Светско првенство у хокеју на леду 2016. било је 80. по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Турнир се одржавао у периоду од 6. маја до 22. маја 2016. у Русији. Све утакмице играле су се у Спортском центру Јубилејни у Санкт Петербургу (дворана капацитета 7.000 седећих места) и ВТБ леденој дворани у Москви (капацитета 12.100 места). Био је то 7. пут да је Русија домаћин светских првенстава у хокеју на леду.

Титулу светског првака освојену годину дана раније у Чешкој са успехом је одбранила репрезентација Канаде, која је у финалној утакмици савладала репрезентацију Финске са 2:0. Бронзану медаљу освојила је репрезентација домаћина Русије након што је у мечу за треће место декласирала Сједињене Државе резултатом 7:2. На такмичењу се по први пут након 6 година појавила репрезентација Мађарске, односно репрезентација Казахстана након једногодишње паузе. Обе екипе заузеле су последња места усвојим групама и испале у нижи ранг такмичења.

За најбољег играча турнира проглашен је левокрилни нападач ререзентације Финске Патрик Лаине, а најефикаснији играч је Рус Вадим Шипачов са индексом од 18 поена (6 голова и 12 асистенција). На укупно одигране 64 утакмице постигнута су 363 гола, или у просеку 5,67 голова по утакмици, док је све утакмице пратило уживо 417.414 гледалаца, односно у просеку 6.522 гледаоца по утакмици.

Избор домаћина мини|десно|250п|Поштанска марка Пошта Русије са маскотом првенства, хаскијем Лајком На конгресу ИИХФ-а одржаном 17. септембра 2010. у Порторожу у Словенији званично су поднесене 4 кандидатуре за организацијом Светског првенства 2016. године. Званичне кандидатуре тада су поднели Русија (Москва и Санкт Петербург), Данска (Копенхаген и Хернинг), Украјина (Кијев) и Летонија (Рига и Вентспилс). Међутим Летонија је убрзо повукла своју кандидатуру и преусмерила се на организацију првенства 2017. године, а убрзо после њих исто су учинили и Данска и Украјина.

На конгресу ИИХФ-а одржаном 13. маја 2011. у Братислави званично је одлучено да Русија као једини преостали кандидат организује Светско првенство 2016. године. Тако је Русија по 7. пут добила организацију најјачег светског такмичења у хокеју на леду (4. пута као Совјетски Савез).

Дворане Све утакмице на првенству играле су се у две дворане у два града, у Санкт Петербургу и Москви. Иако је првобитно било планирано да се утакмице играју у московској Мегаспорт арени, односно петербуршкој Леденој дворани накнадно је одлучено да се такмичење одржи у другим дворанама. Тако ће се утакмице у Санкт Петербургу играти у нешто мањој дворани Спортског центрг Јубилејни, капацитета 7.000 седећих места), док ће у Москви играчи наступати у ВТБ леденој дворани капацитета 12.100 седећих места. У Санкт Петербургу ће се играти утакмице А групе и два меча четвртфинала, док ће Москва угостити такмичаре из Б групе и све утакмице завршног дела турнира (укључујући и преостала два меча четвртфинала).

30px Москва 30px Санкт ПетербургЛедена дворана ВТБСпортски центар „Јубилејни”Капацитет: 12.100Капацитет: 7.300280px280px

Репрезентације учеснице На турниру као и претходних неколико година учествује укупно 16 репрезентација подељених у две групе са по 8 екипа. Директан пласман на првенство обезбедило је 14 првопласираних репрезентација са Светског првенства 2015. у Прагу и Острави (укључујући и домаћина Русију), те две најбоље пласиране селекције са Светског првенства прве дивизије 2015. (група А). Са европског континента долази 13 учесника, два учесника су из Северне Америке, док је једна екипа из Азије. У загради се налази позиција екипе на ранг листи ИИХФ након краја такмичарске 2015. године.

Европа * (9) * (6) 24п Данска* (15) * (4) * (12) * (13) ^ (19)

Европа * (10) * (11) * (2) (домаћин) * (8) * (3) * (7)

Северна Америка * (1) * (5) Азија ^ (17)

<div id="1">* = Аутоматски су се пласирали јер су заузели једно од првих 14 места на светском првенству 2015. године. ^ = Пласирали су се јер су заузели прво и друго место у Дивизији I, група А 2015. године

мини|центар|650п|Мапа земаља учесница првенства

Систем такмичења На турниру учествује укупно 16 репрезентација које су у основном делу подељене у две групе са по 8 екипа. Након седам одиграних кола групне фазе где се игра по једнокружном бод систему свако са сваким по 4 првопласиране селекције из обе групе такмичење настављају у четвртфиналу, док две последњепласиране екипе из обе групе испадају у нижи ранг такмичења. У случају да селекције Немачке и Француске у групи Б као домаћини наредног турнира заузму једно од последњих места која воде у нижи ранг такмичења, у нижи ранг такмичења испашће једино последњепласирани тим из групе А.

Распоред бодова у групној фази одвија се по следећем систему: 3 бода - победа након 60 минута игре; 2 бода - победа након продужетка или после извођења пенала; 1 бод - пораз након продужетка или извођења пенала; 0 бодова - пораз након 60 минута игре.

У групној фази евентуални продужетак траје 5 минута, а игра се до „златног гола“ (победник је екипа која прва постигне погодак), док је у елиминационим фазама трајање продужетка 10 минута, изузев у финалу где продужетак траје 20 минута. У случају да у продужетку није постигнут погодак изводе се пенали. Пенал серију започињу по три играча оба тима, а победник је екипа која постигне више голова. Уколико је након почетне серије резултат и даље нерешен, извођење пенала се наставља „системом један за један“ све док једна од екипа не оствари предност.

Уколико су две или више екипа групну фазу завршиле са истим бројем бодова предност имају екипе које су имале бољи међусобни скор у директном дуелу, затим бољу гол разлику, потом више постигнутих голова, те на крају на основу пласмана на ИИХФ ранг листи.

Коначан пласман на позицијама од 5. до 16. места одређен је на основу резултата у групној и елиминационој фази.

Састави тимова

Свака репрезентација у свом саставу може имати најмање 15 играча на позицијама у нападу и одбрани и 2 голмана, односно максимално по 22 играча у пољу и 3 голмана. Сваки играч мора бити држављанин земље коју представља, односно у случају промене држављанства да је најмање две године наступао у националном првенству своје нове домовине. Уколико у току трајања првенства дође до повреде неког од играча свака екипа има право да уместо повређеног играча у тим накнадно уврсти новог играча. Свака репрезентација мора да достави званичан састав за сваку утакмицу најкасније два сата пре почетка меча.

Списак судија Међународна хокејашка федерација је за турнир делегирала по 16 главних и линијских судија, а званичан списак судија објављен је 2. марта 2016. Судије и помоћници долазе из 12 различитих земаља, а одређени су селекцијом између 63 кандидата са искуством у међународним и националним такмичењима.

Главне судије Линијске судије

Максим Сидоренко Брет Ајверсон Мартин Франо Антоњин Јержабек Стефан Фонселијус Алекси Рантала Данијел Пјечажек Петер Габеј

Роман Гофман Константин Олењин Тобијас Верли Марк Виеганд Јозеф Кубуш Тобијас Бјерк Линус Охлунд Тимоти Мајер Николас Шартран-Пиш Вит Ледерер Мирослав Лхотски Паси Ниеминен Сакари Суоминен Николај Пономарјов Јон Килијан Глеб Лазарев

Александар Отмахов Николас Флури Роман Кадерли Петер Шефчик Андреас Малмквист Хенрик Пихлблад Фрејжер Макинтајр Џудсон Ритер

Групна фаза такмичења мини|десно|250п|Детаљ са свечане церемоније отварања првенства мини|десно|250п|Детаљ са утакмице између Норвешке и Казахстана У групној фази такмичења све екипе су подељене у две групе са по 8 тимова. Игра се по једнокружном бод систему у седам кола, а 4 првопласиране селекције из обе групе такмичење настављају у четвртфиналу, док две последњепласиране селекције испадају у нижи ранг такмичења (изузев у групи Б где се налазе селекције Француске и Немачке које као домаћини наредног првенства не могу да испадну у нижи ранг такмичења). Све утакмице групе А играју се у Москвиу, а утакмице групе Б у Санкт Петербургу.

Жреб групне фазе такмичења и сатница одређен је 15. јула 2015. године. Утакмице групне фазе играт ће се укупно 12 дана, од 6. маја до 17. маја. У групној фази одиграт ће се укупно 56 утакмица, односно 28 у свакој од група.

    Пласман у четвртфинале     Испали у Дивизију I - група A

Сатница је по локалном времену (московско време, УТЦ+3)

Група А

Табела групе А Репрезентација 1. 7 5 1 1 0 27 12 +15 18 2. 7 6 0 0 1 32 10 +22 18 3. 7 3 2 0 2 23 18 +5 13 4. 24п Данска 7 2 2 1 2 17 22 -7 11 5. 7 2 1 0 4 13 22 -9 8 6. 7 1 1 3 2 20 26 -6 8 7. 7 1 0 3 3 13 22 -9 6 8. 7 0 1 0 6 15 28 -13 2

Група Б

Табела групе Б Репрезентација 1. 7 7 0 0 0 29 6 +23 21 1. 7 6 0 0 1 34 8 +26 18 3. 7 4 0 1 2 22 20 +2 13 4. 7 3 0 1 3 22 18 +4 10 5. 7 2 1 0 4 15 23 -8 8 6. 7 2 0 0 5 16 32 -16 6 7. 7 1 1 0 5 11 23 -12 5 8. 7 1 0 0 6 12 31 -19 3

Елиминациона фаза

Четвртфинала

Полуфинала

Утакмица за бронзану медаљу

Утакмица за златну медаљу Последња утакмица на првенству био је финални меч одигран 22. маја у вечерњем термину, у ВТБ арени у Москви. У финалу су се састали селекције Финске, која је до тог дуела имала стопостотни учинак од 9 победа у 9 одиграних утакмица, уз гол разлику 37:8, и селекција Канаде која је једини пораз пре финала доживела управо од Финске у групној фази такмичења. Судијску четворку чинили су Роман Гофман из Русије и Тобијас Верли из Швајцарске као главне судије, те Фрејжер Макинтајр и Глеб Лазарев на позицијама линијских судија.

Канађани су много боље отворили финалну утакмицу и већ средином прве трећине Конор Макдејвид на асистенцију Мета Душена постиже водећи погодак за свој тим. Био је то уједно и први погодак Макдејвида на целом првенству. У наставку утакмице Канађани су вешто чували стечену предност и ефективном одбраном готово у потпуности одсекли нападачки део финске репрезентације, тако да су Финци до краја утакмице забележили тек 16 шутева ка голу противника. Пред крај утакмице селектор Финске је извео голмана Коскинена и на тај начин покушао да створи вештачку предност, међутим на секунд пре краја утакмице Канађани одузимају пак противнику и Мет Душен без проблема упућује пак у празну мрежу противника. Канада добија утакмицу резултатом 2:0 и осваја своју 26. титулу светских првака. Утакмицу је званично посматрало 11.509 гледалаца.

Капитен канадске репрезентације Кори Пери примио је пехар намењен победнику светског првенства из руку председника Руске Федерације Владимира Путина.

Занимљиво је да је Кори Пери захваљујући овој титули постао 28. чланом престижне Хокејашке златне тројке, признања које се додељује играчима који су током каријере успевали да освоје Стенли куп, олимпијско злато и светско првенство. Конор Макдејвид је са 19. година уједно постао најмлађим освајачем светског злата у историји светских првенстава.

Коначни пласман и признања  Победник Светског првенства 2016.150п|Канада26. титула

Појединачне награде Најбољи играчи по избору организационог одбора Најбољи голман: Мико Коскинен Најбољи одбрамбени играч: Мајк Матисон Најбољи нападач:: Патрик Лаине Идеална постава првенства по избору новинара Најкориснији играч турнира: Патрик Лаине Голман: Мико Коскинен Одбрана: Никита Зајцев / Мајк Матисон Напад: Патрик Лаине / Вадим Шипачов / Микаел Гранлунд

Коначан пласман Коначан пласман на светском првенству елитне дивизије 2015. је следећи: Датотека:gold medal icon.svg Датотека:silver medal icon.svg Датотека:bronze medal icon.svg 4. 5. 6. 7. 8. 24п Данска9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Играчка статистика Најбољи стрелци Игарчи су на листи рангирани по броју освојених поена, а потом по головима: Хокејаш Ут. Гол. Асис. Поени +/- Искљ. у мин Вадим Шипачов 10 6 12 18 +10 8 Артемиј Панарин 10 6 9 15 +9 4 Јевгениј Дадонов 10 6 7 13 +10 6 Патрик Лаине 10 7 5 12 +4 4 Микаел Гранлунд 10 4 8 12 +6 2 Дерик Брасард 10 5 6 11 +9 4 Павел Дацјук 10 1 10 11 +6 0 Мет Душен 10 5 5 10 +10 2 Мико Коиву 10 4 6 10 +8 12 Марк Стоун 10 4 6 10 +8 6