Војвода Грдан (око 1570 — 1612) био је знаменити српски војвода, главар никшићког племена и вођа великих ослободилачких покрета и Херцеговачког устанка (1596—1597) против Османског царства. У блиској сарадњи са српским патријархом Јованом Кантулом, војвода Грдан представља једну од кључних фигура ране српске дипломатије и почетка организованог отпора за национално ослобођење Балкана уз помоћ хришћанских држава Европе.
Поријекло и долазак на чело племена Рођен је у другој половини 16. вијека у Никшићкој нахији. Као припадник старог никшићког властелинског слоја, захваљујући личној храбрости, угледу и организационим способностима, изабран је за главног војводу и кнеза међу брдским и херцеговачким племенима. Уживао је огроман ауторитет не само међу својим Никшићима, већ и у околним племенима попут Дробњака, Бјелопавлића, Пивљана, Риђан, Рудињана, Билећана и Гачана.
Подизање устанка (1596—1597) Главни чланак: Херцеговачки устанак (1596—1597)
Када је избио Дуги рат (1593—1606) између Аустрије и Османског царства, војвода Грдан је у томе видио историјску прилику за коначно ослобођење Срба од турског ропства. Додатни повод за бунт било је спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године, које је изазвало гнијев и жељу за осветом међу хришћанским становништвом на југу.
У априлу 1596. године, под Грдановим вођством, херцеговачка племена подижу масовни устанак. Устаници су нападали турске караване, опсједали мање тврђаве и прекинули главне комуникације између Сарајева, Мостара и Дубровника, проширивши сукобе све до Острога и Гацка.
Дипломатска мисија на Западу Свјестан да локалне снаге не могу саме побиједити султанову војску, војвода Грдан заједно са пећким патријархом Јованом Кантулом покреће обимну дипломатску акцију: Преко српских калуђера Дамјана и Павла упућује писма папи Клименту VIII и шпанском краљу Филипу II. Нуди круну и врховну власт над српским земљама хришћанским владарима Запада у замјену за војну помоћ и оружје које би се искрцало у Боки Которској. У циљу мотивисања европских дворова, Грданови изасланици су у Риму тврдили да војвода у сваком тренутку може подићи око 100.000 наоружаних бораца у Херцеговини, Далмацији, Црној Гори и Албанији. Међутим, Европа је била неодлучна и помоћ је потпуно изостала.
Битка на Гатачком пољу и амнестија Остављени без помоћи савезника, Грданови устаници су се 1597. године суочили са великом противофанзивом херцеговачких и босанских паша. До одлучујућег сукоба дошло је на Гатачком пољу. Слабо наоружана племенска војска претрпјела је тежак пораз од надмоћнијих Османлија.
Да би спасао народ од потпуног истребљења, спаљивања кућа и робља, војвода Грдан је ступио у преговоре са Ахмет-пашом Кадумом. Будући да су Турци водили тешке борбе на сјеверу са Аустријанцима, прихватили су тактичан мир. Српским племенима је понуђена амнестија, а војводи Грдану је дозвољено да задржи своју титулу и положај у замјену за плаћање редовног пореза (харача).
Каснији рад и смрт Формални мир са Портом за војводу Грдана био је само привремени заслон. Већ 1608. године, он поново ступио у тајне преговоре са савојским херцегом Карлом Емануелом I и новим папом Павлом V, учествујући на тајном Свехришћанском сабору у манастиру Морача гдје се планирао нови општебалкански устанак.
Војвода Грдан је преминуо 1612. године у својој родбини, не дочекавши остварење свог сна о слободној херцеговачком земљи. Наслиједио га је његов син, војвода Јован Грдановић, који је наставио борбу против Османлија. Грданов синовац, Петар Николин, касније ће од Османлија добити берат, као ћехаја и кнез села никшићке нахије.
Значај У српској историграфији, лик и дјело војводе Грдана заузимају пионирско мјесто. Он није био само локални хајдучки вођа, већ државотворни стратег који је први покушао да повеже српски ослободилачки покрет са великим силама Европе. Његов устанак поставио је вјековну традицију отпора у Херцеговини, која ће касније изнијети сљедеће велике буне, закључно са чувеном Невесињском пушком (1875).
Види још Грданов устанак Херцеговачки устанак (1596—1597) Патријарх српски Јован Дуги рат
Литература
Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Категорија:Умрли 1612. Категорија:Црна Гора (1497—1696) Категорија:Историја Никшића Категорија:Херцеговци Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Хајдуци Категорија:Српска историја под османском влашћу