Зарија Д. Вукићевић (Ваљево, 4. јун 1899 — Опатија, 20. мај 1978Српски биографски речник, том 2, одредница „Вукићевић, Зарија Д.“, pp. 425, Матица српска, Нови Сад, 2006. године) био је српски приповедач из прве половине двадесетог века.
Биографија
Рођен је 4. јуна 1899. године у Ваљеву, али је од детињства био везан за Крагујевац. У том граду се школовао и за време Првог светског рата из њега је са Шумадијском дивизијом, као добровољац, кренуо на пут преко Албаније и доспео на Крф. Касније је, са групом српских ђака, упућен на школовање прво у Француску, а потом и у Енглеску.
У периду од 1924. до 1933. године био је професор Мушке гимназије у Крагујевцу. После 1933. напустио је Крагујевац и преселио се у Београд.
Последње деценије живота провео је у Опатији. У том граду је и умро 1978. године.
Литерарни рад
Литерарним радом се бавио још као гимназијалац.
У периду између два рата објавио је две збирке приповедака: Кад судбина флертује (1932) и На животним кривинама (1936). Након Другог светског рата своје приче је објављивао у дневним новинама и књижевним часописима: београдска Политика, Наша стварност, Јеж и Календар јежа.
Из политичких разлога, самосталне књиге није могао да објављује.
После његове смрти, крагујевачка Народна библиотека Вук Караџић је објавила репринт издање књиге Црква Св. Ђорђа на Опленцу, као и књигу приповедака Англо-саксонски медаљон (2002), роман Вечера у краљевском двору (2003), књигу Есеји, предавања, успомене (2007) и дневник из Првог светског рата Трагична деветсто петнаеста: Повлачење кроз Албанију (2014) из Вукићевићеве рукописне заоставштине.
Поред списатељског, значајан је и његов преводилачки рад.
Референце
Спољашње везе Зарија Д. Вукићевић: „Англо-саксонски медаљон“
Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1978. Категорија:Књижевници из Крагујевца Категорија:Српски књижевници