Гашпар Адам, (латински: Gaspar Adamus Priesc) надбискуп је у Бару у периоду од 1270. до 1280. године. Био је доминиканац, пјесник и филозоф.

Каријера О Гаспару Адаму познато је нешто више од имена. Старији црквени историчари оспоравали су само постојање овог барског надбискупа, који се у историјским изворима наводи под различитим именима. Амброзије Алтамура бележи га као "Гаспар Адам Приска", "Георгија", "Герард Адам Гала" и "Фернандеза Герарда". Ђовани Збаралеа посумњао је у његово постојање, тврдећи да је један документ папе Гргура X од 12. априла 1273. године био адресиран на барског надбискупа Лаурентија. Данијел Фарлати није сумњао у постојање Гаспара Адама, позивајући се на вести поменутих доминиканских писаца. Милан Шуфлај прихвата мишљење Збаралеа да је Гаспар Адам био измишљена личност, те да је забуна проузрокована сличношћу имена са потоњим надбискупом Гијомом Адамом. Шуфлај се позивао на текст доминиканца Јакова Ехарда који, међутим, сам није оспоравао постојање овог барског прелата.

мини|лево|Стефан Урош I (1243-1276) и његов син Драгутин (1276-1282), владари током чијег периода је столовао Гаспар Адам

Помен Гаспаровог имена у различитим делима доминиканске литературе доказује да је он заиста постојао. Био је угледни члан доминиканског реда, песник, филозоф и богословац. Током управе овог ученог надбиксупа, према доминиканским писцима, у Зети је владала хармонија у односима римокатолика и православаца. Ниједан од њих, међутим, не даје прецизне године Адамовог столовања. Комбинацијом података долази се до приближне хронологије: између 1270. и 1280. године, мада су ови хронолошки граничници оквирни. Поменути писци приписују барском надбискупу ауторство над неколико дела: Officium S. Thomae Aquinatis; Officium undecim millium Virginum; Officium S. Georgii Martyris, те објављивање Officium sanctificationis B. Mariae Virginis. Јаков Ехард је поменута књижевна дела приписивао Гијому Адаму.

Период Адамове управе над барском црквом обележен је значајним и осетљивим политичким догађајима. Краљ Урош, свесрдни покровитељ Барске надбискупије, збачен је 1276. године након пораза који му је син Драгутин нанео у бици код Гацка. Зета је прешла у руке Драгутинове мајке, а Урошеве удовице, краљице Јелене. Нема података о односима ових владара према барском надбсикупу Гаспару Адаму.

Референце

Литература

Категорија:Барски надбискупи Категорија:Умрли 1280.