thumb|Упрошћени приказ како се врши напад. На врху је рачунар који врши напад, у средини су „зомби“ рачунари и на дну мета. -{DoS}- или DDoS () хакерски је напад који се поједностављено речено своди на исцрпљивање ресурса неког сервиса или услуге на Интернету и тиме је чинећи недоступном намењеним корисницима. Он онеспособљава мрежу, рачунар или неки други део инфраструктуре на тај начин да их корисници не могу користити.

Већина -{DoS}- напада на интернету спада у једну од следеће три врсте: Напад на рањиве делове мреже – слање неколико порука на рањиве апликације или оперативне системе који се извршавају на рачунару који је мета напада и на тај начин одређена услуга престаје са радом Закрчење пропусног опсега – приступни линк нападнутог рачунара постаје загушен од пакета којима нападач преплављује нападнути рачунар чиме се спречава да прави пакети доспеју на одговарајући сервер. Плављење везама – нападач успоставља велики број полуотворених или потпуно отворених -{TCP}- веза на рачунару који је мета напада и на тај начин рачунар постаје презаузет лажним везама до те мере да престаје да прихвата исправне везе“James F. Kurose, Keith W. Ross - Умрежавање рачунара, превод 4. издања, 55. стр, CET и Рачунарски факултет, 2009. Beograd”.

Како настају -{DDoS}- напади Иако делује као да иза -{DDoS}--а стоји група људи са жељом да онеспособи циљани рачунар, истина је да је то у највећем броју случајева један злонамерни корисник који тражи друге кориснике на Интернету преко којих врши нападе, а да они тога нису ни свесни. Дакле, злочинац тражи рањиве системе на Интернету (оне који имају познате сигурносне пропусте, немају ажуриране антивирусне програме или их уопште немају), а када их пронађе, на сваком од њих обавља додатне кораке, обично овим или сличним редом: инсталирање програма како би се прикрила провала система и свих наредних активности на том систему (на пример, немогуће је видети процес нападача у списку покренутих програма на рањеном рачунару ) инсталирање процеса за удаљену контролу рачунара који прима наредбе нападача и покреће нападе путем Интернета према одређеној жртви. Резултат овог аутоматизованог процеса је стварање мреже (-{botnet}-) коју чине заражени рачунари (деамони, ботови) који су спремни да приме наредбе нападача (мастера) и не обавештавајући свог власника учествују у -{DDoS}- нападу.

Техничке мере заштите Учестало појављивање -{DDoS}- напада, њихова снага и опасност коју са собом доносе су утицали на доношење многобројних механизама заштите. Упркос томе, -{DDoS}- су и даље права претња мрежним администраторима јер и даље не постоји сигурна заштита зато што је немогуће имати тако координисан систем одбране који ће реаговати на непознати, веома добро координисан систем напада. Како би са великом сигурношћу -{DDoS}- напад био спречен, потребно је да -{wеb}- сајт буде дистрибуиран преко више сервера. На тај начин би, падом једног сервера, -{wеb}- страница била доступна преко других на којима је дистрибуирана. Подразумева се константно надгледање целокупне мрежне инфраструктуре на свим нивоима референтног модела и најбрже могуће реаговање и на најмању могућу опасност по инфраструктуру посматране мреже.

Поред реактивног спречавања -{DDoS}- напада, потребно је стално спроводити и превентивне мере заштите које засигурно доприносе да рачунар не постане део -{botnet}--а, а то су: прављење пописа покренутих процеса на серверу, као и пописа мрежних прикључака преко којих се обављају услуге. онемогућити све процесе осим оних који су потребни за нормалан рад сервера увести филтрирање пакета (нпр. помоћу програма -{IP Filter}-). Филтрирање пакета има неколико изузетно важних функција као што су: онемогућавање лажирања изворне адресе, блокирање пакета који долазе с непознатих адреса као и осигурање надзора над услугама (дефинисати права приступа појединог корисника услугама).

Поред софтверске заштите која се налази на апликационом слоју референтног модела, постоји још битнија заштита на нижим слојевима мреже. Рутери и свичеви могу бити конфигурисани тако да скенирају пакете (провера -{IP}- адресе, порта) пре уласка у транспортни и апликациони слој. Такође, тиме се осигурава мрежа неког предузећа као потенцијалног извора -{DDoS}- напада. Још један начин заштите је коришћење заштитног зида (, који ради на сличан начин као и усмеривачи за филтрирање промета.

Види још Компјутерски криминал Типови криминала на интернету Сајбер тероризам Рачунарска саботажа Заштита рачунарских мрежа Имплементација Конвенције о сајбер криминалу у српском законодавству Дигитална форензика и алати Прикупљање дигиталних доказа ИТ вештачење Анонимуси

Референце

Спољашње везе Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал Високотехнолошки криминал, Министарство унутрашњих послова Републике Србије Све о -{DOS}- нападима

Категорија:Компјутерски криминал Категорија:Заштита рачунарских мрежа