Вељун је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Географија Вељун се налази око 19 км сјеверозападно од Слуња. Западно од Вељуна протиче ријека Корана.
Историја Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Други свјетски рат
У мају 1941. године, усташе су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу.
У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима. Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.
Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.
На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155
У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине
Култура У Вељуну је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке. У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве Васкрсења Господњег, изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, Точак, Вељунски Понорац, Вељунска Глина, Гробник, Лаповац, Шљивњак, Загорје, Двориште и Чатрња.
Становништво Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 429 486 670 744 Југословени 12 47 Хрвати 14 5 7 4 Црногорци 2 2 остали и непознато 8 13 Укупно 463 540 692 748
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава:
Референце
Литература
Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005)
Категорија:Слуњ Категорија:Кордун Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011) Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској