Ova hronologija evolucije života pokazuje sve važne događaje u razvoju života na planeti Zemlji. Datumi se temelje na naučnim dokazima. Tabela koristi skraćenice "MYA " za "pre xx miliona godina" i "kYA" za "pre xx hiljada godina."
U biologiji, evolucija je proces u kojem populacije organizama stiču i prenose nove karakteristike s generacije na generaciju. Taj proces kroz duge periode objašnjava poreklo nove vrste i, konačno, veliku raznolikost biološkog sveta. Moderne vrste su srodne jedna drugoj kroz zajedničkog pretka, te produkti evolucije i specijacije kroz milijarde godina.
Osnovna hronologija лево|250px|мини|Zemlja viđena sa Apоla 17 мини|250px|лево|Vizuelna reprezentacija istorije života na Zemlji u obliku spirale
Osnovna hronologija 4,6 milijardi godina stare Zemlje, sa približnom datumima: 3.8 milijardi godina jednostavnih ćelija (prokariota), 3,4 milijardi godina stromatolita sa sposobnošću izvođenja fotosinteze, 2 milijardi godina kompleksnih ćelija (eukariota), 1 milijardi godina multićelijskog života, 600 miliona godina jednostavnih životinja, 570 miliona godina zglavkara (predaka insekta, pauka i rakova), 550 miliona godina kompleksnih životinja, 500 miliona godina ribe i protoamfibijana, 475 miliona godina kopnenih biljki, 400 miliona godina insektata i semena, 360 miliona godina vodozemaca, 300 miliona godina reptila, 200 miliona godina sisara, 150 miliona godina ptica, 130 miliona godina svetova, 65 miliona godina otkad su ne ptičji dinosaurusi izumrli, 2,5 miliona godina od pojave roda Homo, 200,000 godina anatomski modernog čoveka, 25,000 godina od nestanka neandertalnih osobina od fosilnom zapisu. 13,000 godina od nestanka -{Homo floresiensis}- iz fosilnog zapisa.
Detaljna hronologija Hadeanski period
Datum Događaj 4600 MYA Planeta Zemlja se formira od akrecijskog diska koji se okretao oko mladog Sunca. 4100 MYA Površina zemlje se dovoljno ohladila da kora postane tvrda. Formiraju se atmosfera i okeani."Međutim, kada se Zemlja dovoljno ohladila, oblaci su se počeli formirati u atmosferi i Zemlja je ušla u novu fazu razvoja." -{How the Oceans Formed}- (URL od 9.1., 2005) 4000 MYA Pojavljuje se život, verovatno od samoreprodukujućih molekula RNK. Kopiranje i reprodukovanje tih molekula zahteva resurse kao što su energija, prostor i manji gradivni blokovi, koji su uskoro postali oskudni, što je dovelo do naticanja. Prirodna selekcija je pogodovala onim molekulima koji su bili efikasnije u replikaciji. Molekuli DNK su nakon toga preuzeli ulogu glavnih replikatora. Uskoro se razvila spoljašnja membrana koja je stvorila stabilnu fizičku i hemijsku okolinu pogodnu za vlastitu replikaciju - rađanje protoćelija. Atmosfera u to doba nije sadržavala slobodni kiseonik. 3900 MYA Kasno teško bombardovanje: vrhunac udara na Zemlju, Mesec, Mars i Veneru od strane asteroida i kometa (planetezimala); ovi konstantni poremećaji su možda podstakli dalju evoluciju života (Panspermija). Smatra se da su ti udari uzrokovali višestruko prokuvavanje okeana; uprkos tome život se nastavio ." U periodu od pre 4,5 do 3,8 milijardi godina, nijedno mesto u solarnom sistemu nije bilo sigurno od velikog broja asteroida i kometa preostalih nakon formiranja planeta. Slip i Zahnl računaju da je Zemlja bila učestalo pogađana objektima dužine 500 kilometara" -{Geophysicist Sleep: Martian underground may have harbored early life (URL accessed on 3 June}-, 2012) Ćelije nalik na prokariote se prvi put pojavljuju. Ti prvi organizmi su hemoautotrofi: oni koriste ugljen-dioksid kao izvor ugljenika i oksidiraju neorganske materijale kako bi dobili energiju. Kasnije prokariote evoluiraju u organizme sposobne za glikolizu, niz hemijskih reakcija koje oslobađaju energiju iz organskih molekula kao što je glukoza. Glikoliza stvara molekule ATP kao kratkotrajnu energetsku valutu koja se koristi u skoro svim organizmima do današnjeg dana. To je doba u kome živi poslednji univerzalni predak; nastaje razdvajanje na bakterije i arheje.
Arheanski period Datum Događaj 3500 MYA Bakterije razvijaju primitivne oblike fotosinteze koji na početku ne stvaraju kiseonik. Ovi organizmi stvaraju ATP koristeći protonski gradijent, mehanizam koji se dan-danas koristi u skoro svim organizmima. 3000 MYA Evoluiraju fotosinteske cijanobakterije; one koriste vodu kao reduktant, te stvaraju kiseonik kao sporedni proizvod. Kiseonik iz početka oksidira gvožđe u okeanima, stvarajući rudu gvožđa. Nivo kisika potom počinje da raste u atmosferi, delujući kao otrov za mnoge bakterije.
Proterozoički period Datum Događaj 2,500 MYA Neke bakterije evolucijom stiču sposobnost da efikasnije koriste kiseonik kako bi koristile energiju iz organskih molekula poput glukoze. Gotovo svi organizmi koji koriste kiseonik se služe istim nizom reakcija - ciklusom limunske kiseline i oksidativnom fosforilacijom. Efekt "naglog ledenog doba".Walker, Gabrielle, .}-. rezultuje u huronijskoj glacijaciji (2,500 milion - 2,100 MYA)-{John, Brian (Ed)(1979) 2,100 MYA Pojavljuju se složenije ćelije: eukariote, koje sadrže razne organelaorganele. Njihovi najbliži srodnici su verojatno arheje. Većina organela koje su verojatno nastale od simbiotskih bakterija: mitohondriji, koji koriste kiseonik kako bi izvukli energiju iz organskih molekula i nalikuju današnjim rikecijama, te vrlo česti hloroplasti, koji preuzimaju energiju iz svetla te sintetišu organske molekule su nastali iz cijanobakterija i sličnih oblika. Ovo je primer koevolucije. 1,200 MYA Seksualna reprodukcija evoluira i ubrzava opštu evoluciju."'Eksperimente vezane uz seks bilo je prilično teško izvesti,' kaže Godard. 'U eksperimentu, netko mora sve ostalo držati konstantnim, izuzev onoga što nas zanima. To znači da se ne može koristiti nijedan viši organizam, jer oni imaju pol pomoću koga se reprodukuju, i stoga ne mogu poslužiti kao aseksualna kontrolna grupa.'Godard i kolege su se umesto toga okrenuli jednoćelijskim organizmima, plesnima, kako bi dokazali kako seks omogućuje populacijama da se brže adaptiraju novim prilikama nego aseksualne populacije." -{Sex Speeds Up Evolution, Study Finds (URL od 9.1., 2005}-) Dok većina života postoji u okeanima i jezerima, neke cijanobakterije su možda već živele u tlu u to vrijeme. 1,000 MYA Pojavljuju se višećelijski organizmi: ispočetka kolonijalne alge a kasnije morske trave koje žive u okeanima." Što je, onda, bilo to što je predstavljalo selektivnu prednost u evoluciji višećelijskih organizama?" -{From Single Cells to Multicellular Organisms (URL od 9.1., 2005)}- 1000-750 MYA Prvi poznati superkontinent, Rodinija, se stvara, a potom razbija. 950-780 MYA Sturtijsko ledeno doba. Ovo je doba višestrukih gotovo globalnih glacijacija s periodima koji su oscilirali od snježne grudve Zemlje do stakleničke Zemlje. 900 MYA Ima 481 dana od po 18 sati u godini. Rotacija Zemlje se otada usporila. 750-580 MYA Prema hipotezi o snežnoj grudi Zemlji, prakambrijsko varangijsko ledeno doba je tako oštro da su se svi Zemljini okeani potpuno smrzli; ostali su tekući jedino u tropima. 600 MYA Sunđeri (-{Porifera}-), meduze (-{Cnidaria}-), pljosnati crvi (-{Platyhelminthes}-) i druge višećelijske životinje se pojavljuju u okeanima. -{Cnidaria}- i -{Ctenophora}- su neke od najstarijih stvorenja sa živcima; oni su u obliku jednostavne mreže, bez mozga i centralnog nervnog sistema. Formira se ozonski omotač, dozvolivši tako prve izlaske na kopno. 600-540 MYA Drugi superkontinent, Panotija, se formira i nestaje. 565-525 MYA Kambrijska eksplozija, brzi niz evolucijskih promena, stvara sve moderne planove tela za (-{phyle}-) modernih životinja. Uzrok ove velike ekspanzije raznolikosti života je još uvek predmet naučne rasprave. Artropoda, predstavljeni u mnoštvu trilobita, su dominantni. -{Pikaia}-, a mali plivač iz kolena svitkovaca, je mogući predak današnjeg čoveka. -{Anomalocaris}- je grabežljivac dug do 2 metra čiji danas živući potomak može biti -{Pycnogonid}-, ili morski pauk ."Evolucijska podloga organizacije mnogih životinjskih tela je segmentalna—mi smo napravljeni od prstenova istovjetne tvari, koji se ponavljuju duž cejelog našeg tela" -{Pycnogonid tagmosis and echoes of the Cambrian }- "„Pycnogonidi“ su primitivni -{chelicerati}- srodni krpeljima i crvićima, te preživljavaju kao grabežljivci i strvinar. Ovaj, -{Haliestes dasos}-, je najstariji poznati morski pauk." -{Haliestes dasos, a sea spider }-" Ukoliko ste bili trilobit ili neka druga mala kambrijska životinja, niste htjeli videti OVO kako dolazi" -{The Anomalocaris Homepage (animation) }-
Fanerozoički period Paleozoička era Datum Događaj 530 MYA Prvi tragovi nogu na zemlji"Najstariji fosili tragovi nogu pronađeni na zemlji ukazuju da su životinje pretekle biljke u begu iz pramora. Životinje nalik na stonoge, veličine današnjeg jastoga, napravile su tragove izranjajući iz okeana i putujući preko peščanih dina pre 530 miliona godina. Raniji fosili su ukazivali da su životinje napravile taj korak 40 miliona godina ranije." -{Oldest fossil footprints on land }- 505 MYA Pojavljuju se prvi kičmenjaci: ostrakodermi, ribe bez čeljusti srodne današnjim paklarama i slepuljama. -{Haikouichthys}- i -{Myllokunmingia}- su primeri tih besčeljusnih riba, isto kao i -{Agnatha}-. 488 MYA Prvo od sedam velikih izumiranja u geološkom dobu se događa za vreme kambrijsko-ordovicijske tranzicije. 475 MYA Prve primitivne biljke dolaze na kopno,"Najstariji fosili ukazuju na evoluciju nevaskularnih biljaka u sredini ili pred kraj ordovicijskog perioda (~450-440 MYA) na temelju fosiliziranih spora" -{Transition of plants to land }- nakon što su evoluirale od zelenih algi"Kopnene biljke su evoluirale od algi, tačnije zelenih algi, na što ukazuju određene biohemijske karakteristike" -{The first land plants}- i žive u blizini obale jezera. Prate ih gljive, i vrlo je verovatno da su živeli simbiotski ; lišajevi su primer takve simbioze. 450 MYA Zglavkari, čiji egzoskeleton drži telo i sprečava gubitak vode."Voštana epiderma paučnjaka i insekata sprečava gubitak vode i štiti od desikacije" -{Natural history collection: arthropoda}-, su prve životinje koje se sele na kopno"Stotinama miliona godina su životinje obitavale samo u okeanima. Fosilni tragovi ukazuju da pre nekih 400 miliona godina životinja zvana euripterid napustila vodu da bi hodala po zemlji. Možda je bežala od neprijatelja, možda je tražila laki plen, a možda tražila sigurno mesto za leganje jaja." -{The shape of life. The conquerors. PBS }- Među prvima su Miriapoda (milipedei i centipedi), koje su kasnije pratili pauci i škorpioni. 450-440 MYA Dva Ordovicijsko-silurska masovna izumiranja. Zajedno predstavljaju drugo masovno izumiranje u istoriji. 400 MYA Prvi insekti su bez krila: -{Lepisma saccharina, collembola, archaeognatha}-. Pojavljuju se prvi morski psi."Preci morskih pasa se mogu pronaći 200 miliona godina pre pojave prvog poznatog dinosaura. -{Introduction to shark evolution, geologic time and age determination}- Pojavljuje se prvi celakant; za ovaj red životinja se verovalo da nema živih pripadnika sve dok primerci nisu otkriveni 1938. godine. Za njega se često govori da je živi fosil. 375 MYA Tiktaalik je rod sarkopterigijski (glatkorepih) riba iz kasnog devona koji je imao mnoge tetrapodske karakteristike. 370 MYA -{Cladoselache}-, morski pas, je brzi grabljivac ."Cladoselache}- je predstavljao čudnu vrstu među drevnim morskim psima. 1,2 metra dug stanovnik kasnih devonijskih mora (oko 370 miliona godina), imao je čudnu kombinaciju drevnih i izvedenih karakteristika. -{Ancient sharks 365 MYA Kasno devonijsko izumiranje je treće masovno izumiranje.