мини|250п|Модерна узенгија мини|250п|Историјска узенгија из Шведске из 550—793. година
Узенгија или стремен је оквир или прстен, најчешће повезан кожним ременом за седло и служи јахачу као ослонац на ногама, приликом јахања, пењања на коња, као и за помоћ у одржавању равнотеже. Узенгије су обично упарене и користе се за помоћ при узјахивању и као ослонац приликом коришћења животиње за јахање (обично коња или другог припадника Equinae, као што је мазга). Оне у великој мери повећавају способност јахача да остане у седлу и контролише коња, повећавајући корисност животиње за људе у областима као што су комуникација, транспорт и ратовање.
Први узенгијама слични уређаји потичу из Индије и ту се радило о једноставном оквиру од коже у које је јахач ставио врх ноге. Данашње узенгије потичу из скиталачких племена из северне Кине. Узенгије су уобичајене је за коње али се користе за било коју зауздану животињу коју људи јашу. Узенгије значајно олакшавају управљање животињом и стабилност у седлу јер представљају стабилан ослонац за ноге јахача. Узенгија је измишљена у Кини у првих неколико векова нове ере и проширила се на запад кроз номадске народе Централне Евроазије.. Accessed January 23, 2017. Употреба упарених узенгија приписује се кинеској династији Ђин и дошла је у Европу током средњег века. Неки тврде да је узенгија била једно од основних оруђа коришћених за стварање и ширење модерне цивилизације, вероватно једнако важно као точак или штампарска машина.
Историја thumb|Приказ кушанског божанства како користи рану узенгију у стилу платформе, око 150. године. Британски музеј.
Узенгија, која даје већу стабилност јахачу, описана је као један од најзначајнијих изума у историји ратовања, пре барута. Као оруђе које омогућава проширену употребу коња у рату, узенгија се често назива трећим револуционарним кораком у опреми, после кочије и седла. Основну тактику коњичког ратовања значајно је изменила узенгија. Мања је вероватноћа да ће јахач подржан узенгијама пасти током борбе и могао је задати ударац оружјем које је потпуније користило тежину и замах коња и јахача. Између осталих предности, узенгије су пружале већу равнотежу и подршку јахачу, што је омогућавало витезу да ефикасније користи мач без пада, посебно против пешадијских противника. Супротно уобичајеном модерном веровању, међутим, тврдило се да узенгије заправо нису омогућиле коњанику да ефикасније користи копље (катафракти су користили копље од антике), мада укошено седло јесте."Saddle, Lance and Stirrup" for a concise argument for the common view, see . 1964,.
Прекурсори
Проналазак стремена догодио се релативно касно у историји, с обзиром на то да су коњи припитомљени око 4000. године пре нове ере, а најранија позната опрема налик на седло су биле тканине са ресама или подлоге за груди и крупери које је користила асирска коњица око 700. године п. н. е..
Најранији ослонац за стопало била је петља за ножни прст која је држала палац и коришћена је у Индији крајем другог века пре нове ере, иако се можда појавила већ 500. године п. н. е.. Овај древни ослонац за стопало састојао се од петље за палац који се налазио на дну седла направљеног од влакана или коже. Таква конфигурација је била погодна за топлу климу јужне и централне Индије где су људи некада боси јахали коње. Будистичке резбарије у храмовима Санчија, Матура и пећина Баја које датирају између 1. и 2. века пре нове ере приказују коњанике који јашу са сложеним седлима са прстима који су клизили испод обруча. С тим у вези, археолог Џон Маршал је описао рељеф Санчија као „најранији пример употребе узенгија у било ком делу света од неких пет векова“.
Пар двоструко савијених гвоздених шипки из првог века пре нове ере, дужине приближно 17 cm, са закривљеним крајевима, ископаних из гроба близу Џунапанија, у централној индијској држави Мадја Прадеш, претпостављени су или као узенгије пуне ноге или узде."16.17.4: Stirrups". . (Vol. 1). Edited by Amalananda Ghosh.
Неки сматрају да је номадска централноазијска група позната као Сармати развила прве узенгије.
Проналазак чврстог седла омогућио је развој праве узенгије каква је данас позната.; . Без чврстог дрвета, тежина јахача у стременима ствара абнормалне тачке притиска који узрокује болове у леђима коња.Treeless vs. Conventional Saddles: Back Pressure Evaluated Модерне термографске студије о дизајну седла без дрвета и флексибилног дрвета су откриле да постоји значајно трење преко средишње линије леђа коња.West, Christy. "AAEP 2004: Evaluating Saddle Fit." TheHorse.com, February 04 2005, Article # 5393 Web site accessed February 2, 2008 Новчић Квинта Лабијена, који је био у употреби Партије, кован око 39. п. н. е., приказује на својој полеђини оседланог коња са висећим предметима. Смит сугерише да су то тканине за привеске, док Тајер сугерише да су, с обзиром на то да су Парти били познати по стрељаштву на коњу, ти предмети узенгија, али додаје да је тешко замислити зашто Римљани никада нису усвојили ту технологију.
У Азији су рана седла од пуног дрвета била направљена од филца који је покривао дрвени оквир."The History of Western Leather Spurs and Spur Straps, Cuffs, Chaps, Chinks and Saddles." Web site accessed February 2, 2008. Ови дизајни датирају из отприлике 200. године пре нове ере."History of the Saddle." Web site accessed February 2, 2008 Једно од најранијих седла од пуног дрвета на западу први пут су користили Римљани још у 1. веку пре нове ере,Gawronski R. S. али ни овај дизајн није имао узенгије.
Кина и Кореја thumb|Узенгија из корејске краљевине Баекје (18. п. н. е. – 660. нове ере).
Претпоставља се да су узенгије можда коришћене у Кини још за време династије Хан (206. п. н. е. – 220. године). Парне узенгије су измишљене у Кини током династије Ђин почетком 4. века нове ере. Погребна фигура која приказује стремен из 302. године нове ере откривена је из гробнице династије Западни Ђин у близини Чангше. Приказана узенгија је подесна за узјахивање, постављена само на једној страни коња и прекратка за јахање. Најранији поуздани приказ двостраног стремена за јахање пуне дужине такође је откривен из гробнице Ђин, овога пута у близини Нанкинга, која датира из периода Источног Ђина, 322. године. Најраније постојеће двоструке узенгије откривене су у гробници племића из Северног Јана, Фенг Суфа, који је умро 415. године. Узенгије су такође пронађене у гробницама Гогуриео које датирају из 4. и 5. века нове ере, али оне не садрже никакав конкретан датум. Сматра се да је узенгија била у широкој употреби широм Кине до 477. године нове ере.
Појава стремена у Кини поклопила се са порастом тешке оклопне коњице у региону. Датирана из 357. године, гробница Донг Шоуа приказује потпуно оклопљене јахаче као и коње. Референце о „гвозденој коњици“ и „гвозденом коњу“ почеле су да се појављују у исто време, а забележени су и примери заробљених коњских оклопа у броју од 5.000 до 10.000. Поред стремена, Фенг Суфуова гробница је садржала и гвоздене плоче за ламеларне оклопе. Оклопна тешка коњица ће доминирати кинеским ратовањем од 4. века нове ере до ране династије Танг када је војска прешла на лаку коњицу. Теорија А. фон Ле Куа о проналаску узенгија је да је то била справа коју су направили јахачи да би јахање учинили мање заморним, или они који нису навикли да јашу, да би стекли неопходне вештине како би се супротставили својим противницима."The invention and influences of stirrup"
Референце
Литература
. (Volume 1). Edited by Amalananda Ghosh . . In: Les équidés dans le monde méditerranéen antique. Actes du colloque international organisé par l’École française d’Athènes, le Centre Camille Julian et l’UMR 5140 du CNRS (Athènes, 26-28 Novembre 2003), A. Gardeisen (ed.), Lattes, . pp. 275–288
John Sloan, "The stirrup controversy" Medieval Technology Pages:Paul J. Gans, The great stirrup controversy"
Спољашње везе
"The invention and influences of stirrup" "Saddle, Lance and Stirrup" "History of Chinese Invention - Stirrup" "Armies, 330 BCE - 1000 CE, Stirrups" "Treeless Saddles" "The History of Western Leather Spurs and Spur Straps, Cuffs, Chaps, Chinks and Saddles." "History of the Saddle."
Категорија:Коњички спорт