Тиручирапали () је град у Индији у држави Тамил Наду. Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 916.857 становника. Град је седиште административног округа Тиручирапали. Овај град је четврти највећи у држави, смештен је 322 километара јужно од Ченаја и 374 км северно од Канукамарија. Тиручирапали се налази готово у географском центру државе. Забележена историја града је од 3. века пре неове вере, када је град био под влашћу Чола царства. Градом су кроз историју такође владали Палава династија, Панђа династија, Виџајанагарско царство, Најака династија, Аркот и Британска Индија. Најистакнутији споменици у граду укључују храм Џамбукесварар и археолошки важан град Уранур, данас кварт. У граду су се одвијали Карнатски ратови (1746—1763) између Француске и Велике Британије за колонијалну превласт у Индији.
Град је дом Националног технолошког института Тиручирапали, једног од најпрестижнијих инжењерских универзитета у Индији. Индустријске јединице као што су Бхарат Хеви, радионица Голден Рок, Фабрика Тиручирапали и многе друге. Присуство великог броја производних јединица за производњу енергетске опреме у граду и око њега донело му је титулу „Престоница енергије и опреме за производњу енергије”. Тиручирапали је међународно познат по бренду черут познатом као „тричиполи цигара”, који су у великим количинама извозио у Уједињено Краљевство у 19. веку.
Главни путни и железнички чвор у држави и граду опслужује Међународна зрачна лука Тиручирапали која лети на за Блиски исток и југоисточну Азију.
Етимологија
Историјски гледано, Тиручирапали се на енглеском језику углавном називао Trichinopoly. Према научнуку С. П. Брауну, име града би могло бити изведено из речи Тиручи-рапали што означава мали град. Оријенталисти Хени Јул и Артур Кок Бурнел претпостављају да име града произилази из натписа на стени, који је изрезбарен у 16. веку, где пише Тиру-сила-пали, што у Тамилу значи „град свете стене”. Други историчари сугерисали су да је име града изведено из речи Тиру-чина-пали, што означава свети мали град. Мадрасов појмовник даје корен као Тирућинапали, што означава свето село.
Према хиндуисточкој митологији, Тиручирапали је добио име од троглавог демона Трисхира који је медитирао и молио се хиндуистичком богу Шиви, у близини данашњег града, како би добио услугу од бога. Алтернативно извођење иако није прихваћено, постоји извор да је име град у преводу „троглави град”.
Историјат
Тиручирапали је један од најстаријих насељених градова у Тамил Надуу; његова најстарија насеља потичу из другог миленијума пре нове ере. Ураиур, главни град Чола царства од трећег века пре нове ере па надаље, налази се у близини данашњег града Тиручирапали. Историчар Клаудије Птолемеј је у свом делу Географија поменуо је Ураиур, данашње насеље града Тиручирапали. Најстарија брана на свету Калнај, налази се око 18 км од Ураирура и саграђена је преко реке Кавери у 2. веку пре нове ере. 300px|thumbnail|right|Поглед на Тиручирапали 1840. године. Средњовековна историја Тиручирапалија започињ владавином краља Махендравармана I из Палава династије, а он је владао јужном Индијом у 6. веку и изградио камене храмове на овом подручју. Након пада Палаве у 8. веку, град је освојило Чола царство, које је владало градом до 13. века. Након пада Чола царства, Тиручирапали је освојила Панша династија, која је владала градом од 1216. до 1311. године. Сматра се да су победничке армије из Делхијског султаната опљачкале и опустошиле регион.
Градом су такође владали Делхи и Мадурајски султанати од 1311. до 1378. године, али средином 14. века Мадурајски Султанат почео је да пропада. Постепено, Вијајанагарско царство успоставило је надмоћ над северним деловима краљевства, а Тиручирапали је 1371. године преузео принц Кумара Кампана Удаиар. Царство Вијајанагар владало је од 1378. године до тридесетих година 16. века и одиграло је значајну улогу у оживљавању хиндуизма реконструкцијом храмова и споменика уништених од претходних муслиманских владара. Након пропасти Вијајанагарског царства у раном делу 16. века, Мадураи Најак краљевство је почело да потврђује своју независност. Град је процветао за време владавине Вишаната Најака, (око 1529–1564), за кога се говори да је заштитио то подручје тако што је изградио тепакулам и изградио зидове око храма Срирангам. Његов наследник Кумара Криснапа Наиака је Тиручирапали учинио главном градом, служио је као престоница Мадураи Најак краљевства од 1616. до 1634. године и од 1665. до 1736. године.
Године 1736. последњи владар Тиручирапалија Мадураја Најак Мекакши извршио је самобуиство, а град је освојио Џана Сахиб, који је владао краљеством од 1736. до 1741. године, када су га освојили Марати. Сахиб је био заробљен осам година, а након тога побегао из Марата царства. Након тога, градом је управљао генерал Марата Мурари Рао од 1741. до 1743. године. Наредна опсада града била је од 1751. до 1752. године, током Карнатских ратова, а у том битци су победили Британци. Након тога, предложено је именовање града по суфијско свецу Натхару, у Натхарнагара, за кога се верује да је живео на овом простору у 12. веку пре нове ере. Град је нападнут у овом периоду још два пута, али су га британске снаге успешно одбраниле.
Карнатско краљевство су Британци анексирали у јулу 1801. године, након сукоба Типу султана и Умдата Ул-Умре. Град је исте године укључен у Мадраско председништво, а формиран је и округ Тиручирапали. Током британске владавине, град је био један од најважнијих у Индији. Према индијском попису становништва из 1871. године - првом у Британској Индији - Тиручирапали је имао 76.530 становника, што га је чинило другим највећим градом у председништву после престонице Мадраса (данас Ченај). Широм Британског царства била је позната „тричиполи цигара”, прављена од биљке која се узгајала у Тиручирапали. Град је такође био прво седиште новоформиране железничке компаније Јужне Индије 1874. године, све до пресељења у Мадрас почетком 20. века.
Тиручирапали је играо активну улогу током ере пре независности; било је бројних штрајкова и ненасилних протеста током покрета „Напусти Индију”, посебно током железничког штрајка који се одржао 1928. године. Град је такође био центар антихиндијских агитација Тамил Надуа. Касније 1965. године, Тиручирапали је постављен као база „државне антирасне конференције Мадраса“. Становништво града наставило је нагло да расте, достигавши стопу раста од 36,9% у периоду 1941–51. Након независности 1947. године, Тиручирапали је у порасту заостајао за другим градовима попут Салема. Град је остао део државе Мадрас, која је 1969. године преименована у Тамил Наду. Град је претрпео екстензиван економски развој током шездесетих година 20. века са пуштањем у рад компаније Бхарат Хеви. Почетком осамдесетих година, М. Г. Рамахандран, тадашњи главни министар Тамил Наду-а, израдио је план за пресељење административног седишта државе у у Тиручирапали.
Као и Тамил Наду, Тиручирапали је и даље склон комуналним тензијама заснованим на религији и етничкој припадности. Повремено је било избијања насиља над народима из Шри Ланке, 2009. године су нападнуте канцеларије авиокомпаније Шри Ланка. У септембру 2012. гдине, две групе шриланкашких ходочасника које су посетиле базилике у граду Тиручирапалију нападнуте су од стране тамилских активиста. Збога низа терористичких напада у индијским градовима од 2000. године, појачана је сигурност на локацијама у граду.
Географија и клима thumb|300px|Поглед на град. Тиручирапали се налази у централној југоисточној Индији, скоро у географском центру државе Тамил Наду. Делта Кавери почиње да формира 16 километаразападно од града где се река дели на два тока - Кавери и Колидам, да би формирала острво Срирангам. Пут је удаљен 912 километара јужно од Хајдерабада, 322 километрa од Чејана и 331 километар од Бангалорa. Топологија града је готово равна са просечном надморском висином од 88 метара. Неколико изолованих брежуљака уздиже се изнад површине, а највиши је Рокфорт, који се сматра једном од најстаријих стена на свету.
Поред Каверија и њене притоке Колидам налазе се бројни потоци и канали. Земљиште око реке Кавери која се налази из правца запада до истока града, састоји се од наслага плодног алувијалног тла, на коме се узгајају усеви попут кукуруза. Јужније је површина прекривена неквалитетном црном земљом. На југоистоку града налазе се стене. Цела регија града спада под сеизмичку зону III и подложна је земљотресима. Град лежи на равницама између брда Севарој на северу и барда Палани на југу и југозападу. Град је употпуности окружен пољопривредним пољима. У севенром делу града недавно су изграђене густо насељене индустријске и стамбене области, а на јужном делу су стамбене једнице. Многе старе куће у насељу Срирангаму изграђене су у хиндуистичкој архитектури.
Тиручирапали има тропку саванску климу са сувим летима без већих промена температуре између лета и зиме. Климу углавном карактеришу висока температура и ниска влажност ваздуха. Са средњом годишњом температуром од 28,9 °C и месечним просечним температурама у распону између 25 °C и 32 °C, град је најтоплији у држави. Најтоплији месеци су од априла до јуна, када се у граду формирају често пешчане олује. До новембра 2013. године највиша температура икад забележена у граду биле је 43,9 °C, а забележена је 2. маја 1896. године. Најнижа температура у граду била је 13,9 °C, 6. фебруара 1994. године. Високе температуре у граду приписане су присуству две реке - Кавери и Колидам - и одсуству зеленила око града. дани су изузетно топли и суви; вечери су хладније због хладних ветрова који дувају са југоистока. Од јуна до септембра град доживљава умерену климу, ублажену јаком кишом и грмљавином. Највише је падавина између октобра и децембра због североисточних монсунских ветрова, а од децембра до фебруара клима је хладна и влажна. Просечна годишња количина падавина је 841,9 мм, нешто ниже од просека државе који је 945 мм. Магла и роса су ретке и јављају се само у зимској сезони.
Становништво и администрација thumb|right|300px|Седиште општине Тиручирапали|alt=White three-story building
Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 847.387 становника, подељених у 214.529 породица. Забележена густина насељености износила је 5.768 км², док је на 975 мушкараца било 1000 жена. Урбани део града имао је 1.022.518 становника и био је четврти по величини у Тамил Надуу и 53. у Индији, 2011. године. Град је имао просечну стопу писмености од 91,37%, значајно више од просека у земљи од 73,00%.Click the link "Primary Census Abstract Data for Slum (India & States/UTs - Town Level) (Excel Format)" to download the file in excel format
Градско становништво је претежно хиндуистичко, муслимани чине око двадесет посто, а постоји и знатна хришћанска популација. Римокатолици у граду припадају Римокатоличкој бискупији Тиручирапали, док протенстани припадају Тројединој бискупији Цркве Јужне Индије. Најраспрострањенији је тамилски језик, али постоји и значајан број људи који говоре телугу, гуџарати, канада , малајалам и хинду језиком. Град настањују и Англо-Индијци, као и тамислки мигранти из Шри Ланке, а већина њих смештена је у избегличким камповима на периферији града.
Покривајући 18 квадратних километара, општина Тиручирапали званично је основана 1. новембра 1866. године, Законом о унапређењу града 1865; првобитно су се састојала од два по службеној дужности и девет номинованих чланова одбора. Избори за савет уведени су 1877, а први председавајући је изабран 1889. године. Општина је надграђена у општинску корпорацију према Закону о комуналној корпорацији града из 1994. године укључивањем некадашњих општина Срирангам и Голден рок. Покривајући 167,23 квадратних километара, општинска корпорација има 65 одељења и четири административне зоне; то су Срирангам, Ариамангалам, Голден рок и Абхисхекапурам.