Živa(II)-nitrat je neorgansko jedinjenje s hemijskom formulom i predstavlja so žive(II) i azotne kiseline (). Sastoji se od katjona žive i anjona nitrata . U slučaju hidratisanih soli, sadrži i kristalnu vodu , pa može formirati hidrate poput .
Bezvodni i hidratni oblici živa(II)-nitrata su bezbojni ili beli rastvorljivi kristali koji se ponekad koriste kao reagensi u hemijskim reakcijama. Ovaj spoj dobija se tretiranjem žive vrućom, koncentrovanom azotnom kiselinom. Do sada, ni bezvodni oblik ni monohidrat nisu potvrđeni putem rendgenske kristalografije. Bezvodni materijal je češće u upotrebi.
Živa(II)-nitrat je toksična bezbojna ili bela rastvorna kristalna živa(II) so azotne kiseline. Ova materija koristi se za tretiranje krzna. Izlaganje živa(II)-nitratu može da proizvede fiziološke bolesti.
Produkcija
Živa(II)-nitrat formira se reakcijom vruće koncentrovane azotne kiseline s metalom živom. Razblažena azotna kiselina proizvela bi živa(I)-nitrat. Živa(II)-nitrat je oksidaciono sredstvo.
Sinteza
Živa(II)-nitrat dobija se direktnim delovanjem azotne kiseline na metalnu živu. Neophodno je raditi s viškom azotne kiseline kako bi se sprečilo formiranje živa(I)-nitrata Hg2(NO3)2.
Reakcija je sledeća:
8 HNO3 + 3 Hg -> 3 Hg(NO3)2 + 2 NO + 4 H2O
U prisustvu vazduha, azotni monoksid se odmah oksiduje u azot-dioksid tamnocrvene boje.
Rastvaranje žive u vrućoj, koncentrovanoj azotnoj kiselini:
ili rastvaranje živinog oksida u razblaženoj azotnoj kiselini:
Oksidacija živa(I)-nitrata vrućom, koncentrovanom azotnom kiselinom:
Ili oksidacijom kiseonikom u razblaženoj azotnoj kiselini:
Reakcija žive sa azot-dioksidom:
Posebne reakcije
S ureom: Kada se u razblaženi rastvor uree doda 1% rastvora živa(II)-nitrata, taloži se sledeće jedinjenje:
CO(NH2)2.Hg(NO3)2·HgO
Fizička svojstva
Živa(II)-nitrat formira bezbojne kristale.
Rastvorljiv je u hladnoj vodi zakiseljenoj kiselinom, dok se hidrolizuje u vrućoj vodi. Rastvara se u acetonu.
Formira kristalohidrate sastava Hg(NO)•n HO, gde je n = ½, 1, 2, ili 8.
Hemijska svojstva
Bezvodna so dobija se sušenjem kristalohidrata u vakuumu:
Raspada se pri zagrevanju:
Reaguje s vodom:
Reaguje s bazama:
Ulazi u reakcije razmene:
U razblaženoj azotnoj kiselini reverzibilno reaguje sa živom:
Upotreba
Živa(II)-nitrat koristi se kao oksidaciono sredstvo u organskoj sintezi, kao sredstvo za nitrifikaciju, kao analitički reagens u laboratorijama, u proizvodnji filca i u proizvodnji živinog fulminata. Alternativni kvalitativni Zeiselov test može se izvesti upotrebom živa(II)-nitrata umesto srebrovog nitrata, što dovodi do formiranja skarlatno crvenog živa(II)-jodida.
Među reakcijama se ubrajaju:
regeneracija karbonilne grupe; pomešan sa vlažnim silika-gelom, pretvara oksime, hidrazone i semikarbazone u odgovarajuće karbonilne grupe, čak i kada su korišćeni za zaštitu same karbonilne grupeSurya Kanta De, Synthetic Communications, 2004, Vol34(12) pp2289-2294. nitracija aromatičnih supstrata pod blažim uslovima u odnosu na upotrebu mešavina sumporne i azotne kiseline; na primer, za sintezu pikrinske kiselineUnited States Patent 2,455,322. (dvostruka funkcija reagensa i katalizatora) olefinacija vicinalnih hlorisanih organskih jedinjenjaUnited States Patent 4,393,227: Olefinic compounds are made from their vicinally chlorinated organic precursors by dechlorination with metallic magnesium in the presence of a mercury-based promoter, which may be a water-soluble mercury salt or metallic mercury, and of a catalytic amount of iodine. titrant za proveru prisustva hlorida u vodi, koristeći bromofenol plavo kao indikator, što je alternativa argentometrijskoj Mohr-ovoj metodi. reagens za merkuraiciju (uvođenje žive u supstrat).
Koristi se za pripremu živinog fulminata i kao reagens za dobijanje živinih oksida i drugih soli, kako živinih(II) tako i živinih(I).
Zdravstvene informacije
Jedinjenja žive su veoma toksična. Upotreba ovog jedinjenja od strane šeširdžija i posledično trovanje živom kod tih šeširdžija je uobičajena teorija o tome odakle potiče fraza „lud kao šeširdžija“.
Kao rastvorljiva so žive, živa(II)-nitrat se brzo apsorbuje pri gutanju i stoga je klasifikovan kao veoma otrovan. Čak i pri minimalnom kontaktu, udisanju prašine ili dodiru sa kožom, potrebna je hitna medicinska pomoć. U telu pokazuje kumulativna svojstva.
Živa(II)-nitrat je veoma štetan za biološku ravnotežu u vodenim ekosistemima. Stoga ne sme dospeti u životnu sredinu.
Kao i mnogi neorganski nitrati, živa(II)-nitrat je oksidaciono sredstvo. Zbog toga može reagovati burno ili čak eksplozivno u kontaktu sa zapaljivim organskim supstancama, kao što su ugljovodonici, alkohol, ali i s redukcionim sredstvima.
U medicini se može koristiti kao lek protiv sifilisa; generalno je dobar antiseptik.
Vidi još
Trovanje živom Živa(I) jodid Živa(II) oksid Živa(II) hlorid
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
-{ATSDR - ToxFAQs: Mercury}- -{ATSDR - Public Health Statement: Mercury}-
Категорија:Једињења живе Категорија:Нитрати Категорија:Оксидационо средство Категорија:Једињења азота