Македонци у Србији () су држављани Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Званично су признати као национална мањина, чија национална права у домену културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма представља Национални савет македонске националне мањине, са седиштем у Панчеву.

Застава Македонаца у Србији садржи у себи шеснаестокраки симбол Сунце Вергине или Звезда из Кутлеша.

Демографија У Републици Србији, према попису из 2002. године, 14.355 грађана изјаснило се да је њихов матерњи језик македонски.

Према попису становништва из 2011. године,, Приступљено 8. 4. 2013. у Србији живи 22.755 Македонаца, што је за 3.092 мање него на попису становништва из 2002. године. Највећа концентрација Македонаца је у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ и Качарево, где они чине од 12 до 33% укупног становништва.

Имиграција У периоду 1945–1992, етнички Македонци су били један од конститутивних народа у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У том периоду, многи етнички Македонци су мигрирали у различите крајеве тада заједничке државе. Највећи интензитет насељавања био је када је на хиљаде етничких Македонаца избегло или протерано из Северне Грчке током грчког грађанског рата. Највећи број ових избеглица доведен је управо у Социјалистичку Републику Србију, а посебно у Социјалистичку Аутономну Покрајину Војводину где се и данас налази највећа концентрација ове националне мањине у Србији.

Македонски медији

Главни информативно-политички часопис македонске заједнице у Србији је месечна „Македонска виделина“. Ограничени пренос на македонском језику доступан је на ТВ Нови Сад, као и на локалној станици ТВ Панчево. Генерално, македонски језик није у званичној употреби у комуникацијама у Србији, што Национални савет македонске националне мањине настоји да промени.

thumb|200px|Застава Македонаца у Србији

Распрострањеност у Србији мини|десно| Етнички Македонци у Србији

Македонска популација која живи у Србији концентрисана је у Београду и Војводини. Највише Македонаца у Београду концентрисано је у општинама Нови Београд и Палилула.

Етнички Македонци у Војводини

Када је у питању Војводина, постоји више зона у којима живе етнички Македонци. Места у којима чине значајну етничку мањину су: Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука која се са 32,54% етничких Македонаца сматра важним упориштем те заједнице у Војводини. У овим местима живе углавном они етнички Македонци који су се доселили 1960их и 1970их година из тадашње СР Македоније, из економских разлога.

Етничким Македонцима су загарантована мањинска права, а македонски језик је званичан у местима: Јабука, Панчево Дужине, Приступљено 8. 4. 2013. Пландиште, Приступљено 8. 4. 2013.

Македонско становништво у Војводини 1961 % 19711971- Попис СФРЈ % 19811981- Попис СФРЈ % 19911991- Попис СФРЈ % 2002 % Дужине 223 35,8 || 143 || 35,8 90 31,9 || 84 || 35,9 68 31,1 |- | Глогоњ || 1001 || 31 976 29,9 || 1201 || 33,3 818 23,5 367 11,5 |- | Гудурица || 299 || 14,2 247 15,8 || 192 || 13,3 171 12,8 || 133 || 10,5 Хајдучица 215 11,4 || 192 || 10,5 155 10,2 || 138 || 9,5 123 8,9 |- | Качарево || 3117 || 40 3298 41 || 3205 || 38,6 2473 30,5 || 1467 || 19 Јабука (Панчево) 3471 66,2 || 3325 || 61 4179 64,8 || 3177 || 48,2 2054 32,5 |- | Панчево || 597 || 1,5 1095 2 || 1662 || 2,4 1748 2,4 || 1196 || 1,6 Пландиште 1111 31,7 || 1065 || 28,3 1027 24,9 || 1038 || 23,7 910 21,3 |- | Велика Греда || 181 || 9,3 168 9,5 || 163 || 10,3 171 11,3 || 136 || 9,9 Војводина || 15.190 0,8 || 16.527 0,9 || 18.897 0,9 || 17.472 0,9 || 11.785 '''0,6

Познате личности Ипче Ахмедовски, српски певач македонског порекла Јашар Ахмедовски, српски певач македонског порекла Иван Бекјарев, глумац Владимир Глигоров, српски економиста и политиколог, син Кира Глигорова Тијана Дапчевић, професор виолончела и македонско-српска поп-певачица, мајка Српкиња, отац Македонац Богомил Ђузел, македонски песник, есејиста, драмски писац и преводилац, рођен у Чачку Марио Ђуровски, фудбалер, син Милка Ђуровског Марко Ђуровски, певач, син Милка Ђуровског Ђорђе Желчески и Кети Селимова, музички дуо, живе и стварају у Београду Александар Игњовски,Игњовски: Без попуста за Македонце српски фудбалер македонског порекла Александар Лазевски, македонски фудбалер, рођен у Вршцу Драган Луковски, бивши кошаркашки репрезентативац Маја Оџаклијевска, поп-рок и џез певачица Стојан Пачов, сликар, који живи и ствара у Београду Лазар Ристовски,Lazar Ristovski, glumac, pisac, reditelj... глумац Васил Хаџиманов, џез- музичар Зафир Хаџиманов, музичар Александар Џамбазов, композитор

Референце

Спољашње везе Веб-сајт посвећен међународним правима Македонаца Седам деценија Македонаца у Војводини („Политика“, 14. април 2016)

Македонци

Категорија:Односи Србије и Северне Македоније