Атинска повеља је збир препорука за изградњу градова, таквих какве их данас познајемо. thumb|300п|Лучио Коста, Бразилија- утицају Атинске повеље Њена главна мисао била је објавливање и стварање градског простора. Мисао стварања града као функционалне целине се први пут значајније појавила и продискутовала у првобитном теоретском добу стварања архитекта Тони Гарниера који је био позван од стране главни архитекта града Лиона Едварда Хериота да изради план за један привредни град састављен од нормираних објеката и оснује принцип стриктног функционалног зонирања и дељења градских простора.

Настанак У раду на Атињској повељи је учествовало удружење архитеката, који су се ујединили у организацији ЦИАМ -{(Congres internationaux d'architecture moderne – Međunarodni kongres moderne arhitekture)}-, који је настао 1928. године када је расправљано о урбанизму у целом свету.

ЦИАМ је спајао архитекте који су иамали своје властите представе у посвећивању мислима – надовезујућим на градске урбанистичке структуре, које наглашавају мисли о трашењу ликовних авангарди, кубизма, и основе значаја нових техника.

Били су у њеему архитекти Немачке- Лудвиг Мис ван дер Рое и Валтер Гропијус који се 1919. године оснивали Баухаус чијим је дале био члан и урбаниста Лудвиг Хилберсајмер (који је имао улогу у урбанизацији града Детроита у САД). Даље су ту били Холанђани Корнелиус ван Бестерен, Јакоб Оуд, Герит Ритвелд, Швајцарац Ле Корбизје (Шарл-Едуар Жанре-Гри ) (), Белгијанац Виктор Бургериос и Бразилац Лучио Коста (који је много касније сарађивао са Оскаром Нимајером и добија конкурс на изградњу града Бразилије у Бразилу), Шпанац Хосе Луис Серт и Мојсеј Гинсбург из Совјетског Савеза са групом конструктивистичких архитеката.

Из првог теоријског рада је настао данашњи најзначајнији докуменат „Атињска повеља“ која је написана на броду Патрис -{II}- у Средоземном мору која је полвила у Атину. Овај договор је произилазио из теза Ле Корбизјеа који је 1941. године прерадио а 1943. године издао као анонимно дело под називом -{La Charte D’Athénes}-. Документ је наглашавао четири основне функције града: становање, рад, слободно време и саобраћај.

Одредбе и чињенице Односи се на 1931. годину већина градова данас нуди слику хаоса и градови не испуњавају своје функције да испуњавају биолошке ипсихолошке потребе за своје становнике колапс у ери машина изазвао би метеж у понашању... Њихово понашање у стамбеним зонама, предузећима. У ужасној механичкој брзини би настала концентрација градског становништва и брутални развој без историјских веза... диманзионисање свих средина урбанистичког уређења не може се одвијати у другом већ само људском мерилу значај приватног ће бити подређен значају друштвеном детаљни нацрти који следе одредбе градских урбаниста могу да зауставе надолазак саобраћајних прекршаја претходне наредбе су биле важеће све док није почело долазити до сталних проблема између пешака и другим саобраћајем. Били су конципиране широке улице који су обезбедили прегледе на значајне културне споменике и зграде

регулациона линија неких тредиционалних стамбених зграда неосигурава довољну осунчаност појединиг стамбених јединица мора бити осигурано минимално осунчавање појединих станова зграде треба да буду очуване у својим целинама код распада историјских споменика мора се уложити максималан труд да се нађе одређена адекватна замена употрба историјских грађевинских стилова приликом изградње има неблаготворне последице додржавање ових чињеница неће толерисати никакове историјске сличне чињенице основе значаја урбанизма су његове четири основне функције, стамбена, радна, рекреација и саобраћај – као функције зонирања регионално планирање свих стамбених структура додељених у четири функције су подређене узајамној комплексности нове врсте морају садржати школице, школе, друштвене центре, центре слободног врмена и то тако да су унутрашње спојене са становањем урбанизам је тродиманзионалан не дводимензионалан. У простору може настајати елеменат који одређује велићину саобраћаја као и рекреацију и јасно је да ту мора да постоје слободне површине зграда мора да има довољно слободног простора да би задовољила услов слободе укрштање саобраћајних праваца мора бити регулисано улице се разликују према њиховим одређењима- стамбене, пролазне, главне пешак мора да има могућност за употребљавање и другиг осим аутомобилских траса

Референце https://web.archive.org/web/20110104155253/http://memo.fr/article.asp?ID=THE_ENV_004 Литература

Le Corbusier, Atinska povelja, Beograd 1965.

Спољашње везе The Athens Charter in the context of CIAM history "New" Charter of Athens, 1998 "New" Charter of Athens, 1994

Категорија:Урбанизам Категорија:Историја архитектуре Категорија:Повеље