Борислав Боро Микелић (Добрљин, 13. септембар 1939 — Београд, 12. мај 2018) био је српски привредник и политичар у Хрватској. За вријеме постојања СФРЈ био је функционер Савеза комуниста Хрватске и делегат у Сабору СР Хрватске. Након увођења вишестраначког система постао је оснивач и предсједник Социјалистичке партије Хрватске (1990), а касније и предсједник Владе Републике Српске Крајине (1994-1995).
Живот Током Другог свјетског рата остао је без родитеља, те је дјетињство провео у сиротиштима у Словенији и Хрватској. Након завршене средње графичке школе радио је у предузећу „Привреда“ у Петрињи (1959–1974). У међувремену је стекао звање графичког инжењера. Био је предсједник Скупштине општине Петриња (1978–1982) и генерални директор прехрамбеног предузећа „Гавриловић“ (1982–1991). Након доласка у Београд, постао је замјеник генералног директора компаније „Прогрес“, а касније је основао месну индустрију „Галамес“. Изабран је 1974. за секретара Општинског комитета СК Хрватске. Постао је члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске 1986, а члан ЦК СКЈ 1989. године. Средином 1989. напустио је Сабор СР Хрватске, због неслагања са односом власти према Србима у Хрватској, а посебно због избацивања српске компоненте у називу језика у Хрватској. У Петрињи је 25. августа 1990. основао Социјалистичку партију Хрватске – Партију југославенске оријентације, која се 1991. прикључила Савезу комуниста – Покрету за Југославију. Након избора у Републици Српскoj Крајини, априла 1994. прихватио је функцију предсједника Владе. Покренуо је преговоре са Републиком Хрватском о мирном рјешењу ратног сукоба, а резултат је био Загребачки мировни споразум, потписан 29. марта 1994. Његова замисао је била да Крајина треба да добије што већи степен политичке аутономије у оквиру Републике Хрватске. У Скупштини Републике Српске Крајине, 29. маја 1995, изгласано му је неповјерење. Окружни суд у Сиску 1993. осудио га је, у одсуству, на 20 година затвора због наводних ратних злочина. Пред хрватским правосуђем 2004. покренуо је поступак како би се ослободио оптужби, те је у каснијем поновљеном поступку, започетом 2011, Жупанијски суд у Загребу одбацио оптужницу. Током акције „Сабља“ 2003, након убиства српског премијера Зорана Ђинђића, нашао се међу ухапшенимa. Ослобођен је одлуком Врховног суда Републике Србије. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрном звијездом и Орденом братства и јединства са сребрним вијенцем. Преминуо је 12. маја 2018. године у Београду.Glas Srpske: Preminuo Borislav Mikelić Сахрањен је 17. маја 2018. на мјесном гробљу Демизовац у родном Добрљину.Nezavisne Novine: Sahranjen Borislav Mikelić
Референце
Литература
Спољашње везе Радио-телевизија Републике Српске: Микелић: Требало је прихватити мировни план Контакт групе, 14. 6. 2012.
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Политичари из Новог Града Категорија:Српски привредници Категорија:Српски политичари Категорија:Политичари из Републике Српске Крајине Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Комунисти Хрватске