Mladen Marinkov (Novi Sad, 9. jun 1947 — 18. avgust 2023) bio je srpski vajar.
Biografija Mladen Marinkov je diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo, 1973. godine. Poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila. Magistrirao je 1974. godine.
U članstvo likovnih umetnika Srbije u Beogradu primljen je 1974. godine. Bio je član Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Od 1979. godine bio je zaposlen je u Savezu udruženja likovnih umetnika Vojvodine kao organizacioni sekretar. 2003 - 2004. je direktor ugledne pokrainske Galerije likovne umetnosti - Poklon zbirka Rajka Mamuzića. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu radio od 2004. godine u zvanju redovnog profesora na predmetu Vajanje sa tehnologijom.
Boravio je u više zemalja Evrope gde na studijskim putovanjima upoznaje kulturno nasleđe i savremeno likovno stvaralaštvo; Italije, Velike Britanije, Španije, Francuske, Nemačke, Mađarske... Kao dobitnik Stipendije Moše Pijade boravi u Grčkoj – Atini.
Tokom svog dugogodišnjnjeg umetničkog rada prisutan je kao učesnik na mnogim značajnim likovnim manifestacijama, žiriranim i revijalnim, u zemlji i inostranstvu o čemu govori broj njegovih izložbi, samostalnih i kolektivnih. Uspešno učestvuje na javnim konkursima za spomeničku skulpturu i realizuje više spomenika u bronzi, većih dimenzija, na prostoru naše zemlje i bivše Jugoslavije. Uradio je više bista javnih i kulturnih ličnosti. Dobitnik je značajnih nagrada. Predstavnik je svoje zemlje na nekoliko velikih likovnih izložbi i medjunarodnih bijenala, kao što je Venecijanski bijenale, bijenale Peštanske izložbe skulpture malog formata...
Poslednjih nekoliko godina deo svoje umetničke aktivnosti uporedo sa skulptorskom, usmeravao je i na umetničku fotografiju i video projekte. Bavio se prostornim modelovanjem u kompjuterskim 3D programima. Aktivnost i kontinuirani rad u kulturnom i likovnom životu domaće i inostrane likovne scene je vidljiv i iz broja napisa, prikaza, kritika i razgovora u pisanim i elektronskim medijima.
Preminuo je 18. avgusta 2023. godine u Novom Sadu.
Samostalne izložbe
Nagrade
Javna spomen obeležja Kapija želja i Fontana želja, Trg mladenaca u Novom Sadu; Novi Sad, 1998. Spomen obeležje podizanja ustanka u Vojvodini, Zrenjanin-Bagljaš, Salaš Ž.Turinskog; Zrenjanin, 1982. Spomenik palim borcima NOR-a i ŽTF-a u Zavidovićima, u saradnji sa arhitektima Nebojšom Popovićem-Mujom i Peđom Arsićem; Bosna, Zavidovići, 1978. Spomenik solidarnosti, Školski centar u Tolminu, u saradnji sa arhitektom Radojem Cvetkovim; Slovenija, Tolmin, 1977.
Uradio je više bista istaknutih kulturnih i javnih ličnosti: u Srpskom narodnom pozorištu Antonija Toneta Hadzića, Petra Masnića u porti crkve u Kukujevcima, reljef Vuka Karadžića u Sremskim Karlovcima, bistu Branka Radičevića za istoimenu osnovnu školu u Sarajevu i dr. Veliki broj otkupljenih radova - skulptura nalaze se u gotovo svim značajnijim galerijama bivše Jugoslavije i nekim galerijama u inostranstvu.
Reference
Spoljašnje veze Zvanični sajt Akademija umetnosti Univerzitet u Novom Sadu
Категорија:Уметници из Новог Сада Категорија:Српски вајари Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду