Приватност на интернету укључује право на личне информације у вези са чувањем, употребом, обезбеђењем од трећих лица и приказивање личних информација преко интернета. Заштита може да подразумева и личне идентификационе информације (ЛИИ) или не-ЛИИ информације које се односе на посетиоца одређене веб странице. ЛИИ се односи на све информације које се могу користити за идентификацију појединца. На пример, само помоћу година старости и физичке адресе појединца се може одредити ко је појединац без експлицитног откривања његовог имена, јер су ова два фактора често довољна да се одређено лице идентификује. Интернет приватност представља огранак компјутерске приватности. Велики број експерата из области безбедности и приватности верују да приватност не постоји; „Приватност је мртва – преболите то“„Стив Рамбам - Приватност је мртва – преболите то" , Гугл видео, Стив Рамбам, Постављено 2008. године, Приступљено 11. 5. 2012. према мишљењу Стива Рамбама, приватног детектива у области интернет приватности.
Нивои приватности Људи чија је забринутост за интернет приватност умерена не би требало да теже потпуној анонимности. Интернет корисници могу да заштите своју приватност преко контролисаног откривања личних информација. Откривање ИП адресе, не због личног идентификовања и сличних информација, може да постане прихватљиво у замену за практичност. Са друге стране, неки људи желе више да заштите своју приватност. У том случају, они могу да покушају да постигну интернет анонимност да би се обезбедила приватност – коришћење интернета без давања могућности трећем лицу да се повеже са интернет активностима за личну идентификацију (ЛИИ) интернет корисника. Постоји много начина за заштиту појединаца и њихових финансија на интернету, посебно ако се ради о управљању инвестицијама. Прво, да се осигура безбедност, комуницирање са брокером лично или преко телефона, да се зна идентитет особе која је одговорна за новац појединца. Друго, постављати питања. Треће, да се заштите све личне информације. Да се суздрже од давања имена и презимена, адресе, или било које друге личне информације која може да се искористи за приступ финансијама. Информације се могу дати само ако се утврди да су компанија и лице легитимни. Постоје многе владине групе које штите нашу приватност и безбедност на интернету. Федерална комисија за трговину (ФКТ) наглашава да је заштита појединца који користе интернет веома значајна. Обратите пажњу на корпу и имејлове добијене са интернета. Хакери лако могу да дођу до оваквих е-порука. Постављајте тешке лозинке, да не би свако могао лако да дође до информација. Пре него што дате личне информације, потврдите легитимност друге стране. Центар за жалбе за интернет криминал () сарађује са Федералним бироом за истраге (ФБИ) да би помогли и добили кривичне жалбе у вези са интернетом. Стејт Департмент САД има мисију да смањи криминал на интернету на међународном нивоу.„Спречавање крађе идентитета и други сајбер злочини" OnGuardOnline.gov, Винсент Никол, 18. октобар 2011, Приступљено 11. 5. 2012. Објављивање постова на интернету може бити штетно за појединце. Информације објављене на интернету су трајне. Ту спадају коментари написани на блоговима, сликама и интернет странама као што су Фејсбук и Твитер. Све то је сакупљено у сајбер простору () и када се једном објаве, те инфорације могу сви да пронађу и прочитају. Такође, те информације могу бити штетне по људе који касније буду аплицирали за посао.„Породица и образовање" , The Attorney General's Office , Приступљено 11. 5. 2012.
Ризици интернет приватности У данашње времену напредне технологије, милиони људи су предмет приватних претњи. Компаније нису ангажоване само да посматрају шта посећујете на интернету, већ да инфилтрирају информације и шаљу рекламе засноване на вашој историји претраживања. Људи праве налоге на Фејсбуку, уносе информације са кредитних картица на разним веб страницама.
Они забринути за интернет приватност често цитирају број приватних ризика – догађаји који могу да компромитују приватност – који се могу срести кроз коришћење интернета.„Приватност, где је твоја уметност приватности?" , Lippmann Would Roll, 2. август 2010, Приступљено 11. 5. 2012. Ове компромитујуће методе варирају од скупљања статистике корисника, до више злонамерних чинова као што су ширење шпијунских програма и разних врста багова (софтверских грешака). Заштитне мере су доступне на неколико социјалних мрежа да би покушали да корисницима пруже заштиту њихових личних информација. На Фејсбуку, на пример, подешавања приватности су доступна сваком регистрованом кориснику. Подешавања приватности на Фејсбуку укључују могућност да блокирате одређене особе да виде ваш профил, могућност да изаберете своје пријатеље, и могућност да ограничите приступ вашим фотографијама и видео-клиповима. Подешавања приватности су такође доступна и на другим социјалним мрежама, као што су Гугл Плус, Твитер. Корисник има повластице да користи таква подешавања када оставља личне информације на интернету.
Крајем 2007. године Фејсбук је лансирао програм Бикон () којим су изнајмљени кориснички подаци постали доступни пријатељима. Многи људи су били разјарени овим кршењем приватности.
HTTP колачићи HTTP колачићи су подаци сачувани на рачунару корисника који припомажу аутоматском приступу веб страницама или веб карактеристикама, или другим облицима информација које су тражене на комплексним веб страницама. Могу се користити и за праћење корисника чувањем специјалне употребе историјских података у колачић. Колачићи су заједничка брига у области приватности. Као резултат тога, неки колачићи су класификовани као пратећи колачићи. Иако веб програмери обично колачиће користе у легитимне техничке сврхе, случајеви злоупотребе се дешавају. У 2009. години два истраживача су приметила да профили на социјалним мрежама могу да се повежу са колачићима, допуштајући профилу социјалне мреже да буде повезан са претраживачким навикама.„Откривање личних информација путем социјалних мрежа", Балакандер Кришнамурти и Крег Вилс
Генерално, систем не чини корисника свесног о чувању колачића. Иако се неки корисници буне због тога, оно се не односи на интернет приватност. Међутим, утиче на компјутерску приватност, поготово на компјутерску форензику. У последњих неколико година корисници су постали свесни штетних ефеката интернет колачића: скорашња студија случаја је показала да је 58% корисника обрисало колачиће са свог компјутера барем једном, а 38% чини то сваког месеца. Колачићи за рекламе представљају главни начин лоцирања потенцијалних купаца.
Програмери који су створили колачиће су имали намеру да само веб страна дистрибуира колачиће до корисника како би они могли да их врате, тако да би податке које враћају веб страна поседовала. Међутим, у пракси програмери могу да заобиђу ову забрану. Могуће последице укључују: постављање лично-идентификационог тага у претраживач да олакша веб профилирање коришћење техника за крађу информација из корисничких колачића.
Колачићи имају олакшице за које многи људи не знају. Једна од њих је да ако неки сајт, који захтева шифру, често посећујете, уз помоћ колачића не морате сваки пута да је уносите. Колачић може и да прати ваше приоритете да би вам показао веб странице које би вас можда интересовале. Колачићи омогућавају да се више веб страна користи бесплатно без било које врсте плаћања. Неке од ових бенефиција се сматрају и као негативне. На пример, један од уобичајених начина крађе је када хакери узму ваше корисничко име и шифру које колачић чува. Иако је доста страница бесплатно, они остварују профит продајући места за рекламе. Ове рекламе, које су персонализоване са вашим интересима, могу често да замрзну ваш рачунар или изазову проблеме. Колачићи су углавном безопасни осим колачића треће стране (). Ови колачићи нису направљени од стране веб странице, већ од стране оглашивача путем банера. Такви колачићи су опасни јер узимају исте информације као и обични колачићи, као што су претраживачке навике и често посећене веб странице, да би те информације дали другим компанијама.
Флеш колачићи Флеш колачићи () раде на исти начин као и нормални колачићи и користе се од стране Адоб флеш плејера () да чувају информације на рачунару корисника. Они показују сличан ризик приватности као и обични колачићи, али није их лако блокирати, јер опција искључивања колачића у претраживачима не утиче на флеш колачиће. Један од начина да се виде и контролишу је уз помоћ екстензија претраживача или додатака.„Преглед Флеш колачића" , Кори Бенинџер, 2006. година
Трајни колачићи Трајни колачићи () су апликације базиране на Јаваскрипт-у, које производе колачиће у претраживачу који су отпорни на брисање тако што редундантно копирају сами себе у различитим формама на рачунару корисника (на пример: Flash Local Share Object, разни HTML5 механизми чувања података итд.), и васкрсавају копије које недостају или су истекле. Трајни колачићи постижу ово чувајући податке у неколико врста механизама чувања података који су слободни у локалном претраживачу.
Фотографије на интернету Данас велики број људи има дигиталне камере и своје фотографије поставља на интернет. Међутим, неке од фотографисаних особа можда не желе да се њихов лик појави на интернету.
Постоје организације које покушавају да скрену пажњу на проблеме везане за приватност. На пример, 2005. године на конференцији Викиманија захтевано је да фотографи имају унапред добијену сагласност људи да би их фотографисали. Неки од присутних су носили обележје „Без фотографија“ указујући на тај начин да не желе да буду фотографисани.
Харвардов преглед закона () је објавио кратак чланак под називом „У лице опасности: Познавање закона о приватности“ у коме је појашњено како „закон о приватности, у овом облику, није од помоћи људима који су без њихове сагласности означени на фотографијама“."У лице опасности: Познавање закона о приватности“, Harvard Law Review , 2007. година Било која особа може бити против своје воље означена (тагована) на фотографији и приказана на начин који јој можда може шкодити на неком личном плану, а временом Фејсбук може преузети фотографију тако да велики број људи сада има шансу да ту фотографију види, подели са неким или проследи. Даље, традиционални кривични закон не штити људе који су обухваћени фотографијом направљеном у јавности јер ово не спада у угрожавање приватности. Обимна Фејсбук политика о приватности обухвата ове проблеме и још много тога. На пример, ова политика подразумева да компанија задржава право обелодањивања корисничких информација или њихово дељење са другим компанијама, адвокатима, судовима, државним службама итд. уколико се сматра да је то неопходно. Ова политика такође информише корисника да су профилне фотографије ту углавном да би помогле пријатељима да се међусобно повежу.„Политика коришћења података", Преузето са Фејсбука, 2012. година Међутим, ове, као и остале слике, могу омогућити другим људима да угрозе нечију приватност пласирајући информације које могу бити искоришћене за праћење као и проналажење неке особе. У чланку објављеном у „АБЦ вестима“ (), тврди се да су два тима научника открила да Холивудске звезде могу врло лако открити информације о свом пребивалишту путем фотографија објављених на интернету. Штавише, откривено је да слике направљене путем телефона или таблета, укључујући и ајфон () аутоматски прилажу географску ширину и дужину фотографије путем метаподатака, осим ако та функција није ручно онемогућена.„Савети за искључивање географског означавања на мобилним телефонима“, А. М. Хузнер, ABC news, 20. август 2010, Приступљено 11. маја 2012