мини|Оловка, основни „алат“ писаца Књижевни псеудоним ( — „име по перу“, ) или криптоним (, од [-{kryptós}-] — „сакривено“/„тајно“ + [-{ónoma}-] — „име“) псеудоним је који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.
Разлози Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.
Историја У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр. Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.
У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго () — јапански назив за псеудоним; у Персији су скоро па сви писци користили неку врсту псеудонима.
Референце
Литература
Категорија:Књижевност Категорија:Псеудоними