Бјеловарско-крижевачка жупанија (, , ) назив је историјске жупаније у Краљевини Хрватској и Славонији унутар Земаља круне св. Стефана након Хрватско-угарске нагодбе. Постојала је од 1886. до 1918. године, а центар јој је био у Бјеловару.
Географија Бјеловарско-крижевачка жупанија граничила је са жупанијом Сомођ у Угарском краљевству, Вировитичком, Пожешком, Вараждинском и Загребачком жупанијом у Хрватско-славонском краљевству. Њену северну границу чинила је река Драва, а око 1910. површина јој је обухватала 5.048 km². мини|Детаљна мапа жупаније
Историја Бјеловарско-крижевачка жупанија је настала 1886. године, уједињењем двају дотадашњих жупанија, Бјеловарске и Крижевачке, а обједињавање њихових жупанијских управа извршено је по слову Закона о уређењу управе и устројства жупанија. Новостворена жупанија наследила је администативну структуру и историјске традиције својих претходница, како младе Бјеловарске жупаније која је основана 1871. године, тако и древне Крижевачке жупаније која је основана још у средњем веку ().
Питање обједињавања поменутих жупанија било је отворено још од времена развојачења старог Вараждинског генералата, чије су регименте (крижевачка и ђурревачка) укинуте 1871. године и реорганизоване у нову Бјеловарску жупанију, која се граничила са старом Крижевачком жупанијом, тако да се од почетка постављало питање о њиховом евентуалном спајању, које је најзад и спроведено 1886. године.
Године 1918, након што је Хрватска раскинула државно-правне везе с Аустроугарском и постала делом Краљевине СХС, и подручје ове жупаније постало је делом исте. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924).
Попис великих жупана Велики жупани бјерловарско-крижевачки били су:Željko Karaula, Veliki župani bjelovarski 1872./1924—1941./1945., HAZU - HAZU Bjelovar - Gradski muzej Bjelovar - Državni arhiv Bjelovar, Zagreb-Bjelovar, 2011.
Будислав пл. Будисављевић-Приедорски (1886—1889.) Радислав Рубидо-Зихи (1889—1893.) Милутин пл. Кукуљевић-Сакцински (1893—1904.) Теодор Георгијевић (1904—1910.) Ђуро Дедовић (1910 – 1914) Гјуро Дедовић (1910—1914.) Теодор Бошњак (1914) Владимир Трешчец-Брањски (1914 – 1915) Ладислав пл. Лабаш-Блажековечки (1915 – 1918) Гавро Гојковић (1918) Матија Лисичар (1919) Лука Шошки (1919—1920.) Петар Зрелец (1921—1924.)
Становништво Према попису из 1910. жупанија је имала 332.592 становника, а по језику којим је говорило подељено је овако:
хрватски језик: 253.687 српски језик: 44.533 мађарски језик: 14.224 немачки језик: 4.235
Управна подела Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:
Котареви Котар СредиштеБјеловарБјеловарЧазмаЧазмаГарешницаГарешницаГјургјевацЂурђевацГрубишно ПољеГрубишно ПољеКопривнициаКопривницаКрижевциКрижевциКутинаКутинаМуниципални градовиБјеловарКопривницаКрижевци
Референце
Литература
Категорија:Бивше жупаније Хрватске Категорија:Бјеловар Категорија:Крижевци Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца