Zloupotreba -{GSM}- telekomunikacija je ometanje radio talasa na kojima radi -{GSM}- mreža, prisluškivanje, prikupljanje osetljivih podataka iz mobilnog telefona, intelektualna krađa, i drugi oblici prevara.

Legalnost ovih radnji je opravdana jedino u slučaju nacionalne bezbednosti i ako su ugroženi ljudski životi, a i tada je potreban nalog Javnog tužioca.

Sigurnosni problemi u mobilnim mrežama -{GSM}- standard je dizajniran da bude siguran mobilni telefonski sistem sa jakom pretplatničkom autentifikacijom i vazdušnim prenosоm uz jaku enkripciju. Bezbednosni model i algoritmi su razvijeni u tajnosti, a nikada nisu objavljeni. Na kraju su neki od algoritama i specifikacije procurili u javnost. Algoritmi su proučavani od nastanka njihove primene i neke kritične greške su pronađene.

Tako, nakon bližеg pogledа na -{GSM}- standard, može se videti da bezbednost uopšte nije zadovoljavajuća. Napadač može da ide kroz bezbednosni model ili čak oko njega, i da napada druge delove u -{GSM}- mreži.

U mobilnim mrežama sigurnosni problemi su vezani za zaštitu razgovora, pozivnih podataka i sprečavanje prevara putem mobilnih telefona. Takođe, sigurnosni problemi su i tzv. „kloniranje mobilnih uređaja“,Kloniranje mobilnih uređaja , Приступљено 4. 5. 2013. odnosno krađa identiteta i lažno predstavljanje. Postupak kojim mobilni uređaj registruje svoju poziciju u mobilnoj mreži, ranjiv je na presretanje. U slučaju da napadač presretne i sazna poziciju mobilnog uređaja, saznao je i korisnikovu poziciju čiju promenu može iskoristiti kada mobilni uređaj nije u upotrebi.

-{GSM}- i -{GPRS}- bezbednosna arhitektura мини|GPRS struktura

Srž -{GPRS}- mreže je integralni deo -{GSM}- mrežе, raspoređen u osnovnoj -{GSM}- mreži, sa dodatnim servisima koji zadovoljavaju razmenu paketa.-{GPRS}- takođe koristi neke od postojećih -{GSM}- mrežnih elemenata, a neki od njih uključuju postojeću baznu stanicu sa njenim podsistemima tzv. -{BSS (eng. Base Station Subsystem)}-, Mobilne svičing centre -{(MSC)}-, autentikacijske servere -{(AuC)}- i kućne lokacijske registre -{(HLR)}-.

Neki od dodatnih elementa -{GPRS}- mreži na postojeće -{GSM}- mreže uključuju: -{GPRS Support Nodes (GSN)}-, -{GPRSTunneling Protocol (GTP)}-, Pristupne tačke -{(eng. Access Points)}- i (paketni protokol) PDP kontekst.

мини|Gsm network architecture

Sigurnosne pretnje u -{GSM/GPRS/UMTS}- mrežama

Sigurnost -{GSM/GPRS}- mreža je umerenog nivoa. Pre pojave -{GPRS}- i -{UMTS}- protokola, -{GSM}- mreže su korisnicima pružale dovoljnu sigurnosnu zaštitu. Pojavom -{GPRS}- i -{UMTS}- tehnologija koje su se ili nadograđivale ili su osmišljene tako da budu kompatibilne sa -{GSM}- sistemom, povećale su se brzine prenosa i kapacitet komunikacijskih kanala. Takođe, povećao se broj usluga koji se nudi korisnicima, kao što je prenos multimedijalnog sadržaja. Pri nadogradnji -{GSM}- sistema na tehnologije treće generacije3G, Приступљено 4. 5. 2013. ispravljeni su neki sigurnosni propusti -{GSM}- mreža, kao što su postojanje pretnje napada upotrebom lažne bazne staniceOpis bazne stanice , Приступљено 4. 5. 2013. i nezaštićeni prenos kriptografskih ključeva i autentikacijskih podataka u samoj mreži. Uprkos rešavanju nekih sigurnosnih problema, sigurnosne pretnje još uvek postoje i napadači stalno smišljaju nove načine napada.

Uspešni napadi na mobilnu mrežu uključuju prisluškivanje i/ili lažno predstavljanje, oponašanje mreže, preuzimanje kontrole nad delom sistema, ugroženim mrežnim čvorom ili vezom i izmena, brisanje ili slanje lažnih signala te krađa korisničkih podataka. Uspešan napad podrazumeva da napadač poseduje posebno prilagođen mobilni uređaj i/ili baznu stanicu (odašiljač).

Napadač može izvesti napad uskraćivanja usluga slanjem posebno oblikovanih zahteva za odjavom ili obnovom položaja mobilnog uređaja iz područja u kojem se korisnik ne nalazi. Ukoliko izvodi napad s čovekom u sredini, napadač se upotrebom prilagođenog mobilnog uređaja ili bazne stanice ubaci između mreže i korisnika. Mobilni korisnici se identifikuju upotrebom privremenih identiteta, no postoje slučajevi kada mreža traži korisnika da pošalje svoj pravi identitet u obliku jasnog teksta. Napadi koje napadač može izvesti u ovoj situaciji su: pasivna krađa identiteta – napadač ima prilagođeni mobilni uređaj i pasivno čeka pojavu nove registracije ili rušenje baze podataka jer se u tim slučajevima od korisnika traži da pošalje svoje podatke u čistom tekstu. aktivna krađa identiteta – napadač ima prilagođenu temeljnu stanicu stoga podstiče korisnika da se priključi na njegovu stanicu. Zatim ga traži da mu pošalje -{IMSI}-. Napadač se može maskirati i pretvarati da je prava mobilna mreža. To može učiniti na sledeće načine: Ukidanjem enkripcije između korisnika i napadača – napadač s prilagođenom baznom stanicom podstiče korisnika na prijavu na njegovu lažnu stanicu i kada korisnik koristi usluge stanice, opcija kriptovanja nije uključena. Ukidanjem enkripcije između korisnika i prave mreže – u ovom slučaju tokom uspostave poziva mogućnosti kriptovanja mobilnog uređaja su promenjene i mreži se čini kao da postoji razlika između algoritma kriptovanja i autentikacije. Nakon toga mreža može odlučiti uspostaviti nekriptovanu vezu. Napadač prekida vezu i lažno se predstavlja mreži kao korisnik.

Napadač može izvesti napad lažno se predstavljajući kao običan korisnik: Upotrebom ugroženog autentikacijskog vektora – napadač s prilagođenim mobilnim uređajem i ugroženim autentikacijskim vektorom oponaša korisnika prema mreži i ostalim korisnicima. Prisluškivanjem postupka autentikacije – napadač s prilagođenim mobilnim uređajem koristi podatke koje je dobio prisluškivanjem. Otimanjem odlaznih poziva u mrežama s isključenom enkripcijom. Otimanjem dolaznih poziva kod kojih je isključena enkripcija. Krađom mobilnog uređaja na kojem nije postavljen mehanizam zaključavanja, kao što je zaštita lozinkom, neovlašćeni korisnik može takvim mobilnim uređajem zatražiti usluge na -{GPRS}- mreži pretvarajući se da je izvorni korisnik. Pretplatnici koriste GPRS usluge uz pretpostavku da se podaci šalju sa i prema njihovom mobilnom uređaju zaštićeni te da je ostvarena poverljivost podataka. Zbog toga je osiguravanje poverljivosti odgovornost operatera. -{GPRS}- standardi nude algoritme za stvaranje jedinstvenih sesijskih kriptografskih ključeva u svrhu izmene i sakrivanja poretka paketa podataka koji se šalju radio putovima između mobilnog uređaja i -{SGSN-a (eng. Serving GPRS Support Node)}-. Svaki put kada se autorizovani -{GPRS}- mobilni uređaj registruje na mrežu, uspostavlja se jedinstveni sesijski ključ koji se koristi za kriptovanje svih podataka koji se prenose između mobilnog uređaja i -{SGSN-a}-. U početku su se elementi -{GSM-a}- koristili isključivo za bežični prenos glasovnih poruka, ali uvođenjem usluga razmene neglasovnih podataka, kao što je pristup Internetu, komponente su izmenjene tako da podržavaju i takve usluge. Nadogradnja dostupnih usluga povećala je broj vrsta usluga na mobilnoj mreži. Samim time, povećao se rizik od zloupotrebe. Ukoliko napadač neovlašćeno pristupi elementima -{GSM/GPRS}- mreže, može umetnuti nevažeće i izmišljene pretplatnike u -{HLR}--u -{(eng. Home Location Register)}- i/ili -{VLR}- -{(eng. Visitor Location Register)}- ili izvesti napad uskraćivanja usluga -{(eng. Denial of Service)}-. Prema tome, osiguravanje fizičkih položaja elemenata -{GSM/GPRS}- mreže je takođe važno. Jednako je važno znati ko sve ima pristup spomenutim elementima mreže. Pristupni popisi i zapisi se trebaju proveravati, potrebno je postaviti i video nadzor i proveriti prošlost zaposlenih koji rade za mobilne operatere.

Tipovi informacija koje se trebaju zaštititi na -{GSM/GPRS}- mreži uključuju sledeće: Korisnički podaci – glasovni podaci ili informacije poslate ili primljene preko -{GSM/GPRS}- mreže. Naplaćivanje informacija – informacije koje prikupe -{SGSN}- i -{GGSN}- koriste se za naplaćivanje usluga. Informacije o pretplatniku – sačuvane su u mobilnom uređaju kao i u -{HLR}--u i -{VLR}--u. Tehničke informacije o -{GSM/GPRS}- mreži – opisuju arhitekturu i konfiguraciju mreže. Operateri mobilnih usluga su odgovorni za postavljanje sigurnosti na svojoj -{GSM/GPRS}- mreži. Neki uređaji koji se koriste u mreži već imaju u sebi sigurnosne funkcionalnosti, kao što su kriptovanje podataka i autentifikacija korisnika. Uz to, pružalac usluga može dodati funkcionalnosti koje poboljšavaju sigurnost mreža. Neke od njih su zaštitni zidovi -{(eng. firewall)}- i -{VPN}- veze preko -{GPRS}- mreže. Standardne sigurnosne usluge koje nude -{GSM/GPRS}- mreže su: anonimnost autentikacija zaštita slanja signala zaštita korisničkih podataka -{GSM/GPRS}- mreže koriste -{TBMI (eng. Temporary Mobile Subscriber Identities)}- funkcionalnost kako bi osigurali da identitet pretplatnika ostane zaštićen na mobilnoj mreži. Identitet pretplatnika se utvrđuje u kratkom vremenskom razmaku kada se mobilni uređaj priključuje na mrežu. Kada mobilni uređaj uspostavi vezu s mrežom, mora pružiti svoj -{IMSI (eng. International Mobile Subscriber Identity)}-. -{IMSI}- sadrži lični broj pretplatnika, njegovo ime i mrežu te kod države u kojoj je ugovorio pretplatu. Kada je mreža završila s upotrebom informacija za identifikaciju pretplatnika, mobilnom uređaju se dodeljuje -{TMBI}-. Nakon toga se održava anonimnost korisnika. -{GSM/GPRS}- mreže koriste mehanizam „izazov-odgovor“ -{(eng. challenge-response)}- kako bi osigurali da samo autorizovani korisnici imaju pristup mreži. Za -{GSM}- glasovne usluge autentikaciju obavlja -{MSC (eng. Mobile Switching Center)}-, a za -{GPRS SGSN}-. -{SGSN}- dodeljuje slučajno odabrane 128 bitne brojeve mobilnom uređaju. Mobilni uređaj upotrebom privatnog autentikacijskog ključa jedinstvenog za svakog pretplatnika(sačuvanom u -{SIM}- kartici) i -{GSM}- autentikacijskog algoritma A3 stvara 32 bitni broj kao odgovor 128 bitnom broju kojeg je poslao -{SGSN. SGSN}- prima odgovor na izazov i obavlja isti računski postupak kao i mobilni uređaj. Ako su rezultati jednaki, mobilni uređaj se uspešno autentifikovao na -{GPRS}- mreži i može koristiti njene usluge. Tokom opisane interakcije pretplatnikov privatni ključ se ne prenosi preko radio talasa (kako bi se zaštitio). Slanje signala i korisničkih podataka preko -{GPRS-IP}- potporne mreže i preko radio veze zaštićeno je od presretanja i prisluškivanja kriptografskim algoritmima. -{SGSN}- i mobilni uređaj koriste 128 bitni broj korišćen u procesu autentikacije i privatni ključ pretplatnika (takođe sačuvan u -{HLR}--u) te u kombinaciji sa algoritmom za stvaranje ključeva A8 stvaraju kriptografski ključ. Podaci koji se prenose između mobilnog uređaja i -{GPRS}- mreže se mogu kriptiovati upotrebom algoritma -{GPRS-A5}- (prilagođene inače A5 algoritma koji se koristi za kriptovanje glasovne komunikacije preko -{GSM}- mreža).

мини|GSM autentifikacija sa A3/A5/A8 algoritmom

Problemi sa A3/A8 autentikacijom