом војводи, Влатку Вуковићу. Након смрти војводе Влатка (1392/1393) тргом су и даље наставили да владају чланови најмоћније властелинске породице Косача: Влатков братанић, Сандаљ Хранић Косача (владао до 1435) а касније и Сандаљев братанић, Стефан Вукчић Косача (око 1404 - 22. маја 1466). Велики војвода (касније херцег) Стефан имао је у близини Пљеваља и своју „љетњу резиденцију“ (тврђава Кукањ, са подграђем). Након убиства последњег босанског краља, Стефана Томашевића и пораза херцегове војске у сукобу са Турцима, на ријеци Брезници, 1463. године - под Османлије је пао и трг Пљевља.
Насеље у старој Херцеговини Као и остали источни дјелови средњовјековних посједа великог војводе Стефана Вукчића Косаче, Пљевља ће потпасти под историјску област звану Стара Херцеговина (по каснијој титули херцега и презимену његових наследника, Херцеговића).
Види још Брезница (жупа) Пљевља
Литература
Љубиша Динић: „Земље херцега Светога Саве“ Глас бр. 182 (1940) 151-257 и СКЗ Београд, 1978.
Категорија:Средњовјековни тргови, насеља и градови у Црној Гори Категорија:Историја Пљеваља