Барокомора у лечењу неплодности је на принципима хипербаричне медицине заснована примена хипербаричне оксигенотерапије (ХБОТ) у лечењу поремећаја плодности. У барокомори, у атмосфери 100% медицинског кисеоника под повишеним притиском, могу се отклонити поремећаји плодности или затрудњавања, изазвани хипоксијом у ткивима и ћелијама репродуктивног система, због нарушене микроциркулације и смањене концентрације кисеоника у њима.
Од зачећа, па све до смрти, људски живот је судбински везан за кисеоник. Отуда проистиче и његов значај у процесу стварања оплодних ћелија (мушких и женских) и одржавању њихове виталности од оплодње, све до прихватања и даљег развоја заметка у материци. Процес лечења неплодности, хипербаричном оксигенацијом у барокоморама примењује се подједнако и код мушкараца и код жена. Код мушкараца углавном да се повећа број живих сперматозоида, њихова виталност и покретљивост, а код жена да се у периоду овулације повећа број живих и квалитетних јајних ћелија и пре и након оплодње јајне ћелије ојача виталност унутрашњег слоја материце (ендометријума), како би он имао што већу способност да прихвати и у себе „усади“ оплођену јајну ћелију.
Након што се претходно код гинеколога за жене и уролога за мушкарце спроведу све претраге и спроведу све терапијске процедуре, може се приступити хипербаричној оксигенотерапији у барокомори, која пружа могућност и даје наду неплодним особама да реше, за њих и њихову брачну заједницу, велики проблем порода, а друштву у целини још један од бројних проблема пада наталитета, и великих материјалних трошкова узрокованих лечењем.
И поред наведеног у јавности, чак и у једном делу медицинске, недовољно се зна да лечење у барокомори, у склопу комплексног третмана, помаже у лечењу мушке и женске неплодности. Историја Да би се побољшали сви фактори који би доприносе регулацији различитих индивидуалних узрока неплодности код жена и мушкараца, хипербарична оксигенаотерапија са различитим режимима и протоколима у свету се користи више од две деценије. Пацијенти су третирани у једномесним и вишемесним коморама под притиском од 2,1 АТА до 2,3 АТА током 70 минута, 7-10 дана узастопно почевши од 2. до 5. дана менструалног циклуса.
Проведеном евалуацијом ефеката хипербаричне терапије кисеоником бројни аутори уочили су побољшање оксигенације ендометрија и васкуларизацију материце, са бољим квалитетом јајних ћелија, боље реаговање на стимулацију јајника, бољи квалитет ембриона и већу учесталост трудноћа.
Предуслови за лечење неплодности Имајући у виду чињеницу да у развијеним земљама Света постоји тренд одлагања рађања првог детета, већина парова постане фрустрирана уколико им се трудноћа не деси одмах (у првом или у неколико првих покушаја). Такође, велику фрустрацију код будућих родитеља изазивају биохемијске трудноће, за које се пре увођења врло осетљивих тестова на трудноћу, није знало, него се сматрало да је менструација закаснила.. Philadelphia, Pa; Lippincott Williams & Wilkins; 2005.
У најнормалнијим, природним условима, плодност жене је ниска. Вероватноћа појаве трудноће, у једном менструалном циклусу, код нормалних парова износи око 25%. Код старијих жена (>40 година старости), вероватноћа појаве трудноће је још нижа и износи свега 4-5%. Могући утицај старости супруге на примарну неплодност најбоље илуструју подаци из две велике студије спроведене у Канади и Великој Британији, приказане на овој табели:
<center> {| class="wikitable" |+ Однос између инциденце примарне неплодности и старости супруге у бракуLorimer, F.: Culture and Human Fertility, UNESCO publication, New York, Columbia University Press, 1954;. |- style="text-align:center; background:skyBlue;" |!| Године старости |!| Студија спроведенау Квебеку (Канада) |!| Студија спроведенау Велсу и Енглеској |- |<center>15-19 ||<center> 4.5 ||<center> 3.5 |- |<center> 20-24 ||<center> 6.3 ||<center> 5.8 |- |<center> 25-29 ||<center> 10.2 ||<center> 9.8 |- |<center> 30-34 ||<center> 16.2 ||<center> 15.8 |- |<center> 35-39 ||<center> 31.3||<center> — |- |<center> 40-45 ||<center> 68.9 || — |} Утицај старења на плодност мушкараца је недовољно разјашњена. Колико је познато за сада не постоје сличне студије о неплодности мушкараца, како би били сигурни о могућем утицај старости мушкараца на примарну неплодност жена, која може бити делимично узрокован и старењам мушкараца ...јер је старост брачних партнера обично уско повезана.
Такође, истраживања су показала да са старењем ниво тестостерона код мушкараца, опада, док ниво естрадиола и естрогена расте, уз истовремено смањење густина и количине сперме и број сперматозоида у њој. Међутим упркос променама изазваних старењем, мушкарци могу остварити стопу фертилитета сличну оној код млађих мушкараца, али са концепцијом која најчешће траје знатно дуже.
И кад жена затрудни, 50-60% трудноћа завршиће ће се врло рано, такозваном биохемијском трудноћом,, која ће одмах престати са даљим развојем и завршити падом нива хормона.
Данас се поуздано зна да велики проценат раних трудноћа завршава неуспехом. Зато у пракси треба разликовати успешну од неуспешне концепције (затрудњивања), јер вероватноћа рађања живорођеног детета по једном менструалном циклусу, износи само око 10%. Због ових карактеристика концепције људска врста има најслабију способност прокреације у природи.., 1955;. Уколико се трудноћа настави даљим развојем плода, шанса за рани спонтани побачај (пре дванаесте недеље трудноће) је 10-15%. Након тог периода трудноће побачаји су ретки, и трудноћа обично завршава успешним рађањем детета у физиолошком термину.
Искуство је показало да у свега 25% фертилних (плодних) бракова затрудњивање успева у првом месецу брака, у току прве године, у око 90%, док око 10% жена затрудни у другој години брака без икаквог лечења.
Неплодност се, према томе да ли је жена остајала трудна или није, дели на примарну и секундарну; примарна неплодност је облик неплодности присутна код жена које никад нису биле трудне, секундарна неплодност је облик неплодности код жена које су биле трудне, побацивале, рађале, али после ових стања не остају трудне. Прогноза у погледу успеха лечења неплодности је неповољнија код примарне а значајно успешнија код секундарне неплодности.
На основу напред изнетих чињеница, родитељи би требало да имају мало стрпљења и мало дуже покушавају физиолошку концепцију, а не одмах почињати са лечењем, јер се неплодност дефинише ...као немогућност зачећа након једне године незаштићених полних односа..
Изузетак од овог правила су парови код којих је жена прешла 35 година живота. Такви парови треба да реагују и јаве се лекару већ након 6 месеци, као и парови који због неког реалног разлога сумњају да ће до трудноће доћи теже.
Када почети са лечењем неплодности? Са интензивном терапијом неплодности, укључујући ту и лечење у барокомори, треба започети код парова; за које се сумња да ће због неког медицинског разлога до трудноће теже доћи, код којих је жена прешла 35 година живота, а до трудноће није долазило или се трудноћа неуспешно завршавала, након прележане акутне или хроничне болести једног од супружника, за коју се поуздано зна да потенцијално може довести до неплодности, након претходно комплетно спроведених претрага и терапијских процедура неплодности од стране гинеколога и уролога, након којих су поуздано утврђене потешкоће у затрудњавању.
Етиологија десно|безоквира мини|Јајна ћелија пред овулацију. Правилном проценом може се одредити период почетка ХБОТ, како би се створила не само једна већ већи број јајних ћелија спремних за спонтану или асистирану оплодњу, што увећава проценат затрудњавања. Неплодност погађа 10-15 одсто репродуктивно способних парова. Њена укупна преваленца је стабилна током протеклих 50 година. Међутим, у задњим деценијама дошло је до промене у етиологији неплодности код старијих пацијента. Како старосна доб жена и мушкараца расте, тако се и учесталост неплодности повећава.
Узроци неплодности могу бити:
примарни, када до затрудњивања (концепције) не долази у нормалном полном животу брачног пара током 12 месеци а претходно није регистрована трудноћа,
секундарни када изостане затрудњивања (концепција) током истог периода након раније трудноће, без обзира на то да ли се она завршила успешно или не.
Истраживања су показала да се код све више парова који имају проблеме било због примарног или секундарне неплодности у основи ради о јединственом соматско-патолошком проблему. Проблему који се након одређених терапијских процедура или постепено може отклонити (у око 50% случајева), развојем трудноће трудноће, или се жеља за дететом појединим паровима не испуњава ни након терапије (такође у око 50% случајева). То родитељи и терапут могу сазнати тек након покушаја лечења.
Неплодност обично прати мноштво како физичких тако и емоционалних поремећаја. Патогенеза поремећаја физиолошких функција репродуктивних система је у директној корелацији са полном дисфункцијом. Највећи број ових поремећаја не ремети свакодневни квалитет живота супружника, па се зато углавном и откривају тек када пар прође кроз неколико неуспешних покушаја вантелесног оплођења или након неуспешно завршених трудноћа.
Хипоксија ткива у репродуктивним органима је чест клинички налаз код неплодних особа настао као последица бројним болестима изазване дисфункције микроциркулације и смањеног прилива кисеоником обогаћене крви у њима.
Код многих жена, које су током живота боловале од запаљењских процесе у карлици или сродних запаљењских стања у организму, настају значајне ожиљне промене у карлици и генитоуринарним органима у виду прираслица које стварају значајну баријеру за нормални проток крви у ткивним капиларнима. Развој хроничних запаљењских обољења унутрашњих полних органа код жена најчешће је повезана са интраутериним третманима или дијагностичким процедурама. / C. Alatas et al. // Europen Sournal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology. 1996. - —., абортусом, порођајем који је праћен хируршком интервенцијом. / D.A Miller, R.H Paul // Amer. J. Obstet. Gynecol. 1993. - . -P. 319., као и интраутерином контрацепцијомБуянова, С. Н. Клиника, диагностика, хирургическая тактика и профилактика генитальный свищей: дис.. д-ра мед. наук / С. Н. Буянова. -Харьков, 2000. 414 с.Вард, М. Е. Современные данные об иммунологии хламидийной, инфекции / М. Е. Вард // Заболевания, передаваемые половым путем. .Гельфанд, Е. Б. Абдоминальный сепсис: интегральная оценка тяжести состояния больных и полиорганной дисфункции / Е. Б. Гельфанд, В. А. Гологорский, Б. Р. Гельфанд // Анестезиология и реаниматология. — . Ови процеси често резултују ниском и неадекватном оксигенацијом ткива (хипоксијом). Тако је неплодност, у израженијим облицима запаљењских процеса, често и директна последица исхемијом изазване хипоксије.Кинетика фактора некроза опухоли при заместительной почечной терапии у пациентов с сепсисом и полиорганной недостаточностью / B.C. Тимохов и др. // Терапевтический архив. Ковалева, М. М. Гнойно-воспалительные заболевания и осложнения в органах малого таза у женщин / М. М. Ковалева // Акушерство и гинекология. — .
Неплодност код мушкарца јавља се често код субклиничких облика дисфункција простате или тестиса (нпр. торзије или увртања тестиса), опет као последица нарушене микроциркулације, тј хипоксијом изазване дисфункције сперматогенезе са последично ниским вредностима (малим бројем) сперматозоида.
Гледано из угла епидемиолошких студија, није изненађујуће што стално расте потреба за здравственим услугама које могу помоћи неплодним паровима да зачну. У пракси она се зансивају на примени артефицијалних репродуктивних технологија (): инсеменација, ин витро фертилизација (-{IVF}-) односно вантелесна оплодња, трансфер гамета или зигота у јајовод, интрацитоплазматична спермоинјекција (ICS) или метода оплодње јајне ћелије убризгавањем једног сперматозоида, замрзавање ембриона, сурогат материнство.
Физиолошке основе примене ХБОТ