мини|200п|Struktura zelenog fluorescentnog proteina. () мини|200п|-{Aequorea victoria}- Zeleni fluorescentni protein (-{GFP}-) je protein koji sadrži 238 aminokiselinska ostatka (26.9 -{kDa}-). On ispoljava svetlo zelenu fluorescenciju kad se izloži svetlu u plavom ultravioletnom opsegu. Mada mnogi morski organizmi sadrže slične zeleno fluorescentne proteine, GFP se tradicionalno odnosi na protein koji je prvo izolovan iz meduze -{Aequorea victoria}-. GFP iz -{A. victoria}- ima glavni ekscitacioni pik na talasnoj dužini od 395 nm i jedan manji na 475 nm. Njegov emisioni pik je na 509 nm, što je niže od zelene porcije vidljivog spektra.
U ćelijskoj i molekularnoj biologiji, GFP gen se frekventno koristi kao reporter ekspresije. Modifikovane forme se koriste kao biosenzori, i mnoge životinje su kreirane tako da izražavaju GFP kao potvrdu koncepta da on može biti izražen širom datog organizma. GFP gen se može uvesti u organizme i održati u njihovom genomu tokom razmnožavanja. Unos gena se može izvršiti injekcijom viralnog vektora, ili transformacijom ćelije. Do danas je GFP gen uveden i izražen u mnogim bakterijama, kvascima i druge gljivicama, ribama (kao što su zebrice), biljkama, muvama, kao i ćelijama sisara uključujući čoveka. Osamu Šimomura, Martin Čalfi i Rodžer Čen su nagrađeni Nobelovom nagradom za hemiju 10. oktobra 2008. za njihovo otkriće i razvoj zelenog fluorescentnog proteina.
Vidi još -{pGLO}- Žuti fluorescentni protein
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
-{GFP}- antitela Fluorescentni proteini
Категорија:Протеинске методе Категорија:Рекомбинантни протеини Категорија:Флуоресцентне боје Категорија:Биолуминисценција