Борислав Т. Благојевић (Ваљево, 5/18. фебруар 1911 — Београд, 29. децембар 1985) био је друштвено-политички радник СР Србије, правник, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду и ректор Универзитета у Београду.

Биографија Рођен је фебруара 1911. године у Ваљеву, од оца Тиосава, хотелијера и мајке Љубице. Завршио је основну школу и гимназију у Ваљеву, а затим Правни факултет Универзитета у Београду, 1933. године. На истом факултету је 4. јуна 1934. одбранио докторску дисертацију „Уговори по пристанку — Формални уговори“.Милорад Радојчић: „Рођени, венчани и умрли 1911. године“, стр. 134, у публикацији „Колубара велики народни календар за просту 2011. годину“, Ваљево У периоду од октобра 1934. до маја 1937. био је на специјализацији у Француској и Аустрији.Српски биографски речник, том 1, одредница „Благојевић, Борислав Т.“, стр. 565, Матица српска, Нови Сад 2004.

Универзитетску каријеру је почео као асистент на Правном факултету у Београду (1933), затим је био доцент (од 1938) и ванредни професор (од 1940) на Правном факултету у Суботици. По завршетку Другог светског рата, универзитетску каријеру је наставио на Правном факултету у Београду, где је био ванредни, а затим редовни професор од 1951. године. Декан Правног факултета био је у периоду од 1950. до 1956. Ректор Универзитета у Београду био је од 1956. до 1963. године.

Био је дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) са седиштем у Загребу. Био је члан Научног друштва Србије (НДС). Основао је Институт за упоредно право, који је почео са радом 1. јануара 1956. и коме је био први и дугогодишњи директор, до 1978. године. Био је оснивач и први директор Библиографског института Југославије, у периоду од 1950. до 1961. био је главни уредник „Библиографије Југославије“. Био је народни посланик у Скупштини СР Србије. Од 1971. до 1973. је био судија Уставног суда Југославије.

Био је редовни члан Међународне академије за упоредно право у Хагу. Био је почасни доктор Универзитета у Познању (Пољска) и Универзитета у Клермон Ферану (Француска).

Објавио је преко двеста научних радова, међу којима и уџбенике и монографије, међу којима су: „Систем извршног поступка“, „Римско право (посебни део)“, „Грађанскоправни облигациони уговори“, „Међународно приватно право“, „Наследно право“, „Начела приватног процесног права“, „Правни положај и правни послови државних привредних предузећа“, „Наука о држављанству“, „Уговори по пристанку“, „Уговори о научноистраживачком раду“.

Одликован је Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом рада са црвеном заставом.

Умро је 29. децембра 1985. године у Београду, и сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Референце

Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1985. Категорија:Професори из Ваљева Категорија:Српски правници Категорија:Југословенски правници Категорија:Професори Правног факултета Универзитета у Београду Категорија:Ректори Универзитета у Београду Категорија:Доктори правних наука Категорија:Посланици Скупштине СР Србије Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Декани факултета Универзитета у Београду