Веће произвођача је било дом Савезне народне скупштине ФНРЈ од децембра 1953. до јуна 1963. као веће које бирају произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће, а постојало је и посебно Веће народа.
Установљено је Уставним законом донетим 13. јануара 1953. и представљало је почетак примене радничког самоуправљања у државну управу, јер су посланици овог већа били представници својих привредних организација, које су бирали индустријски радници, чланови земљорадничких задруга, занатлије и занатски радници. Устав СФРЈ донет 7. априла 1963, који је назван Повељом самоуправљања, својим одредбама требао је да назначи почетак „социјалистичке самоуправне демократије” па су уместо Већа произвођача, у Савезној скупштини СФРЈ формирана четири већа Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, у којима су посланике бирали радних људи у радним заједницама.
Састав
Веће произвођача су сачињавали народни посланици које су бирали произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини сразмерно учешћу привредних области у укупном друштвеном производу Федеративне Народне Републике Југославије. Народне посланике као представнике својих привредних организација бирали су радници и службеници привредних предузећа, чланови земљорадничких задруга, као и занатлије и занатски радници. Један посланик се бирао на 70.000 произвођачког становништва. Бирали су их индустријски, пољопривредни и занатски произвођачи одвојено сваки у својој произвођачкој групи.Чланови 25, 28. и 29. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)
Индустријска група обухватала је раднике и службенике запослене у индустрији, рударству, шумарству, грађевинарству, транспорту, трговини, угоститељству и комуналној делатности. Пољопривредна група обухватала је земљораднике који су чланови земљорадничких задруга и раднике и службенике пољопривредних добара. Занатска група обухватала је трудбенике запослене у занатству.Члан 29. Уставног закона (1953)
За члана Већа произвођача могао је бити биран сваки произвођач који је уживао опште бирачко право и припадао произвођачкој групи из које се бирао посланик. Могао је бити биран и синдикални функционер који је као такав изабран од стране произвођача. Посланику који би трајно престао бити произвођач или би променио произвођачку групу у којој је изабран, престајао би му мандат.Члан 30. Уставног закона (1953)
Надлежности
Домови Савезне народне скупштине ФНРЈ (Савезно веће и Веће произвођача) заседали су одвојено. Законски предлог у чијем доношењу су равноправно учествовала оба дома могао је бити поднет једном или другом дому. Домови су могли одлучити да на заједничкој седници претресу поједине законске предлоге или друга питања у чијем решавању су учествовала оба дома, али гласање о законским предлозима вршило се на седници сваког дома одвојено.Члан 35. Уставног закона (1953)
Савезно веће и Веће произвођача равноправно су учествовали:Члан 34. Уставног закона (1953) у одлучивању о промени Устава; у утврђивању савезног друштвеног плана и савезног буџета; у потврђивању завршног биланса о извршењу савезног друштвеног плана и завршног рачуна о извршењу савезног буџета; у доношењу искључиво савезних закона: о новцу, кредитном систему, банкама и финансијском пословању; о социјалном осигурању; имовинског законика; о патентима, жиговима, узорцима и моделима; о установљењу друштвеног доприноса и пореза; о царинама; о девизама; о меници, чеку и другим начинима плаћања; о осигурању; о стандардима; о избору и опозиву народних посланика; у доношењу основних закона: о планском управљању народном привредом; о привредним организацијама; о саобраћају и везама; о буџетима; о друштвеном доприносу, порезима и другим дажбинама; о искоришћавању природних богатстава и снага; о раду; у ратификовању међународних уговора из области привреде, рада и социјалног осигурања; у доношењу одлуке о сагласности републичког устава са савезним уставом, као и о сагласности републичког и савезног закона са савезним уставом ако су оба дома учествовала у доношењу савезних закона; у одлучивању о расписивању референдума у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања; у одлучивању о продужењу мандата Скупштине, у утврђивању да су престале околности због којих је мандат Скупштине био продужен, као и у одлучивању о распуштању Скупштине; у одлучивању о наградама народних посланика и принадлежностима председника, потпредседника и секретара Савезне народне скупштине, председника Републике и чланова Савезног извршног већа; у доношењу декларација и резолуција по питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања.
Савезна народна скупштина ФНРЈ на заједничкој седници оба дома вршила је следеће послове:Члан 36. Уставног закона (1953) бирала и разрешавала председника Републике; бирала и разрешавала чланове Савезног извршног већа; бирала и разрешавала председника, потпредседнике и секретара Савезне народне скупштине; бирала и разрешавала судије Савезног врховног суда; бирала и разрешавала чланове одбора и комисија Скупштине; проглашавала промену Устава.
Веће произвођача је могло давати препоруке привредним организацијама за њихов рад и државним органима и самоуправним установама у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања. У оквиру права одређених законом могло је доносити одлуке за рад привредних организација, државних органа и самоуправних установа.Члан 40. Уставног закона (1953)
Председници Већа произвођача Председници Већа произвођача 1953—1963. назив скупштине сазив број име и презиме почетак мандата крај мандата напомена реф Савезна народна скупштина 1953—1963. 3 сазив1953—1958. 1 Иван Божичевић 24. децембар 1953. 17. април 1958. 4 сазив1958—1963. 2 Пашко Ромац 18. април 1958. 29. јун 1963.
Види још Савезно веће Веће народа
Референце
Литература
Категорија:Скупштина СФРЈ Категорија:Привреда СФРЈ