десно|150п|Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1972. године.

1972. година Година 1972. је у историји Социјалистичке Федеративне Републике Југославије остала упамћена по политичким сменама у републичким руководствима Савеза комуниста, епидемији великих богиња и усташким терористичким акцијама.

Политичке смене због „националистичких и либералних” скретања у руководствима Савеза комуниста, започеле су најпре у Савезу комуниста Хрватске, после 21. седнице Председништва СКЈ одржане почетком децембра 1971. у Карађорђеву. Оне су настављене почетком 1972. захвативши све друштвено-политичке организације у Социјалистичкој Републици Хрватској. У циљу сређивања стања у Савезу комуниста Југославије Председништво СКЈ изабрало је нови Извршни биро и одржало Другу конференцију СКЈ, на којој је донет план борбе против „националистичких, либералних и антисоцијалистичких” појава у Партији и друштву.

Политичке смене настављене су у октобру, након седнице Председништва СКЈ на којој је Тито упутио писмо члановима партије у коме је од чланства тражена већа ангажованост СКЈ у друштву. После овога уследила је смена у руководству Савеза комуниста Србије, када су због оптужбе за вођење „либералне политике” оставке поднели Латинка Перовић и Марко Никезић. Потом су уследиле делимичне смене унутар руководства Савеза комуниста Босне и Херцеговине и Савеза комуниста Македоније.

Током марта и априла, Југославија је била последње у Европи жариште епидемије великих богиња, које је у земљу унео један хаџија из околине Ораховца. Епидемија је најпре почела у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово, а потом се проширила на остале делове Социјалистичке Републике Србије. Борба против епидемије је била веома активна, тако да је спречена катастрофа ширих размера, а страдао је минималан број заражених.

Годину су обележиле и терористичке акције у читавом свету, од којих је најпознатија терористичка акција на олимпијади у Минхену, 5. септембра. Ни Југославија није била поштеђена терористичких акција, које су вршили усташки емигранти из иностранства. Најпре је у јануару оборен ЈАТ-ов авион изнад Чехословачке, а у јуну је у СФРЈ упала деветнаесточлана група терориста тзв „Бугојанска група“. Циљ ове групе је био подизање „устанка“ против комунистичке власти, јер су се надали да за то постоји „расположење народа“ после обрачуна власти са вођама Хрватског прољећа. Акцијом јединица локалне милиције и Територијалне одбране, као и специјалних јединица Југословенске народне армије они су убрзо били неутралисани — већина је ликвидирана, а један део похапшен.

У септембру се догодила још једна усташка терористичка акција, овог пута у Шведској, када су отели путнички авион и путнике заменили за убице амбасадора Владимира Роловића, убијеног априла 1971. године. Пошто су убице пуштене из затвора, они су заједно са отмичарима побегли у Шпанију, где су добили азил од генерала Франка.

Година је протекла и у обележавању 80-ог рођендана председника Јосипа Броза Тита и 35-е годишњице његовог доласка на чело Партије. Централна прослава одржана је 25. маја на стадиону „ЈНА“ спектакуларним слетом и ношењем „Штафете младости“.

Међународне односе Југославије током године обележиле су Титова посета Совјетском Савезу, у јуну и посета краљице Елизабете -{II}- Југославији, у октобру. СФРЈ је била прва социјалистичка земља коју је посетила Елизабета -{II}-.

У току 1972. године је отпочело емитовање врло популарне телевизијске серије Позориште у кући, која је емитована и наредних година, као и шоу-програма Образ уз образ, који је такође емитован наредних година и био веома популаран.

Јануар

3. јануар Отпочео двогодишњи мандат Југославије као несталног члана Савета безбедности Организације уједињених нација. Представник СФРЈ у Савету безбедности био је тадашњи амбасадор у Уједињеним нацијама Лазар Мојсов.

14. јануар У Загребу одржана заједничка седница свих већа Сабора СР Хрватске на којој је конституисано ново Извршно веће Сабора СР Хрватске, изабрани делегати у Председништво СФРЈ, као и потпредседници Сабора. Ново Извршно веће формирао је Иво Перишин, а сачињавали су га углавно чланови претходног Извршног већа. За новог делегата у Председништво СФРЈ изабран је Милан Мишковић, а за потпредседнике Сабора изабрани су Борис Бакрач и Мирко Божић.

21—22. јануар У Загребу одржана Пета седница Конференције Савеза комуниста Хрватске. На којој је извршен избор нових чланова у органе СКЈ и СКХ. За нове чланове Председништва СКЈ изабрани су - Милутин Балтић, Јуре Билић и Јосип Дежелин, а у стални део конференције СКЈ - др Мирјана Почек-Матић. За нове чланове ЦК СКХ изабрани су - Марко Безар, Лука Брочило, Иво Перишин, Ивица Рачан, Петар Флековић и Стипе Шувар, а у Надзорну комисију ЦК СКХ - Дара Јанековић.

25—27. јануар У Београду одржана Друга конференција Савеза комуниста Југославије. Конференцију је отворио председник СКЈ Јосип Броз Тито, а поднета су и два реферата - „О развоју и актуелним задацима СКЈ“, Вељка Влаховића и „О друштвено-економској ситуацији и задацима СКЈ“, Кире Глигорова. На крају рада Конференције усвојен је „Акциони програм“ у коме су примарни циљеви били борба против национализма и технократске узурпације власти.

десно|мини|200п|Авион ЈАТ-а типа „Даглас ДЦ-9“ 26. јануар Изнад села Српска Камењица, у близини Чешке Камењице (Чехословачка) догодила се авионска незгода у којој је пао ЈАТ-ов авион Даглас ДЦ-9. Авион је пао због бомбе, коју су подметнули усташки терористи. У незгоди је погинуло 28 лица - 23 путника и 5 чланова посаде. Једина преживела била је стјуардеса Весна Вуловић, која је успела да преживи пад са око 10 километара висине.

27. јануар Одржана 27 седница Председништва СКЈ, на којој је извршен избор нових чланова Извршног бироа Председништва СКЈ. Нови састав Извршног бироа су чинили — Крста Аврамовић из СК Србије, Јуре Билић из СК Хрватске, Стане Доланц из СК Словеније, Стеван Дороњски из СК Војводине, Фадиљ Хоџа из СК Косова, Киро Глигоров из СК Македоније, Тодо Куртовић из СК БиХ и Будислав Шошкић из СК Црне Горе. За секретара Извршног бироа Председништва СКЈ био је изабран Стане Доланц.

Фебруар

3—13. фебруар У Сапору (Јапан) одржане -{XI}- зимске олимпијске игре. Представници СФР Југославије (26 учесника који су се надметали у 4 спортске дисциплине) на овим олимпијским играма нису постигли ниједну медаљу. Најбољи резултат од југословенских спортиста остварио је скијаш Данило Пудгар, освојивши 8 место на 90 m скакаоници, у конкуренцији од 52 такмичара.

4—5. фебруар У посети Југославији боравио Анвар ел Садат, председник Арапске Републике Египат. Током посете он се на Брионима сусрео са председником Републике Јосипом Брозом Титом са којим је водио разговоре о актуленој међународној ситуацији, а посебно жариштима криза као што су Блиски исток, Индокина и др, као и о билатералној сарадњи између Египта и СФРЈ.

26. фебруар На Брионима одржан састанак између председника Републике Јосипа Броза Тита и председника Савезног извршног већа Џемала Биједића, који га је обавестио о спровођењу стабилизационог програма и непосредним мерама и задацима СИВ-а.

Март

десно|мини|140п|Статуа Душице Спасић, медицинске сестре 1. март—17. мај Одржано фудбалско такмичење куп Југославије за сезону 1971/72. У завршницу купа се пласирало 16 фудбалских клубова. Финална утакмица одиграна је 17. маја на стадиону „ЈНА“ у Београду између „Хајдука“ и „Динама“, а победу је остварио „Хајдук“ са 2:1 (ово је била друга победа Хајдука у Купу Југославије, од укупно девет).

14. март—28. април У СФРЈ владала епидемија великих богиња (). Епидемија је отпочела у САП Косово, а убрзо се проширила и на друге делове у СР Србије. Болест је у земљу унео један хаџија средином фебруара, а прве сумње на вариолу јавиле су се 14. марта, после смрти једног учитеља са Косова и јављања лекарима још неколико оболелих. После сумње на вариолу, отпочела је масовна вакцинација током које је вакцинисано преко 18 милиона људи. Ради сузбијања заразе, 22. марта, били су формирани карантини у болницама. Током епидемије од вариоле је оболело 184 људи од којих је преминуло њих 40.

21—22. март У Београду одржана Друга конференција Савеза синдиката Југославије (ССЈ), на којој су разматрани актуелни задаци и улога Синдиката, као и припреме за Седми конгрес ССЈ.

25. март У Единбургу (Уједињено Краљевство) одржано финално вече такмичења „Песма Евровизије“. На такмичењу је победила Вики Леандрос, представница Луксембурга, док је представница Југославије (Тереза Кесовија са песмом „Музика и ти“) освојила девето место.

Април

десно|мини|150п|Владо Поповић (1914—1972) 1. април У Лондону (Уједињено Краљевство) умро Владо Поповић (1914—1972), револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и дипломата, члан Председништва СКЈ и Савета федерације.

17. април У Београду одржана седница Председништва Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ), на којој је Савезној скупштини упућен предлог да се председник Републике Јосип Броз Тито, поводом 80-ог рођендана поново одликује Орденом народног хероја.

20. април У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито водио разговоре са највишим друштвено-политичким руководством Социјалистичке Републике Хрватске, током којих је био исцрпно информисан - о актуелној политичкој ситуацији и деловању СК Хрватске.

21—22. април Председник Републике Јосип Броз Тито посетио је Хрватско загорје и своје родно село Кумровец. Током посете Кумровеца, 21. априла, Тито је положио камен темељац за „Спомен дом бораца Народноослободилачког рата и омладине Југославије“.

26—27. април У Београду одржана Четврта конференција Савеза комуниста Србије, којој је присуствовало 325 делегата.

Мај

3—8. мај У посети Југославији боравио генерал-армије Жан-Бедел Бокаса, председник Централноафричке Републике. Током посете он се сусрео са председником Републике Јосипом Брозом Титом, са којим је водио разговоре о актуелним међународним питањима и о сарадњи између две земље.

8. мај У Загребу одражана 28 седница Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, на којој је расправљано о „Извештају о продору национализма у СР Хрватској“ који је извршила Комисија ЦК СКХ и донета одлука о искључењу из Савеза комуниста - Савке Дабчевић-Кучар, Мике Трипала, Пере Пикера и Марка Копртла.

десно|мини|200п|Хидроелектрана Ђердап на Дунаву 16. мај Свечано је пуштена у рад Хидроелектрана „Ђердап“ на Дунаву (коју су од 1964. године заједнички градиле Југославија и Румунија). Свечаном отварању су присуствовали председник Републике Јосип Броз Тито и председник СР Румуније Николаје Чаушеску.

24. мај У Београду одржана свечана седница Савезне скупштине, поводом 80-ог рођендана председника Република Јосипа Броза Тита, на којој је, донета одлука да се Тито по други пут одлукује Орденом народног хероја. На седници је Титу уручена и „Повеља народа и народности Југославије“, а секретар Извршног бироа Председништва СКЈ Стане Доланц подено је реферат „Велико револуционарно дело Јосипа Броза Тита“.

25. мај Свечаном приредбом тзв. „слетом“ на стадиону „ЈНА“ у Београду, у присуству преко 50.000 гледалаца прослављен Дан младости и 80-и рођендан Јосипа Броза Тита. Штафета је ове године прешла пут дуг преко 11.000 километара. Последњи носилац штафете, који је предао Титу био је Бранко Мандић, квалификовани машинбравар предузећа „Комбитекс“ из Бихаћа.

30. мај У Београду одржана свечана седница Универзитета у Београду на којој је ректор Универзитета проф др Јован Глигоријевић председнику Републике Јосипу Брозу Титу доделио титулу почасног доктора наука.