Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921 — 5. децембар 2017) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.
Биографија Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.
Први краљевски мандат После смрти свога деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов стриц принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.
Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године, Ziua, 29 November 2007..
Други краљевски мандат Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја"The Joys of Suffering," Volume 2, "Dialogue with a few intellectuals", by Rev. Fr. Dimitrie Bejan – "Orthodox Advices" website as of 9 June 2007 (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.
До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.
На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана, Romanian, Prince Radu's blog, includes scan of citation, 23 June 2011 и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.
Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.
Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију"King Michael between the ascension to the throne and abdication – VII", Ziarul financiar, 24 June 2001"The Republic was installed by way of the gun", undated interview with H.M. King Michael in Ziua, as of 15 October 2008, as of 15 October 2008. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике.
Егзил Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Првобитно су живели у Енглеској, British Pathe, as retrieved on 17 October 2009, а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.
Рехабилитација мини|десно|180п|Краљ Михај у Алба Јулији 2007. године Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила назад на аеродром да што пре напусте земљу.
Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људиKings Without Crowns Michael of Romania, Danish Norsk Television, влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.
Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.
Учествовао је у паради победе у Москви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата. мини|десно|180п|Михај и Ана, у румунској штампи 2014. У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара. Приступљено 2012-07-31..
Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему. Приступљено 2012-10-25..
Породично стабло мини|десно|220п
Породица
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Краљица Ана мини|50п 18. септембар 1923. 1. август 2016
Деца
имесликадатум рођењасупружник Принцеза Маргарета мини|50п 26. март 1949. Раду Дуда Принцеза Јелена мини|50п 15. новембар 1950. Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир Принцеза Ирина мини|50п 28. фебруар 1953. Џон Кројгер; Џон Вокер Принцеза Софија 29. октобар 1957. Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002. Принцеза Марија 13. јул 1964. Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003.
Референце
Литература
Спољашње везе Званична страница Румунске краљевске породице
Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Краљеви Румуније Категорија:Династија Хоенцолерн