Баук је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Са њиме су се некада плашила мала дјеца.
Етимологија назива Ријеч баук се у неким крајевима користи као синоним везан за пауке и косце. Глагол бауљати, која означава неспретан ход, долази од имена овог митолошког бића. Ономатопеја која се користи за ријеч баук је бау, а еуфемизам ове ријечи је баја.
Опис баука у митологији и народним предањима Баук је описан као застрашујуће створење које неспретно корача и крије се на тамним местима (у рупама или напуштеним кућама) гдје чека да зграби, однесе и прождере своју жртву. Једини начин на који се баук може отјерати је са јаким светлом и буком.
Могуће објашњење овог митолошког бића мини|alt=Илустрација.|230п|евроазијски мрки медвјед
Интерпретација баукових особина наводи на закључак да је баук у ствари опис евроазијског мрког медвједа () - подврсте мрког медвједа која је већ била изловљена у неким дијеловима Србије и познати само као биће из легенди. Сама ријеч баук је првобитно била коришћена као хипокоризам за медвједа.
У популарној култури Баук се користи као превод енглеске ријечи goblin у српским издањима дјела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић; Баук се такође користи као превод енглеског надимка the Imp за Тириона Ланистера у српском издању „Пјесме леда и ватре”, које је превео Никола Пајванчић; Баук се још користи и као превод енглеске ријечи огр у серијалу цртаних филмова ШрекКрстарица: Šrek — srećan zauvek .
Види још Авет Акрап Анђама Бабарога Букавац Дрекавац Дух Караконџула Криптиди
Литература
Референце
Категорија:Криптиди са Балкана Категорија:Митолошка бића Категорија:Словенска митологија Категорија:Српска митологија Категорија:Криптозоологија