десно|мини|280п|Корепетиција — музичка проба солисте на контрабасу уз клавирску пратњу.
Корепетиција (од лат. cum — са, заједно и repetere — понављати; ; ) јесте уметничко-педагошки процес заједничког увежбавања, студијске припреме и музичког усаглашавања солиста или ансамбала уз клавирску или инструменталну пратњу корепетитора.
Поред примарног значења музичке пробе, термин означава и специјализовани наставни предмет у систему нижег, средњег и високог музичког образовања, усмерен на оспособљавање пијаниста за сарадњу са другим музичким и сценским извођачима.
Сврха и циљеви корепетиције Музичко дело са инструменталном пратњом своју коначну уметничку форму, смисао и звучну целовитост остварује тек спајањем солистичке деонице са пратњом. На пробама клавир најчешће представља замену за цео оркестар, свирањем клавирског извода партитуре, што солисти омогућава да детаљно упозна комплетну хармонску и полифону структуру дела пре наступа са оркестром.
Током процеса корепетиције систематски се увежбавају: Агогика и темпо: Развијање флексибилности у темпу, контрола убрзања (акцелерандо) и успорења (ритардандо), као и међусобна координација извођачких улазака. Звучни баланс и динамика: Постављање тонске равнотеже како клавирска пратња не би прекрила солистички глас или инструмент, уз прецизно профилисање свих динамичких нијанси (од пијанисима до фортисима). Интонација и артикулација: Провера штимовања и уједначавање техничких начина извођења тонова (легато, стакато, портато). Музичка меморија и форма: Учвршћивање стабилности свирања напамет и логичко вођење музичке фразе кроз целину облика. Психофизичка спремност: Стицање извођачке сигурности и сценске кондиције кроз вишекратно целовито извођење комада без заустављања.
Класификација корепетиције
Оперска и вокална корепетиција У оквиру оперске продукције корепетиција представља почетну и најдужу фазу припреме представе. Оперски корепетитор (репетитор) ради са певачима на савладавању нотног текста, стилској интерпретацији, вокалној дикцији и изговору страних језика (италијанског, немачког, француског), повезујући музичке захтеве партитуре са сценским покретом пре почетка оркестарских проба.
Инструментална корепетиција Примењује се у раду са гудачким, дувачким и ударачким инструментима. Фокус је на развијању специфичног осећаја за камерно музицирање, усаглашавању боје тона и изградњи заједничког метроритмичког пулса између солисте и клавира.
Балетска корепетиција У класичном и савременом балету, корепетиција обухвата пратњу свакодневних играчких тренинга (вежбе на штапу и на средини сале) и кореографских проба. Захтева стабилан ритам, прилагођавање акцената физичким скоковима и окретима играча, као и способност музичке импровизације.
Види још Корепетитор Клавирски извод Камерна музика Читање с листа Транспозиција (музика)
Референце
Литература
Категорија:Музичка терминологија Категорија:Музичко образовање Категорија:Музичко извођаштво