мини|320px|Територије династије Љао године 1111. (розе)
Династија Љао (кинески језик: 遼朝, традиционално кинеско писмо:辽朝); такође позната и као Китанско Царство (кинески: 契丹國, Qìdān Guó; китански: Mos diau-d kitai huldʒi gur), била је држава у источној Азији која је као царство владала Монголијом, као и деловима данашњег Казахстана, руског Далеког истока и северне Кине између 907.Turchin, Adams, and Hall (2006), 222.Rein Taagepera (September 1997). "Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia". International Studies Quarterly 41 (3): 475–504. и 1125. Основао ју је китански велики кан Таи-цу у време колапса кинеске царске династије Танг.
Династија је настала из консолидације моц́и међу Киданима у 8. веку и њихових експанзионистичких кампања у другој половини 9. века. На крају је поглавар Jила, Абаођи, постао вођа Китана и прогласио династичку државу у кинеском стилу 916. Династија Љао је покренула више војних кампања против суседних држава и народа, укључујуц́и Кумо Си, Шивеј, Татаре, Зубу, Конгирад, Балхој , Корјо, Каснији Танг и династија Сунг. Њена освајања обухватају шеснаест префектура (укључујуц́и данашњи Пекинг и део Хебеја) подстицањем прокси рата који је довео до колапса каснијег Танга (923–936). Године 1004, династија Љао је покренула експедицију против династије Северни Сунг. Након тешких борби и великих жртава између два царства, стране су склопиле Чањуански споразум. Кроз споразум, династија Љао је приморала Северни Сунг да их призна као пандане и најавила еру мира и стабилности између две силе која је трајала око 120 година. То је била прва држава која је контролисала читаву Манџурију.
Љао Царство је уништила династија Ђин 1125 године. Делови китанског народа под водством Јели Дашија су пребегли и основали династију Западни Сја, такође познату и као Кара-Китански Канат. Она је стекла значајан утицај на Централну Азију и одржала се све до монголске инвазије под Џингис Каном 1220.
Династија Љао
Кинески: 辽朝 (Liáocháo)
На власти од 907. до 1125. године.
Постхумно име Храмовно име Лично име1 Владарско име Период владавине Конвенција за навођење: храмовно име. Цар Лије-тијен烈天皇帝 (Liètiān huángdì) Таи-цу太祖 (Tàizǔ) Је-ли А-бао-ђи耶律阿保机 (Yēlǜ Ābǎojī) без именаШен-ц’ (神册)Тијен-цан (天赞)Тијен-сјен (天显) 907—916916—922922—926926 Цар Хуи-вен惠文皇帝 (Huìwén huángdì) Таи-цунг太宗 (Tàizōng) Је-ли Јао-гу耶律尧骨 (Yēlǜ Yáogǔ) Тијен-сјен (天显)Хуи-тунг (会同)Да-тунг (大同) 926—938938—947947 Цар Џуанг-сјен庄宪皇帝 (Zhuāngxiàn huángdì) Ш’-цунг世宗 (Shìzōng) Је-ли Ву-ји耶律兀欲 (Yēlǜ Wùyù) Тијен-лу (天禄) 947—951 Цар Ђинг-џенг敬正皇帝 (Jìngzhèng huángdì) Му-цунг穆宗 (Mùzōng) Је-ли Шу-ли耶律述律 (Yēlǜ Shùlǜ) Јинг-ли (应历) 951—969 Цар Канг-ђинг康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì) Ђинг-цунг景宗 (Jǐngzōng) Је-ли Минг-ји耶律明扆 (Yēlǜ Míngyǐ) Бао-нинг (保宁)Ћијен-хенг (乾亨) 969—979979—982 Цар Сјао-сјуен孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì) Шенг-цунг圣宗 (Shèngzōng) Је-ли Вен-шу-ну耶律文殊奴 (Yēlǜ Wénshūnú) Ћијен-хенг (乾亨)Тунг-х’ (统和)Каи-таи (开泰)Таи-пинг (太平) 982983—10121012—10211021—1031 Цар Сјао-џанг孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì) Сјинг-цунг兴宗 (Xìngzōng) Је-ли Џ’-гу耶律只骨 (Yēlǜ Zhīgǔ) Ђинг-фу (景福)Чунг-сји (重熙) 1031—10321032—1055 Цар Сјао-вен孝文皇帝 (Xiàowén huángdì) Дао-цунг道宗 (Dàozōng) Је-ли Џа-ла耶律查剌 (Yēlǜ Zhālà) Ћинг-нинг (清宁)Сјен-јунг (咸雍)Таи-канг (太康)Да-ан (大安)Шоу-чанг (寿昌) 1055—10641065—10741075—10841085—10941095—1101 Цар Тијен-цуо天祚皇帝 (Tiānzuò huángdì) нема Је-ли A-гуо耶律阿果 (Yēlǜ Āguǒ) Ћијен-тунг (乾统)Тијен-ћинг (天庆)Бао-да (保大) 1101—11101111—11201121—1125 1. Владарска кућа династије Љао није припадала националности Хан, него данас изумрлој прото-монголској етничкој групи Китан (кин. 契丹, Qìdān) са подручја Манџурије. У табели су дата њихова китанска лична имена. Кинеска имена која су користили дата су у чланку о овој династији.
Референце
Литература
.
Спољашње везе
"Gilded Splendor" - Liao Dynasty art at Asiasociety.org
Категорија:Историја Кине