Герман Аљаски (, ; околина Шацка, Вороњешка област, 1751 — 1836), световно Јегор Иванович Попов, један је од првих православних мисионара у Америци. У Православној цркви се поштује као светитељ — заштитник православних у Америци.
Српска православна црква слави га 13. децембра по старом, односно 26. децембра по новом календару, на дан када је сахрањен на острву Спрус.
Биографија Рођен је у непознатом селу у околини града Шацка, Вороњешка област, у сиромашној али побожној породици. Као дечак стално је посећивао и чак живео у близини манастира Саров. Са седамнаест година регрутован је у војску и девет година обављао дужност нижег службеника у Кадому, да би због болести био пуштен из војске и у 27. години живота (1778) постао искушеник Саровског манастира. После много година једноставног монашког живота, Јегор се преселио у велики и чувени Валамски манастир, који се налазио на острву усред језера. У то време игуман манастира био је праведни старац Назарије. Он је подучавао Јегора духовном животу, пригрливши га као што би отац пригрлио свог сина. Јегор је ту замонашен 1. новембра 1782, у 31. години живота, узевши име Герман. Одатле, са делом братства Валамског манастира, одлази у Америку и тамо започиње свој мисионарски рад.
Свети Герман и још седам монаха су стигли на острво Кодијак 24. септембра 1794, на поморском броду под називом Три Светитељи и подвижници. Монаси су ширили Јеванђење и крстили многобројне Алеуте, на околним острвима. Многи староседеоци ових острва налазили су заштиту код њих од експлоатације и злостављања. Због тога су сами монаси били злостављани, хапшени и малтретирани. Герман је једини у преостао у овој мисији, остали су убијени, умрли природном смрћу или су се вратили у Русију.
У периоду од 1808. до 1818. године Свети Герман је живео на острву Јела. Острво Јела је готово у потпуности било покривено шумом и удаљено од мореуза око километар. На њему је направио испосницу и ту земљу је назвао „Нови Валаам“ по манастиру из којег је пошао у Америку. Он је ископао земуницу и живео у њој у посту и молитви до краја свог живота. У њој је касније и сахрањен. Монах Герман је живео животом потпуног себеодрицања: подизао је сирочад, али — у исти мах — држао сва монашка правила о посту, молитви и тиховању. Носио је исту одећу и лети и зими, трпећи страшне крајности аљаског поднебља. Преко одеће је носио само кожу јелена, коју није скидао нити мењао читавих осам година.
Поред испоснице саграђена је мала капела где га је локално становништво често посећивало. Они су му се често обраћали да моли за њих због честих епидемија, глади цунамија на острву, пожара на острву.
Умро је 27. новембра 1836. године, али није био сахрањен све до 25. децембра, јер свештеник није могао да дође да служи опело. Био је 30 година заборављен, како је и сам прорекао, оносно све до 1867. године, када се откривају његове мошти.
Дана 11. марта 1969. године, Велики архијерејски синод Православне цркве у Америци (ПЦА) свечано је канонизовао Светог Германа. Он је први светитељ са тла Америке који је канонизован од стране Православне цркве.
Највећи део његових моштију чувају су у Саборној цркви Светог Васкрсења у Кодијаку, Аљаска.
Манастир Светог Германа Аљаског у Платини посвећен је њему.
Спољашње везе Hagiography Свети Герман Аљаски – Апостол Православља у Америци, СПЦ The Life of Our Holy Father Saint Herman of Alaska
Категорија:Рођени 1756. Категорија:Умрли 1837. Категорија:Светитељи Категорија:Православље у Сједињеним Америчким Државама