Милош Жанко (Сплит, 1915 — Београд, 24. јануар 2000) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.
Биографија Рођен је 1915. године у Сплиту. Завршио је Правни факултет на Загребачком универзитету.
Као студент, приступио је студентском револуционарном покрету и 1934. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1941. године.
У Народноослободилачком рату (НОР) учествовао је од 1941. године и налазио се на разним војним и политичким дужностима. Био је већник Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).
После ослобођења Југославије, 1945. године био је помоћник министра за Хрватску у Привременој влади ДФЈ др Павла Грегорића. Потом је обављао функције у републичким органима Народне Републике Хрватске: посланик у Народном сабору НР Хрватске главни секретар Владе НР Хрватске министар за науку и културу у Влади НР Хрватске члан Извршног већа НР Хрватске потпредседник Извршног већа НР Хрватске потпредседник Сабора НР Хрватске
Године 1967. је прешао да обавља функције у федералним органима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије: посланик Савезног већа Савезне скупштине, од 1967. до 1969. године посланик Већа народа Савезне скупштине, од 1969. до 1970. године потпредседник Савезне скупштине, од 1967. до 1970. године
Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, а на Деветом конгресу Савеза комуниста Југославије, 1969. године, изабран је за члана Сталног дела Конференције СКЈ. Поред политичког, бавио се и публицистичким радом. Објавио је низ чланака и расправа о питањима из друштвене и политичке проблематике Југославије.
Велику пажњу јавности, марта 1967. године, привукли су његови чланци у листу „Вјесник“, где је јавно критиковао објављивање „Декларације о положају и називу хрватског књижевног језика“, иза које су стајали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и још неке културне и научне установе. Тада је дошао у сукоб са руководством СК Хрватске, на чијем су челу били Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало, али је интервенцијом Јосипа Броза Тита и руководство СКХ осудило објављивање Декларације.
Крајем 1969. године, у својим чланцима у листу „Борба“, критиковао је јачање национализма у Хрватској и МАСПОК, као и руководство СКХ које не води борбу против националиста. Тада је поново дошао у сукоб са руководством СКХ, које га је на Десетој пленарној седници ЦК СКХ, одржаној јануара 1970. године, сменило са свих политичких и државних функција због „ставова о међунационалним односима и улози федерације, који су у супротности са политиком СК Хрватске“. Тада се повукао из политичког живота и прешао да живи у Београд, где је и умро 24. јануара 2000. године.
Године 1986. Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Хрватске му је доделио Плакету за „учвршћивање братства и јединства наших народа и народности“.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима и Ордена Републике са златним венцем.
Референце
Литература
Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
Спољашње везе НИН: „Одлазак Милоша Жанка“, фебруар 2000. Печат: Ратко Дмитровић „Зашто смо заборавили храброг Милоша Жанка“, мај 2010.
Категорија:Рођени 1915. Категорија:Умрли 2000. Категорија:Сплићани Категорија:Хрвати Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије Категорија:Хрватски правници Категорија:Југословенски правници Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Југословенски партизани Категорија:Већници АВНОЈ-а Категорија:Већници ЗАВНОХ-а Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Посланици Сабора СР Хрватске Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Сахрањени на Земунском гробљу Категорија:Чланови Извршног већа Сабора СР Хрватске Категорија:Носиоци Ордена Републике