Орао је високо способна једрилица Отворене класе. Једрилица је једноседа саграђена од дрвета а производила се у Југославији (Икарус из Земуна) а намењена је спортским такмичењима и тренажи пилота једрилица.

Пројектовање и развој мини|лево|150px|Инж. Борис Цијан копројектант једрилице Орао мини|лево|150px|Инж. Станко Обад копројектант једрилице Орао 300px|мини|Једрилица Орао цртеж у 3 пројекције 300px|мини|Једрилица Орао Музеј ваздухопловства Београд Орао је прва послератна високоспособна једрилица произведена у Србији, по конструкцији једноседа високоспособна једрилица дрвене конструкције са неувлачивом амортизованом скијом за слетање испод трупа. Конструисали су инжењери Борис Цијан и Станко Обад, а два упоредо грађена прототипа у фабрици Икарус у Земуну завршена су 1949. године. Већ наредне, 1950. године на Светском првенству у Шведској једриличар Милан Боришек освојио је друго место у генералном пласману летећи на овој једрилици, а током следећих година на њој су обарани многи државни рекорди. Варијанте једрилица Орао - Оригинални пројект према коме су направљена два прототипа. Орао IIb - Прва производна варијанта једрилице Орао. Орао IIc - Друга производна варијанта једрилице Орао. Основна верзија је рађена у две варијанте - Орао IIb и IIc које су се међусобно разликовале по облику крила, хоризонталног и вертикалног репа. Обе варијанте направљене су у малом броју комада.

Карактеристике +Финеса1 : 36 при брзини 85 km/hПерформансе минимална брзина 70 km/h максимална брзина 220 km/h минимално пропадање 0,6 m/s при брзини 75 km/hДимензије размах крила 19,00 m дужина 7,75 m висина 2,05 m површина крила 17,80 m² аеропрофил крила Gö 549R RAF 34 виткост 30,3 макс. оптеречење крила; 25,70kg/m²Маса сопствена 356 kg полетна 455 kg

Сачувани примерци Једина сачувана једрилица овог типа (регистрација YU-4096, фабрички број 185) изложена је у Музеју ваздухопловства — Београд. Направљена је 1954. године у предузећу Летов у Љубљани, а потом је предата Савезном ваздухопловном центру у Вршцу где су на њој постизани бројни рекорди. По расходовању у Ваздухопловној школи у Београду увршћена је у музејску збирку новембра 1972. године.

Земље које су користиле ову једрилицу

Види још Списак авиона произведених у Икарусу од 1946 до 1961. Фабрика Икарус Једрилица Икарус Кошава Икарус Метеор Борис Цијан Станко Обад Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње Музеј ваздухопловства — Београд

Литература

Извор

Категорија:Југословенски и српски авиони Категорија:Ваздухопловне једрилице Категорија:Икарус