Турбомека астазу () је веома успешна серија турбинских и гаснотурбинских мотора, први пут конструисана 1957. године. Оригинална верзија имала је масу од 110 кг, са 240 kW снаге и 40 хиљада окрета у минуту. У употребу је ушла 1951. године након 150 сати тестирања. Име је добила према планинскм врховима Пиринеја.

У наредним деценијама Астазу је не само је постао најбоље продаван Турбомекин мотор, већ је свом произвођачу донео и светску славу, а временом се и познати енглески произвођач мотора Ролс-Ројс (ен. Rolls Royce) укључио у производњу одређених делова.

Дизајн и развој Астазу IIA развијен је из оригиналних астазу електрана за напајање хеликоптера. До 1993. произведено је око 2.220 комада. Већина авиона која је користила овај модел мотора добила је замене у виду напреднијих верзија.

Основа дизајна су два компресора, аксијалног и радијалног облика. Има прстенасту комору за сагоревање, одакле гасови улазе у троделну аксијалну турбину. Максималан број обртаја временом је повећан на 43.500.

Турбине имају додатни део испред довода ваздуха, који смањује брзину пропелера на 1.800, 2.080, затим 2.200 или 2.400 (авиони) и 6.000 (хеликоптери). Мотор се сам покреће, па пилот једино подешава жељени број обртаја.

Од верзије Астазу Х, мотор добија и другу аксијалну фазу компресора. Овај модел производио се за авионе Потез 840. Верзије од XIV до XVI производиле су се у фабрици Ролс ројс под именима -{AZ14}- и -{AZ16}-.

Снага се временом повећавала, па је модел Астазу -{XVIII}- имао 783 -{kW}- (дуални мотор). Астазу -{XX}- добио је и трећу аксијални фазу, па се и снага попела на 1075 -{kW}-.

Развој у Југославији У Југославији се овај мотор појавио увођењем лаког хеликоптера СА 341/342 Газела (Gazelle) у наоружање ЈРВ. С обзиром да је Фабрика авиона „Соко” у Мостару почела са лиценцном производњом Газеле, почетком седамдесетих година прошлог века донета је одлука да Фабрика мотора „ДМБ” у Раковици крене са производњом одређених делова и склопова тзв. „хладног дела” за две верзије мотора Астазу - IIIБ и XIV, као и склопа редуктора у његовом предњем делу, што је знатно допринело подизању технолошког нивоа фабрике.

Коришћење мини|десно|250п|Хеликоптер Алвет II

Дорније Do 27 FMA IA 58 Пусара Хендли пејџ џетстрим Мицубиши MU-2 Норд норалфа Пилатус PC-6 турбо портер Потез 840 СФЕРА маркиз Шорт SC.7 скајвен СИПА антилоп Аерошпацијал алвет II Аерошпацијал газела Агуста A.106 Агуста A.115 Аерошпацијал SA 360 делфин

Одлике мини|десно|250п|Норд норалфа авион У табели која следи наведене су неке од основних карактеристика изабраних модела мотора Астазу II IIA III C2/N2 X XIV B/F XIV H/M Снага у KW 390 390 480 465 440 440 Дужина у мм 1810 1427,50 1433,50 1912 1434р 1470/1474 Пречник у мм 460 - - - - - Висина у мм - 516 483 - 520 500/460 Ширина у мм - 560 508 - 623,50 565/570 Тежина у кг 123 142 150,3 128 160 160

Види још Турбомека Турбомека Палас Турбомека Пимење

Референце

Литература

Gunston, Bill (1986). World Encyclopedia of Aero Engines. Wellingborough: Patrick Stephens. pp. 164.

Спољашње везе Морот Турбомека Астазу - Музеј ваздухопловства Београд Turbomeca Astazou

Категорија:Мотори авиона