330п|десно|мини|Кућа на Пантовчаку бр. 178а у Загребу у којој је 1928. године одржан рад Конференције. Осма конференција загребачке организације Комунистичке партије Југославије одржана је у гостионици на Пантовчаку у Загребу у ноћи са 25. на 26. фебруар 1928. године.Соња Колар, Меморијални музеј Осме конференције загребачке организације КПЈ, Загреб, 1980, 45. стр.

Конференција је била значајна по томе што је на њој победила линија против фракционаштва у КПЈ и подржан је предлог да се упути писмо Коминтерни, која би својим ауторитетом утицала на нестанак фракционаштва.

Припреме за конференцију У току 1927. и 1928. године, најјаче упориште антифракцијске струје унутар КПЈ постала је загребачка партијска организација, која је била једна од најјачих организација КПЈ у Југославији. У свом „Образложењу спора у КПЈ“, написаном за Коминтерну у јануару 1928. године, Ђуро Ђаковић је дао анализу фракцијских сукоба у КПЈ, изложивши критици и десницу и левицу и тражећи да се активише партијско чланство на конкретним питањима политичког живота.

У оквиру припрема за Осму конференцију загребачке партијске организације дошло је до расцепа у Месном комитету поводом извешћа већине његових чланова, коју су чиниле присталице левице и који су се супротстављали захтевима да се осуди не само десница, него и левица и критички преиспитају политичке погрешке и једне и друге фракције.

Рад конференције Конференција је започела с радом 25. фебруара увече, уз учешће 29 делегата партијских ћелија као и представника Централног комитета КПЈ и Коминтерне, а на њој су поднесена два извештаја. У име антифракцијске мањине у Месном комитету посебан извештај поднео је његов организациони секретар Јосип Броз, који је изражавао опште антифракцијско расположење у месним и покрајинским организацијама Независних синдиката. Броз је подвргао критици фракцијаштво, секташтво и котеријаштво у раду КПЈ у целини, те је једину могућност сузбијања фракционаштва видео у њеном практичном раду у масама, повезивању с индустријским радницима и подизању идеолошког нивоа партијског чланства.

На Конференцији је усвојен извештај Јосипа Броза, и он је изабран за политичког секретара новог Месног комитета. У резолуцији Конференције одобрен је његов иступ као корак неопходан у борби за сређивање стања у руководству ове партијске организације и у ЦК КПЈ. Делегати конференције су у том духу усвојили и посебне директиве свом делегату за предстојеће саветовање у Извршном комитету Коминтерне о стању у руководству КПЈ, по садржају супротне директивама које је крајем 1927. био усвојио ЦК КПЈ.Саво Пешић, рецензија Зборника “Осма конференција загребачких комуниста и развој КПЈ-СКЈ као модерне партије радничке класе”, Вјесник, Загреб 1978.

Оцењена је политички штетном активност и десне и леве фракције. Прва је осуђена зато што је покушала да националну борбу пренесе у синдикални покрет, настојећи да се у свом раду што више стави изнад партије, а друга јер није успела да активише КПЈ и организује ниједну централизовану акцију чак ни за изборе, нити је своју правилну политичку линију користила за правовремено реаговање партије на важне политичке одгађаје, него се ограничила на борбу у вођству уместо да ту линију пренесе у масе. Предложено је да се КПЈ организационо учврсти, између осталог да се створи једно способно нефракцијско Централно руководство.

Одлуке Осме конференције загребачке партијске организације биле су клица нове партијске политике и нових метода рада, усмерених против опортунизма и секташтва унутар КПЈ.

Референце

Литература

Енциклопедија хрватске повијести и културе. „Школска књига“, Загреб 1980. година. Историја Савеза комуниста Југославије. Издавачки центар „Комунист“, „Народна књига“, „Рад“, Београд 1985. година.

Категорија:Савез комуниста Хрватске Категорија:Политика Краљевине Југославије Категорија:Југославија у 1928. Категорија:Историја Загреба Категорија:Политичка историја Хрватске