мини|170п|Помона у Версају Помона () је у римској митологији богиња плодног дрвећа, нарочито воћака и вртова. Осим што је богиња, такође је и нимфа дрвећа - дријада. Атрибути су јој плодови воћа и воћарски нож. Помона никад није била повезана са неком грчком богињом, мада је слична Деметри, па се због тога сматра искључиво римским божанством.
Етимологија Помонино име потиче од латинске речи pomum – "воће". Могуће је да је постојало старо италско божанство мушког пола које се звало Помунус и било идентично Вертумну. Митологија мини|десно|200п|Вертумно и Помона, Роберт Лелорен, 1704. мини|десно|200п|Вертумно и Помона, Камиј Клодел, 1905. Према Овидијевим Метаморфозама, Помона је била лепа дријада која је живела у Лацију за време владавине краља Прока. Бринула се о воћкама, заливала их, орезивала и калемила. Никада није осетила потребу за љубављу, напротив, њен воћњак је заокупљао сву њену пажњу и чинио је срећном. Када су најпре полубогови Силван, а потом Пик покушали да је освоје, оградила је воћњак високом оградом како би се заштитила од њихових грубих насртаја на њену чедност. И многи сатири су покушавали да је освоје, затим Пан и Силен, али нико није успео. Одбила је и Вертумна мада је он волео више од других. Настојећи да је заведе, он се прерушавао у жетеоца, вртлара, орача, ратника и рибара. На крају се преобразио у погурену старицу да би јој пришао. Дивио се њеном воћу и успео да је пољуби неколико пута. Затим је сео на траву и посматрао грање дрвећа отежало од јесењих плодова. Насупрот њима био је брест обавијен виновом лозом и зрелим гроздовима. Рекао јој је да брест ништа не би вредео да нема грожђа на њему, а лоза би пала на земљу да нема чврстог брестовог стабла и не би могла да роди, и да то треба да јој буде упозорење - да не треба да буде сама. Онда је, и даље у лику старице, посаветовао да од свих удварача - богова и полубогова који су сви склони неверству, изабере Вертумна јер му је она прва и последња љубав, а осим тога је млад и привлачан и може да мења облик кад год зажели. Уз то се обоје баве воћарством. На крају је замолио да има самилости према њему, и да стрепи од осветољубивости богова, нарочито Венере, ако презре љубав. Пристала је да се уда за њега, али тек пошто се пред њом појавио у свом правом облику лепога младића.
Постоји и друга верзија мита о Помони која каже да је она била супруга краља Пика који је због ње одбио Киркину љубав.
И Помона и Вертумно су заштитници воћака и вртова. Као богиња плодности, Помона симболише изобиље. Посвећена јој је јабука. Плиније каже да Помона сматра да је воће довољно за храну, оно и јесте прва људска храна, а осим тога оно је прво управило човеков поглед ка небу, тј. у служби је побожности. Њен високи свештеник је називан фламен Помоналис. Празник Вертумна и Помоне славио се 13. августа. Имала је и свети гај посвећен њој, Помонал, надомак Остије.
У уметности У уметности се приказује као лепа млада жена са воћем, цвећем, рогом изобиља или воћарским ножем. Нарочито су чести прикази сцене са Вертумном из Метаморфоза. Између осталих, сликали су је Рубенс и Рембрант а вајали Марино Марини и Камиј Клодел.
У филмском серијалу Хари Потер по њој је названа професорка Спраут која предаје хербологију, науку о чаробним биљкама.
У роману Принц Каспијан од. К. С. Луиса накратко се помиње Помона.
Занимљивости По богињи Помони је назван астероид 32 Помона и венац око Венере.
Галерија
Види још Вертумно Нимфе Дријаде 32 Помона
Референце
Литература
Спољашње везе
The White Moon Goddess Gallery Presents Encountering Pomona
Категорија:Римска митологија Категорија:Дријаде