Ловро или Лаурентије (лат. Laurentio de Orta; умро после 1265.) је био барски надбискуп, у периоду од 1255. до 1270. године. Надбискупски плашт је добио од папе Александра IV.

Порекло У историјским изворима овај барски надбискуп често се означава као "Лаурентије из Орте". У науци је постављено питање да ли је овај епитет Лаурентије понео по месту рођења, односно граду Орти поред Витерба у Лацију, или је дуже време живео у том граду. Савремено вестима о овом барском надбискупу јесте и деловање извесног Лаурентија из Португала. Учесник Лионског сабора (1245), овај Лаурентије био је један од папиних избора за предводника мисије међу Татарима. Папа Иноћентије IV је чак упутио писмо монголском владару, изјавивши жалбе што не може лично доћи у његове земље, те ће му послати фрањевца Лаурентија из Португалије (Laurentium de Portugaliae). На крају, Лаурентије није стао на чело ове мисије, већ је уместо њега изабран Ђовани Плано Карпини.

мини|Папа Иноћентије IV шаље доминиканце и фрањевце Татарима након Првог лионског сабора (1245)

Још један фрањевац са истим именом обављао је функцију папског легата од августа 1247. године у Јерменији, Иконији, Грчкој и краљевству Вавилонском (Armenia, Iconio, Turchia, Graecia e Regno Babyloniae). Његов задатак био је и да уреди односе у Краљевини Кипар, основаној након Трећег крсташког рата, где су у доба Гргура IX били протеривани православци. Непознато је да ли је овај фрањевац идентична личност са Лаурентијем који је 1245. године одређен за мисију на монголском двору.

Трећи оновремени фрањевац са именом Лаурентије помиње се као изасланик папе Иноћентија у Риму. Између 5. новембра 1251. и 27. јуна 1252. године папа је боравио у Перуђи, будући да је морао избећи под притиском гибелинске странке. Лаурентије је у Риму бранио његова права. Ниједан од поменуте тројице Лаурентија не може се поуздано идентификовати са барским надбискупом истог имена. Стога у литератури често долази до забуне.

Однос са Иноћентијем IV

Будући барски архиепископ Лаурентије потицао је из италијанског града Орте. Припадао је фрањевачком монашком реду. О његовом раном животу нема никаквих података. У изворима се први пут јавља 1251. године. Салимбен од Парме га помиње као исповедника папе Иноћентија IV (1243-1254). Фра Салимбен је лично добро познавао будућег барског архиепископа, што и сам наводи у свом делу. Стога је морао бити добро обавештен о његовом положају уочи доласка у Бар. Блискост са папом Иноћентијем потврђују документи од 21. фебруара 1253. и 8. маја 1254. године где се Лаурентије означава као папин фамилијар. Априла 1254. године папа Иноћентије је на молбу фрањевца Лаурентија одобрио закључење брака супружницима из Орте који су били у недозвољеном степену крвног сродства. Лаурентије је, дакле, успешну каријеру започео под патронатом папе Иноћентија. Он умире 7. децембра 1254. године.

Барски архиепископ Папа Александар IV (1254-1261) је такође био у добрим односима са Лаурентијем из Орте. Након смрти Готфрида Барског папа је овог фрањевца именовао барским архиепископом. Именовање се догодило уочи 24. септембра 1255. године, што је познато из папиног писма асишком гвардијану у којем се Лаурентије помиње као недавно постављени архиепископ Бара. Априла 1256. године боравио је у Риму, где је присуствовао освећењу Цркве Свете Агнесе. Задарском и барском архиепископу папа Александар је наложио да пруже заштиту фрањевцима угрожаваним у Зети.

Смрт Последњи подаци о Лаурентију потичу из 1265. године. Реч је о писму папе Климента IV (1265-1268) у којем му налаже да испита случај требињског епископа Салвија који је протеран од шизматика (српског краља Уроша) са епископске столице. Из исте године је и последњи изворни податак о овом барском архиепископу. У рукопису Манастира Свете Кларе Асишке од 10. августа 1265. године уписан је међу присутнима приликом освећења цркве. Година Лаурентијеве смрти није позната. Исто тако је непозната и прецизна година доласка његовог наследника, Гаспара Адама, на архиепископски положај. То се догодило око 1270. године. Лаурентије је, дакле, умро између 1265. и 1270. године.

Референце

Литература

Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.

Категорија:Фрањевци Категорија:Барски надбискупи Категорија:Умрли 1265.